субота, јул 13, 2024

Helsinški odbor: Srbija nikad dalja od EU

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 31. januara 2024. (Beta) – Srbija je 2023. godine ostala daleko od opredeljenja za članstvo u Evropskoj uniji, vlast je pokazala da ne radi na reformama niti na demokratizaciji društva, primetan je sve veći uticaj Srpske pravoslavne Crkve, istorijski revizionizam i smanjenje tolerancije, rečeno je na predstavljanju godišnjeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko rekla je da se srpska vlast više ne trudi da ispuni bilo koji kriterijum Evropske unije (EU) za članstvo, već radi samo koliko je potrebno da ostane na evropskim fondovima.

Srbija u stalnoj napetosti

“Srbija nikad nije bila dalja od evropskih vrednosti. Decembarski izbori demonstrirali su suštinu režima i pokazali da neće birati sredstva za ostanak na vlasti. U 2023. godini rastakanje demokratskih vrednosti je nastavljeno i pojačana je tendencija ka autoritarnosti. Od 2012. godine od kako je Srpska napredna stranka došla na vlast, Srbija živi u stalnoj napetosti i ne uspeva da se demokratizuje”, rekla je Biserko predstavljajući osnovne nalaze izveštaja.

Ona je navela da su držanje nacionalnog pitanja kao centra politike, istirijski revizionizam, antijugoslovenstvo, promocija četništva kao i sprega režima sa kriminalom, uništili sve moralne vrednosti društva. Istakla je da je odnos SPC i SNS – odnos čvrste saradnje i ugrožava sekularnost karaktera države, dok crtkva utiče na suženje ljudskih prava naročito kada je reč o manjinama, a sa druge strane sve je manje tolerancije i pojačava se nasilje.

Biserko se osvrnula na primer masovnih ubistava 3. i 4. maja prošle godine, ali istakla i “slučaj Banjska”, koji je, kako je navela, “dramatično promenio odnos međunarodne zajednice prema Srbiji”.

Vojska bez uticaja

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da međunarodna zajednica prema slučaju Banjska može da pokaže neki nivo tolerancije zbog ideje stabilnosti Balkana, ali da bi za srpsko društvo trebalo da bude opomena i da se zapita “kako je moguće da imamo društvo koje toleriše paravojno organizovanje”.

Radić je dodao da ako neko donese odluku da primeni vojnu silu, onda Vojska Srbije, BIA i MUP treba da reaguju. “To radi država jer ima kontrolne mehanizme, a činjenica da postoje paravojne formacije pokazuje da je naša država u dubljoj krizi nego što se misli”, rekao je Radić.

On je istakao da je Vojska Srbije odavno politički servis, nema samostalnost, te da bi u društvu trebalo da postoji svest šta i političar i vojnik sme, a šta ne sme ni da pomisli. Radić je naveo da su osnovni problemi “poltroni u vojnom vrhu”, koji ne donose odluke ni o čemu, a oružje im se predstavlja kao “poklon političara”.

Upotrebiću izraz ‘generali od šper-ploče’, jednako bi bili funkcionalni da ih predstavljaju makete. Vojska više nema uticaj ni na jedno vojno pitanje. Na primer politika je donela odluku da se služi vojni rok, a sad se nameće da to kao Generalštab traži, pri čemu je jasno da ovi generali više vole profesionalce koji rade uvek u strahu da li će im biti produžen ugovor“, rekao je vojni analitičar.

Kao drugi oslonac te situacije naveo je da je vojna služba bezbednosti odavno potpuno partijska, te da svaku lošu informaciju proglasi za tajnu.

Na predstavljanju izveštaja bilo je reči i o pokušaju uvođenja lošeg zakona o MUP-u, o tome da službe bezbednosti nisu dovoljno kontrolisane kao i o katastrofalnom stanju u medijima i pritiscima na novinare.