ZAGREB, 22. aprila 2023. (Beta) – Hrvatski državni vrh i predstavnici naroda žrtava sutra će, posle više godina, u Jasenovcu održati zajedničku komemoraciju za žrtve ustaškog logora iz Drugog svetskog rata.
Poslednji put su se svi predstavnici vlasti, nacionalnih manjina i udruženja antifašista, posle višegodišnjeg prekida, na zajedničkoj komemoraciji okupili 2020. u prvoj godini predsedničkog mandata Zorana Milanovića.
Tada je predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus rekao da je došao da pruži ruku saradnje Vladi i vlastima da bi rešili sve probleme i hipoteke koje sramote Hrvatsku u Evropi i svetu, a od premijera Andreja Plenkovića je tražio krivično kažnjavanje ustaških simbola i pozdrava „Za dom spremni“.
Predstavnici jevrejskih opština prošle godine ponovo su odbili poziv na državnu komemoraciju zato što vlada nije izričito zabranila ustaški pozdrav i simbole, koje država, uprkos preporukama Ustavnog suda, u nekim situacijama toleriše. Uz to, zbog narušenih odnosa premijera Plenkovića i predsednika Milanovića, poslednje dve godine ni državni vrh nije bio zajedno u Jasenovcu.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izrazio je zadovoljstvo što će se ove godine pozivu direktora Javne ustanove Spomen-područja Jasenova na komemoraciju odazvati Veće jevrejske opšine Zagreba i Koordinacija jevrejskih opština, ocenivši to dobrim i korisnim. On je na sednici Vlade u četvrtak rekao da se održavanje zajedničke komemoracije odvija u kontekstu hrvatskog predsedavanja Međunarodnim savezom za sećanje na holokaust i generalno napora koje Vlada ulaže u borbu protiv antisemitizma.
Sabor Hrvatske juče je po hitnom postupku izmenama zakona drastično povećao kazne za prekršaje protiv javnog reda i mira, među ostalim i za isticanje simbola i pozdrava koji podstiču na mržnju, a kazne idu i do 4.000 evra.
Zakon izričito ne navodi koji su to sve simboli i pozdravi koji će biti novčano sankcionisani.
Situacija s korišćenjem ustaškog pozdrava posebno se zakompolikovala 2018. kada su premijer Andrej Plenković i Komisija za suočavanje s prošlošću, koju je osnovao, uveli u javni prostor termin „dvostuke konotacije“ ustaškog pokliča „Za dom spremni“. Komisija je zaključila da je on dopušten kada se, na primer, koristi kao deo zvaničnog grba paravojne jedinice Hrvatske odbrambene snage (HOS) formirane u ratu 90-tih.
To je izazvalo brojne kritike nevladinih organizacija, stranaka levice i levog centra, kao i predstavnika srpske i jevrejske zajednice u Hrvatskoj, koje godinama traže da se kroz Krivični zakon snažnije kažnjavaju ustaški simboli i pokliči. I Ustavni sud godinama ističe da je reč o ustaškom pozdravu koji nije u skladu s Ustavom Hrvatske.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović više puta je proteklih godina otkazao učešće na nekim državnim događajima, jer su u zvaničnom protokolu obeležavanja učestvovali i oni s ustaškim HOS-ovim oznakama. Bojkot državnih komemoracija u Jasenovcu počeo je 2014. u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je predvodila Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom, ali je on neko vreme nastavljen i po dolasku politički umerenijeg Andreja Plenkovića na čelo HDZ i Vlade.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100. Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne, ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
