BEOGRAD, 13. maj 2025. – U Galeriji Bosanskog kulturnog centra u Sarajevu večeras (19 sati) biće predstvaljena knjiga Miodraga S. Ivanovića Zašto sam bio i ostao Jugosloven, koju je izdala beogradska Mostart Jugoslavija.
Ivanović je, kako stoji u najavi večerašnjeg skupa, jedan od najvažnijih glasova dijaspore koji se bavi pitanjima identiteta, savesti i nasleđa zajedničke prošlosti. O knjizi će govoriti:
Nerzuk Ćurak, akademski profesor, Dragan Markovina, novinar i publicista, Dragan Stojković, izdavač i autor.
Zašto sam bio i ostao Jugoslaven nije nostalgična rekonstrukcija, već misaona i emotivna ispovijest jednog čovjeka koji je, kroz služenje u JNA, akademsku karijeru, lične i kolektivne gubitke, ostao vjeran ideji jugoslavenstva kao kulturnog, etičkog i civilizacijskog opredjeljenja. Kroz stranice knjige, Ivanović piše o kraju jedne zemlje, kraju jednog ideala, i o tome šta ostaje kada sve ostalo nestane – vrijednosti, iskustva, trauma i otpor zaboravu.
Akademik Nerzuk Ćurak u recenziji piše: „Ova knjiga je mirna, duboka i gorko-mudra refleksija jednog ljudskog i intelektualnog života u vremenu rušenja zajedničkih snova. Rijetko iskren i pošten uvid u ono što smo izgubili, i ono što još nismo pronašli.“
Autor je rođen Donjem Šepku na Drini, Bosna i Hercegovina, 1952. od oca Svetozara i majke Savke, rođene Lazarević. Roditelji su bili poljoprivrednici. Posle gimnazije u Loznici završio Vojno-ekonomsku akademiju 1975. godine. Karijeru je gradio kao vojni oficir, univerzitetski profesor, predavač u Engleskoj i autor više publicističkih i naučnih tekstova. Danas predaje na Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih naroda.
Nakon tri godine provedene u Požarevcu, vraćen Beograd u Institut Intendantske službe. Opet, nakon dve godine, premešten u Sarajevo u Centar visokih vojnih škola. U Sarajevu upoznao suprugu Zdenku, imaju dvoje dece Ivan (1981) i Ana (1983). Na Ekonomskom fakultetu doktorirao 1984, i iste godine izabran za docenta na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
U Beograd se vratio 1985. u Operativnu upravu Pozadine na mesto urednika časopisa „Pozadina”. Kriza u društvu prenosila se i na armiju. U proleće 1986. podneo molbu za prestanak aktivne vojne službe. Prevagnule su sumnje i znanje da se JNA gubi i ne snalazi u događajima koji su nailazili.
Vratio se u Sarajevo na Fakultet političkih nauka. Bio je zatečen stanjem međusobnih odnosa, podelama i razilaženjima po nacionalnoj, verskoj i ideološkoj matrici. Posle godinu dana postao savetnik direktora Poslovodnog odbora „Viskoze” u Loznici, koja je tada imala oko 11.700 radnika.
Raspadanje Jugoslavije bilo je iskušenje ze sve ljude dobre volje. U dramatičnim događajima, podelama i urušavanjima osnovnih ljudskih i društvenih vrednosti našao se u bezizlazu, u apsolutnom ubeđenju da rat neće ponuditi bilo kakvo racionalno i civilizacijsko rešenje.
Zemlju je s porodicom napustio 25. juna 1992. godine. Preko Mađarske, Austrije, Nemačke i Belgije, došao u Englesku 7. jula 1992. godine i dobio smo izbeglički status.
Prihvatao poslove, bilo koje vrste, bilo šta. Profesionalnu i nastavničku karijeru, otpočeo sam na Ealing koledžu, preko Cranfield University, predavača na West London University, Hertfordshire University, Oaklands koledžu, do profesure na Evropskom centru za mir i razvoj, Univerziteta Ujedinjenih naroda, gde radi i danas, najviše sa studentima na doktorskim studijama.
„Danas, ni tamo ni ovamo, između Londona, Beograda i Šepka. Nisam još našao balans između tri države i porodice, Ivana i Ane i njihove dece, mojih unuka. Gde god sam ponešto mi nedostaje i ne da mi mira. Mir pronalazim u čitanju, šetnjama, gledanju filmova, pisanju, blogova za www.miodragivanovic.com“.
Izdavač Stojković poziva na večer sećanja, razmišljanja i otvorenog dijaloga o prošlosti koja još uvek živi u mnogima od nas.
D. B.
