BEOGRAD, 26. april 2025. – U maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta danas je u organizaciji Građanskog demokratskog foruma održan komemorativni skup povodom nedavne smrti književnika Filipa Davida. O čoveku koji je uvek bio dosledan sebi, kako je rekao Žarko Korać, govorili su Zoran Vuletić, predsednik Građanaskog demokratskog foruma (GDF), pomenuti profesor Kora-, Bogdan Tanjević (koji je poslao višeminutni video prilog iz Trsta), pisac Svetislav Basara, Andrej Nilolaidis (video prilog), i Lordan Zafranović.
Vuletić: Posedovao je strast za istinom
„Čuvaj se laži privida i obmana nastalih u samotnim danima, čuvaj se opasne sujete i mržnje. Ispitaj sebe, ali pazi! Kao što je tvoje srce u mojim grudima i moje srce oduvek kuca u tvojim. Kao što se nebo ogleda u moru, negde daleko, u jednom drugom nebu ogleda se more. Kada ranjavamo onoga ko nas voli, ranjavamo teško i sami sebe.”
Ovako je govorio Filip David, jedan od malog broja ljudi koji poseduju strast za istinom, hrabrost da izgovore ono što ljudi neretko odbijaju da priznaju plašeći se okoline. Mada, moramo priznati da nije bilo lako živeti u Srbiji koja gazi velikane svoje kulture.
Filipa sam upoznao 2009./10. u Liberalno demokratskoj partiji, bio je član Političkog saveta tadašnjeg LDP-a. Dopala mi se njegova diskusija kada je poslanički klub napustila Vesna Pešić. To je bila suština Filipove političke preciznosti. Nemoguće je bilo u toj diskusiji pronaći ni najmanji atom svrstavanja na bilo čiju stranu, jer je znao da u toj raspavi nema suštine, a samim tim ni dve strane.
Bila je to maestralna kritika nesposobnosti da se prevaziđu male razlike istomišljenjika, tako svojstvene drugoj Srbiji. Govorio je: ,,Meni je neshvatljivo da postoje sukobi između, recimo, Peščanika, LDP-a, E-novina, dakle, između ljudi vrlo bliskih u stavovima, koji se, eventualno, razlikuju samo u koncepcijama. Na ovaj način se građanska opcija zapravo rasipa i osipa, pa se čak postavlja i pitanje postoji li više uopšte”,
Nakon petnaest godina vreme potvrđuje njegove reči. Plenio je jednostavnošću, bio je otvoren za druženje i beskrajno duhovit. Mnoge prijatelje sam vodio u Galeriju, gde bismo se često viđali, i svi su bili zatečeni njegovom skromnošću i nenametljivošću. Bio je jedan od retkih intelektualaca koji je bez zadrške govorio o Crnoj Gori s ljubavlju i poštovanjem, o kosovskoj realnosti, o tako neophodnom miru u regionu.
Filip David nije poznavao tabu teme. Bio je direktan, jasan i uvek na strani istine. Zadovoljstvo je bilo planirati i organizovati desetina tribina sa Filipom, bavili smo se najtežim temama za naše društvo. To je bio svojevrstan nastavak tribina koje je organizovao Beogradski krug 90-ih ratnih godina. Filip je dao naslov za svaku od njih, pomenuću samo neke: ,,Hitler u našem sokaku”, ,,Kako smo dovde došli”, ,,Nacionalizam ,mitomanija, paraistorija”, ,, Opsada Beograda”.
Pored suštine koja je razotkrivala laži i nasilje na kojima počiva moderna Srbija, veliku pažnju su moderatori morali da vode i o satnici. Na tome je Filip posebno insistirao, počinjemo u 11,30 i završavamo u 13h. Lično mi je to bila najveća zebnja, da li ću morati da prekinem izlaganje Lasla Vegela, Miše Brkića, Omera Hadžiometovića ili Branke Prpe.
Poslednje četiri godine bio je sa nama u Građanskom demokratskom forumu, član Političkog saveta i veoma smo ponosni time. Svi znamo da su Forumove političke ideje još uvek daleko od šire javnosti, ali Filip je uvek isticao važnost neodustajanja. Ogromna energija nam ne dozvoljava da se predamo, važno je da postojimo i govorimo, ne smemo da se mirimo sa naopakom politikom bez obzira što je apsolutno dominantna u Srbiji.
Na jednoj od tribina Filip je svoje izlaganje sveo na dvadesetominutno čitanje citata Aleksandra Dugina, Putinovog ideologa. Koliko je bio u pravu sa povlačenjem baš te paralele preko Dugina između današnje Srbije i Rusije najbolje svedoči nedavni sastanak patrijarha Porfirija sa Vladimirom Putinom.
Znao je Filip da osim nas iz druge Srbije neće to niko ni primetiti, kamoli kritikovati. Srbija se geografski nalazi usred Evrope, geografija se ne može promeniti, nažalost ubedljive političke većine u Srbiji. Na nama, ovde prisutnim, je da čuvamo uspomenu na dragog Filpa, a najbolje ćemo to učiniti ako dosledno pratimo pravac ka promeni ,,kulturnog modela života u Srbiji”, koji će nas uz geografsku poziciju svrstati i u političku – Srbiju na Zapad, rekao je na komemoraciji Zoran Vuletić.
Korać: Mirni, nepokolebljiv način da kaže šta misli
Profesor Žarko Korać je podsetio na svoje dugogodišnje poznanstvo sa Filipom Davidom, od pre dvadesetak-trideset godina. „Pamtiću ga kao čoveka retke stabilnosti, nikad u afektu. Imao je svoj miran, nepokolebljiv način da saopšti ono što misli i želi.
Korać je podsetio na Filipov gest u Narodnoj biblioteci Srbije kada je pisac izgovorio nešto „što javnost nije razumela“ – poruku Tomislavu Nikoliću, tadašnjem predsedniku Srbije. „Uvek je bio dosledan sebi! Bio je istinski humanista i veoma dobar čovek. A dobar čovek ne može da podržava mržnju i zločine. Profesor je na kraju pomenuo kraj filma „Šindlerova lista“ u kojem jedan član nacističke partije spašava stotine Jevreja, poredeći i Filipa sa retkim ljudima „koji dobrotom i dobronamernošću čuvaju ovaj svet“.
Tanjević: Kapičićeva „Galerija“ centar mira, kulture i pameti
Proslavljeni košarkaš i trener Bogdan Tanjević, dugogodišnji prijatelj Filipa Davida u veoma emotivnom video prilogu iz Trsta rekao je da se radovao svakom dolasku u Beograd i u „Galeriju“ neprežaljenog Dragana Kapičića. „Bio je to centar mira, kulture i pameti i Draganovim i Filipovim odlaskom nastala je praznina i ostavili su nas „sitočićima“. Prozvao sam ga „šefom raje“ koji je godinama bio „primer otpora gluposti i zla“. On, nema sumnje, pripada seriji onih ljudi koji se mogu nazvati pravednicima, rekao je Tanjević i pomalo zažalio što se ranije nije približio Filipu Davidu.
„Iza njega ostaje praznina, ali ako bih se ponovo rodio našao bih načina da se ranije približim njemu. A možda se svi mi iz Galerije jednog dana opet sretnemo“, rekao je Boša-
Basara: Savršena ličnost
Pisac Svetislav Basara je podsetio na Filipovu „nedovršenost i nepotpunost“ o čemu više na kraju teksta. Filip je bio čovek posebno bogat duhom i moram da kažem da nisam upoznao tako jednu kompletnu ličnost, gotovo savršenu.
„Filip je bio i bolestan i star, ali ga to ni za mikron nije moglo promeniti, rekao je Basara i predložio da Građanski demokratski forum u saradnji sa Jevrejskom zajednicom ustanovi književnu nagradu koja bi nosila njegovo ime…“
Nikolaidis: Većina ljudi živi predugo
Najpoznatiji crnogorski pisac Andrej Nikolaidis u video poruci iz Podgorice rekao je da da ga je pred Filipom Davidom „uvijek bilo stid“. I pored toga što su se dugo pozvavali i što je Filip bio prijatelj njegovog oca Jovana.
Govoreći o Filipovoj etičnosti, Nikolaidis je kazao da je David „jednako nosio svoje jevrejstvo, srpstvo i jugoslovenstvo. I da ga nije oponašao jer nije bio kadar za tako nešto. Kao Nenad Prokić prilikom oproštaja u Kapeli i Nikolaidis je pomenuo jevrejske pravednike.
Đukanović: Bio je sinonim čestitosti, humanosti, poštenja i gradjanske hrabrosti
Na komemoraciji je pročitan i telegram koji je porodici David uputio bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
„Poštovana porodice David, sa iskrenim žaljenjem primio sam vijest o odlasku vašeg supruga i roditelja Filipa Davida, velikog književnika, uvaženog profesora i intelektualca, borca za mir i pravednije društvo; prije svega velikog čovjeka koga sam izuzetno cijenio.
Svojim književnim djelom Filip David trajno je obogatio ne samo srpsku kulturu, nego i kulturnu riznicu svih jugoslovenskih naroda. Bio je sinonim čestitosti, humanosti, poštenja i građanske hrabrosti; istaknuti pripadnik velike četvorke jugoslovenskog ‘bratstva pisaca’, koji su, u vrijeme našeg istorijskog i civilizacijskog sunovrata, svojim djelima, društvenim i intelektualnim angažmanom ukazivali na važnost etike i lične hrabrosti, istovremeno ulivajući nadu mladim generacijama da je drugačiji svijet moguć.
Mi u Crnoj Gori posebno smo cijenili njegovu snažnu podršku demokratskim promjenama u našoj zemlji i opredjeljenju za upravo one evropske vrijednosti za koje se cio svoj zivot borio.
Uz veliko postovanje za knjizevno i ljudsko djelo Filipa Davida, molim vas da primite izraze mog najdubljeg saučešća, stoji u telegramu Mila Đukanovića.
Zafranović: Bio je nepokolebljiv
„Meni je veoma teško, nedostaju mi riječi… Dugo je to trajalo i Filip će mi jako nedostajati“, kazao je Zafranović s kojim je Filip sarađivao u mnogim filmovima, na kraju i na najnovijim Lordanovim projektima Djeca Kozare i Zlatni rez 42.
Govoreći o šestorki-sedmorki, Borislavu Pekiću, Filipu Davidu, Mirku Kovaču, Danilu Kišu, Miodragu Bulatoviću, Branimiru Šćepanoviću… Zafranović je kazao da je Filip bio najlepši od svih. „Bio je lijep kao Marlon Brando!“.
„Ostavio je veliki trag na kvalitetu naših filmova. Došao sam iz Praga kao diplomirani reditelj i među prvima sam upoznao baš Davida koji je tada bio urednik Dramskog programa Radiotelevizije Beograd i on me je upoznao sa Mrikom Kovačem i ostalima… Naši filmovi su bili kao neki KRIK PROTIV, ali nažalost nismo napravili ništa…“
Htio bih samo malo ovo raširiti prema Jugoslaviji, prema Splitu, Dubrovniku, Čateškim Toplicama, Rovinju, Opatiji, Bledu, Brdu kod Kranja… Mi smo bili u velikom polju jedne zemlje i pokušavali smo da se taj raj ne pretvori u pakao. Ali nismo uspjeli, rekao je Zafranović.
David: Opet bih isto uradio
Na početku komemoracije prikazan je kraći prilog koji je u knjižari „Zlatno runo“ snimljen 20. septembra 2024. godine. David je tom prilikom rekao da je živeo „u veoma dramatičnoj epohi“ i da je njegov radni angažman počeo na RTB gde je verovao da se neće podržavati mržnja i rat, ali da se to nije ostvarilo. „Kad su nas odstranili sa Televizije moje kolege i ja smo napravili prvi Nezavisni sindikat, ali ni to se nije ostvarilo i tu smo stali. Što se pisanja tiče i tu stoji isto.
„Sve to kad se zaokruži imam osećaj nedovršenosti, ali smo ipak uradili koliko smo mogli i kada bih se ponovo rodio opet bih isto uradio“, rekao je tada David.
Na komemoraciji su pored Filipove supruge Vere, sina Danijela i bliže rodbine bili Marina i Nenad Prokić, Sead Spahović, Rade Terzić, Slobodan Stupar, Radivoj Cvetićanin, Beba Kapičić, Dragan Velikić, Arsa Jovanović, Jadranka Nanić Jovanović, Velimir Ilić Petrov, Dušan Mijić, Mijat Lakićević, Sinan Gudžević, Božo Koprivica, Vesna i Vesko Ivanović, Lula Mikijelj, Sonja Biserko, Tanja Petovar, Dušan Janić, Dragan Stojković, Dževad Prekazi, Radonja Dubljević, Branislav Grubački Guta, Mirko Zečević, Dragana Poljak, Rade Radovanović, Dušan Petričić, Veljko Đurović…
Dragan Banjac
