BEOGRAD, 8. novembra 2022. – Ekonomista i politikolog Vladimir Gligorov sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu. Gligorov je preminuo 27. oktobra u Beču u 78. godini. a na večni počinak ispraćen je u prisustvu porodice, rodbine, kolega, prijatelja.
Gligorov je osnovne i magistarske studije završio u Beogradu, a doktorirao je 1977. godine na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Radio je na Univerzitetu u Beogradu, a od 1994. godine u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, gde se najviše bavio zapadnim Balkanom, posebno Srbijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
U istraživanjima se posebno bavio dugoročnim rastom u zemljama u tranziciji, makroekonomskim analizama i finansijskim tržištima. Gligorov je bio stalni saradnik Oksford analitike, međunarodne konsultantske firme koja pruža strateške analize svetskih događaja, pisao je za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više dnevnih listova i nedeljnika u jugoistočnoj Evropi.
Ispred kapele od Vladimira Gligorova oprostio se novinar, urednik Novog magazina Mijat Lakićević: Dragi Vlado, da li slučajno znaš… – tako su ne retko počinjala moja pisma, naravno elektronska, čoveku od koga se danas opraštamo.
I Vlada je uvek znao.
Sa Vladimirom Gligorovim sam, radeći u istoj redakciji, na jedan ili drugi način, sarađivao gotovo pola veka. Za to vreme, što kao novinar što kao urednik, pročitao sam jedno dve hiljade njegovih kolumni. Ostale tekstove, specijalno naručene, kao i intervjue, da ne računam. To je oko 2.000 novinskih stranica, a pretvoreno u knjiški format, sve to bilo bi 5.000 strana. I da ništa drugo nisam pričitao ne bi bilo malo, zar ne.
Vladine kolumne, to su moji univerziteti. Vlada nije pisao, i govorio, samo o ekonomiji. Lepeza njegovog znanja, i publicističkog delovanja, kretala se od usko stručnih ekonomskih tema, poput monetarne i devizne politike, preko makroekonomije, do tema iz istorije, sociologije, političkih nauka, teorije prava, filozofije.
Zato ne preterujem kada ponavljam da je Vladimir Gligorov naš enciklopedista. Pre tri godine, decembra 2019, Vladimir Gligorov je dobio nagradu Vitez poziva. To je, ako se ne varam, jedino društveno priznanje koje je u Srbiji ikad dobio. Iskreno da kažem, više je zbog toga izgubila Srbija. Latinka Perović svom lancu portreta zvanom neželjena elita sada može da doda još jedan beočug.
Ako je neko zaista vitez poziva intelektualca, onda je to Vladimir Gligorov. Nezavisan, principijelan, nepotkupljiv, kritičan, nikada ličan, nikada zloban. Vlada se nikada nije žalio. Kada je letos otišao na operaciju kancera, nikome nije rekao. Mislim da je propustio samo jedan broj.
U utorak, kada je po pravilu u Novi magazin stizala njegova kolumna, te kobne poslednje nedelje oktobra samo mi je poslao mejl: Dragi Mijate, neću stići danas. Žao mije. Pozdrav, Vladimir. Ne sluteći ništa, ja sam odgovorio: Dragi Vlado, baš šteta, žao mi je, pozdrav, Mijat.
Žal je ogroman, šteta neprocenjiva.
Mi u Redakciji i ne razmišljamo da tražimo zamenu za Vladimira Gligorova. Jer ono čega nema ne možete naći.
Neka je večna slava i hvala Vladimiru Gligorovu, rekao je Lakićević ispred kapele.
Govoreći nad očevim odrom Vladimir-Vava Gligorov je rekao da je Vlada bio najveći svetski gubitnik. „Beograđanin par excellence najpre je izgubio prijatelje, potom je izgubio i Jugoslaviju… Ako možeš da biraš bolje ti je da budeš Don Kihot nego vetrenjača“, rekao je Vava.
Osim nekolicine rođaka i prijatelja na ispraćaju Vladimira Gligorova, osim Zorana Vuletića, predsednika Građanskog demokratskog foruma, Nenada Prokića, člana Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma i predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca, nije bilo predstavnika političkog života Beograda.
D. B.
