Pozorišni reditelj Kokan Mladenović izjavio je sinoć da je sramota što je teniser Novak Đoković u Beogradu slavio svoju pobedu na Vimbldonu baš na godišnjicu genocida u Srebrenici, 11. jula.
„Nikad više velikih Srba i kulta Srbije, a nikad jadnija i opustošenija zemlja u kojoj živimo“, rekao je Mladenović na plenumu „Quo vadis, Balkan“ na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i dodao da je Đoković tom proslavom „valjda lečio neke svoje komplekse“: „Kako kaže moj kolega Oliver Frljić, nacija je poslednji azil za neuspešne ljude. Kada ništa niste napravili, onda ste Srbin, Hrvat, Bošnjak, Makedonac ili šta već ne.“
Dodao je da je sramotno i to što se u Srbiji desilo sa filmom „Quo vadis, Aida“ i ocenio da to pokazuje „jednu ukupnu nesvest“ onih koji vode državu i kulturu šta je vredno i pokazuje „zacementirani zaokret u devedesete godine“.
„Iluzorno je očekivati da ova kamarila na vlasti, koja je ista kao i devedesetih godina 20. veka, može biti bolje. Oni bi bili najsretniji da se istina iz tih godina nikada ne sazna“, kazao je Mladenović.
On je naveo da je za poslednjih 10 godina u Beogradu režirao dva puta.
Novi Sad ignirisao Jasnu Đurišić
Novi Sad je Evropska prestonica kulture u kojoj je u potpunosti ignorisana činjenicu da je naša sugrađanka, glumica Jasna Đurišić, proglašena za najbolju evropsku glumicu za ulogu u filmu „Quo vadis Aida“, što je sramotno i pokazuje nesvest onih koji vode kulturu u državi, ocenjeno je na panelu „Suočavanje sa prošlošću kroz kulturu sećanja“.
O toj temi govorili su Mladenović, književnik Svetislav Basara, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić, glumac i pisac Feđa Štukan i operska umetnica i profesorica FMU Katarina Jovanović, a moderator je bila Aleksandra Jerkov, osnivačice Regionalne akademija za razvoj demokratije (ADD).
Mladenović je rekao da ignorisanje filma „Quo vadis Aida“ pokazuje zacementirani zaokret 90- im godinama sa ljudima koji su bili na strani izvršilaca svih događaja devedesetih godina.
„Sramotno je to što se desilo sa filmom ‘Quo vadis Aida’ jer film u Srbiji praktično i ne postoji. To pokazuje ukupnu nesvest onih koji vode državu i kulturu i onog što je realno vredno“, rekao je Mladenović.
On je podsetio je da je u Beogradu u poslednjih deset godina režirao samo dva puta, jer smatra da je cena kompromisa mnogo strašnija, pošto bi ga pakt sa aktuelnom vlašću dugoročno obeležilo.
Kandić: Aida ne može sada da deo kulture sećanja
Nataša Kandić je rekla da slučaj fima „Quo vadis Aida“ pokazuje koliko veoma vredno umetničko delo i možda jedan od najboljih filmova, ne može u ovom trenutku da bude deo kulture sećanja.
„Slično je i sa drugim umetničkim delima, ali nema nijednog poput Aide. Film ‘Grbavica’ je u Srbiji doživljen kao izdajstvo. Film Blerte Bašoli (Košnica) koji prerasta i samo Kosovo jer govori o početku novog života i novog početka u konzervativnoj sredini, ne može da prođe u Srbiji. Mladi su ga prikazali na zatvorenoj projekciji i to je maksimum koji se mogao dogoditi“, navela je Kandić.
Ona je podsetila da je film „Quo vadis Aida“ publika u Srbiji gledala kada ga je emitovao preko HRT.
Basara: Tadić i ostali nisu prstom mrdnuli
Književnik Svetislav Basara je podsetio da Vojislav Koštunica i Boris Tadić „prstom nisu mrdnuli“ iako su imali 12 godina vremena i sve mehanizme koje danas ima i Vučić.
„Tadić nije poklanjao pažnju vrednostima poput Aide, on je išao na snimanje serije ‘Selo gori a baba se češlja’. Oni su sve to gurali pod tepih dok đubre nije pokuljalo na površinu. Pitanje je kakva bi bila kultura sećanja u Nemačkoj da nisu bili totalno poraženi i da nije bilo suđenja u Nirnbergu“, rekao je Basara.
On je ocenio da u Srbiji postoje samo marginalne političke snage koje ne mogu da dovedu do promene politike.
Panel „Suočavanje sa prošlošću kroz kulturu sećanja i umetnost“ održan je u okviru “Novosadskog plenuma – QUO VADIS, BALKAN?“, koji su organizovali Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) i Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice.
(Beta/FoNet)
