Piše: Milan Ćulibrk
Ako za ministra policije nema ništa čudno u tome što se grli sa čovekom osuđenim za nelegalno nošenje oružja, zašto bi bilo čudno što je, od svih 700.000 članova SNS-a, samo Draganu Šormazu zasmetala sumanuta ideja Dragana Vasiljkovića da deli majice sa likom ubice premijera Zorana Đinđića
Ako SNS ne kandiduje Aleksandra Vučića za još jedan predsednički mandat, ministar policije i novopečeni oficir (najverovatnije pukovnik) MUP-a Aleksandar Vulin zapretio je da će se on lično kandidovati za predsednika. Bio bi to spektakl, ali zna i Vulin, kao ministar sile u dva mandata, da preti praznom puškom i da nema te sile koja bi mogla Vučića da spreči da se ponovo kandiduje. Pa, on se za to sprema od 2. aprila 2017, čim je saznao da je pobedio u prvom krugu na izborima za koje je dugo govorio da na njima neće ni učestvovati. I šta bi onda moglo da ga spreči da istrči još jedan krug u trci za koju se sprema već četiri i po godine? Vulinova kandidatura? I to nakon što je objavljena fotografija ministra policije u zagrljaju sa nekadašnjim vođom navijača FK Rad Vladimirom Kovačevićem Kovačem, koji je hapšen za nelegalno nošenje automatskog pištolja „škorpion“. Sam Vulin je priznao da je fotografija autentična, a pravdao se da nije znao koga je zagrlio! Ako je i od Vulina, previše je. Naročito ako se ima u vidu da je Mara Halabrin preklinjala policiju da ispita Kovačevića, pre nego što je njen sin pronađen mrtav.
U zemlji u kojoj za ministra policije nema ništa čudno u tome što se grli sa čovekom osuđenim za nelegalno nošenje oružja, može li išta delovati nenormalno? Pa i to što je, posle 13 godina u zatvoru zbog ratnih zločina, Dragan Vasiljković, Kapetan Dragan, česti gost nekih televizija sa nacionalnom frekvencijom, došao na sumanutu ideju da deli majice sa likom Zvezdana Jovanovića, ubice premijera Zorana Đinđića i da pride najavi peticiju za njegovo oslobađanje. Zar je onda čudno što je od 700.000 članova SNS-a, to ludilo zasmetalo samo Draganu Šormazu, koji je za Đinđićevog ubicu napisao da je „bilmez bez mozga i zver koja je učinila zločin nad celom nacijom“! Dodao je i da ne zna „šta je za hapšenje, suđenje, zabranu delovanja, ako ovo nije?!“ i da će sačekati 48 sati da vidi da li će reagovati tužilaštvo. Uzalud čeka, da je htelo, već bi reagovalo. A ne bi ni bilo zgodno pokretati postupak protiv osnivača „humanitarne fondacije“ koja se ovih dana uselila u nove prostorije u Novom Sadu i Subotici. Ima li iko toliko naivan da i pomisli da je to bilo moguće bez obilne podrške lokalnih vlasti, odnosno SNS-a?
Sasvim u skladu sa novouspostavljenim sistemom – „a taj sistem smo ti tatko, ti bato i ja“ – vlast u beogradskoj opštini Zvezdara je vlasniku obližnjeg lokala za tehnički pregled automobila, na javnoj licitaciji prodala – put, deo Glamočke ulice. Investitor je potom, na svom „placu“, koji je kupio od države, počeo da zida, pa je uzgred komšijama zazidao jedini izlaz iz njihovih kuća, koje su odjednom, bukvalno preko noći, postale kao čardak ni na nebu, ni na zemlji.
Ceo ovaj slučaj bizaran je iz nekoliko razloga. Najpre, aktuelna vlast je deo ulice u jednoj od beogradskih opština prodala kao „njivu treće klase“. U redu, znala je i bivša vlast da u još strožem centru, u opštini Vračar, za nekadašnje funkcionere pronađe „pašnjak prve klase“, ali je ova „njiva treće klase“ na Zvezdari svakako najčudnija. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da jedan od stanovnika tog kraja, sveštenik u penziji Ratko Nikolić, kaže da je još 2000. izdejstvovao u Putevima Srbije da se ulica (u to vreme je to bio zemljani put) – asfaltira. Biće da je to i jedina asfaltirana njiva u svetu.
Drugi momenat vredan pažnje je da je novom vlasniku „parcele“ opština Zvezdara izdala dozvolu za podizanje ograde. Investitor je, dakle, uradio sve po zakonu i ima sve papire. Nevolja je u tome što je zidanjem ograde praktično zazidao komšije u njihovim kućama, od kojih su neke napravljene još pre šest decenija, a izgleda da sve nisu legalizovane.
Kada se lično uverio šta se dešava, predsednik opštine Zvezdara Vladan Jeremić je kratko rekao: „Jedno je zakon, drugo je život!“ Bukvalno je u tih nekoliko reči najbolje opisao stanje u Srbiji. Još samo da je rekao ko je kriv za to što je zakon jedno, a život nešto drugo. Ili se podrazumeva da u zemlji u kojoj se najviše zida neko mora biti i – zazidan? A možda je ovo samo pokušaj da se nešto na brzinu odradi, jer se načulo da Vlada sprema nova rešenja, kojima će biti olakšana legalizacija bespravno izgrađenih objekata, kojim su građani rešavali egzistenciju. Pa onda po Beogradu neće moći da se prodaju „njive treće klase“.
(Nedeljnik NIN)
