BEOGRAD, 13. mart 2025. – Nedavno je u izdanju MOST ART JUGOSLAVIJA iz Zemuna izašla knjiga Mirka Tepavca – Moj drugi svetski rat i mir – autobiografski zapisi o ratu posle rata.
Izdavač Dragan Stojković u predgovoru pod naslovom – Mladost kao generativna sila ljubavi navodi: Prošlo je dvanaest godina od pojavljivanja ove knjige izdate u Zagrebu, 2012. godine, i njene promocije u Beogradskom CZKD, 2013. godine. Bljesnula je ona na tren u sumraku koji je još tada nagoveštavao mračan period u savremenoj istoriji Srbije. Zapažena i oberučke prihvaćena među prijateljima i poštovaocima ostala je da kao retkost obitava van knjižarskih izloga i dostupnosti šire javnosti.
Početkom 2025. godine, upravo ovih dana kad se priprema za štampu njeno beogradsko izdanje, svedočimo buđenju svesti otpora i protesta koji svakodnevno prelivaju ulice i trgove svakog grada u Srbiji. Dugo potiskivana, dogodila se erupcija mladosti – srednjoškolci i studenti su sa radošću objavili celom društvu da ne pristaju na okove dominacije političkog jednoumlja, korupcije i nasilja.
Generacija Mirka Tepavca, stasavala je u mnogo težim uslovima, policijskog progona pred sam Drugi svetski rat, u teroru nacističke okupacije i krvave četvorogodišnje borbe za oslobođenje. Radost Oslobođenja usledila je tek posle dugogodišnjih žrtvovanja, u strašnim mukama i smrti.
Ideali koji su te generacije nosili do pobede već nekoliko decenija su marginalizovani, poništeni, izbrisani. Tu i tamo je zaostao po neki spomenik i spomen ploča. U Mirkovoj Zemunskoj gimnaziji još uvek stoji bista Nade Dimić, heroine ubijene u ustaškom zatvoru.
Da li je bilo uzalud?
Ipak, mladost je generativna sila ljubavi i zahteva za pravdom i slobodom, kao takva univerzalna, vanvremena, neuništiva i delotvorna – bez obzira na sve mračne sile koje nastoje da je ukalupe u srednjovekovne obrasce vladanja, poslušnosti i pokornosti, autoritarnosti dogmi, sujeverja i praznoverja – koje na kraju krajeva imaju samo jedan cilj: korupciju i krađu, bez obzira na posledice i ljudska stradanja.
Zbog toga ovo izdanje knjige izdavač posvećuje srednjoškolcima i studentima koji je najbolje mogu razumeti, i kojima je danas najpotrebnija. Kao primer i saznanje da se Pobeda ostvaruje dugom i istrajnom borbom koja traži posvećenost i žrtvu, neophodne da bi se dodirnuli svetli ideali – ali i upozorenje kako se sav taj trud i žrtva mogu poraziti licemernim prevarama, koristoljubljem i zloupotrebama. Ipak, ako se prepoznaju veze i uspostavi kontinuitet, ništa nije uzaludno.
O Tepavcu na koricama ove knjige donosimo i slovo još jednog velikana, Mirka Đorđevića. „Na samom kraju ove knjige M. Tepavac nudi neku vrstu epiloga životu koji je uistinu bio hod po mukama – „O jednom stvarno neobičnom vremenu u kojem je moja lična sudbina na mahove bila još neobičnija – mali isečak velike istorije jednog doba, veličanstvenog i strašnog“. U tim rečima nema ni senke one patetike koju znamo iz memoara. Užasna tortura u ustaškom zatvoru, godine vere i borbe uobličavaju se ovde u niz daroviti pisanih proznih etida – o dečacima koje nosi vera u bolje sutra u predvečerje ratne oluje. Ti su zapisi pravi prozni medaljoni. Ostalo je hronika o ljudima i događajima. Jedna napomena na početku – naša: Ova se knjiga neminovno mora čitati zajedno sa onom – Beograd 1998 A. Nenadovića u kojoj Tepavac govori o sebi i svom vremenu. Vera je ulivala snagu ljudima i tu već nema ni govora o mogućnostima – sve se može. Autor ove knjige nije istoričar, to i sam naglašava – ali stvara istoriju, koja nije po meri mladalačkih iluzija. Tepavčevo osećanje istorije je zadivljujuće i njegovo se čulo za istoriju u hodu po mukama usavršavalo.
D. B.
