Gost Maje Pelević na Filozofskom teatru 18. decembra bio je filozof Boris Buden. Na startu mu je upućeno pitanje da li je saglasan da naslov tribine „Tranzicija ka ničemu“ preinači u „Tranzicija ka nečemu“. „Neka ostana – ka ničemu, kratko je odgovorio.
O Srbiji i njenom putu ka Evropi (EU) Buden kaže da ona ima taj cilj „ali je u međuvremenu cijeli koncept postavljen na pogrešne temelje, citirajući Rastka Močnika koji misli da je Zapad ideja dok Istok ima povijest koja je vez veze i treba da se zaboravi“.
Burno pozdravljen u Bitef teatru filozof nije skrivao oduševljenje što je tog dana bio sa studentima. „To je pitanje nade. Danas nisam toliko vidio koliko sam osjetio. Ta tišina kao snaga…“ Što se tiče intelektualnog bavljenja „kako bi to moglo postati nešto a da ne postane ništa“. Prava nada iz promjena, kaže, biće ako se desi nešto više od uklanjanja režima (osobe) jer to nije dno Vučićeve (Aleksandar) Srbije, to je dno Evrope i svijeta.
„ideja je da se adresira nešto što je drugačiji svijet, da se shvati da su problemi koji su adresirani nešto više. To je onaj krov, ona epohalna nadstrešnica jer ako taj krov padne oni su gotovi“.
Buden je s podsmehom podsetio na ne tako davnu izjavu Ursule fon der Lajen kada je govorila o velikom napretku Srbije ka EU. „Srbija napreduje! Srbija sada znači korupcija, ljudi ovdje lažu, kradu, a to imate i u H rvatskoj. Pogledajte Vladu Andreja Plenkovića i njegove ministre, to je najkorumpiranija vlada. Ljudi se danas više ne mogu oslanjati na autoritete i za sve je odgovor – Zapad.
Objašnjavajući svoje udaljavanje od „Možemo“, Buden nudi pitanje: „Šta se događa kada postoji jedna dobra ideja a onda podrži Ursulu u EU i kopanje litija u Srbiji. U Evropskom parlamentu predstavnik ‘Možemo’ priključio se njemačkim ‘zelenim’ i time se hvalio. Ali kad zeleni glasaju ua litij u Srbiji onda se pitam – ko je opasniji. Treba li šahovnica da na početku ima prvo zeleno polje. Oni imaju taj ‘glasić’ i, eto, dali su ga tako. To je problem nemoći, rekao sam. Oni idu u brisel umjesto da idu u Jadar, u Šabac…
Kada govori o granicama kaže da nisu prepreka nego da su filteri. „Nijedna država nije suverena. BiH nije država, postoji Makedonija koju niko ne priznaje, možda Pax Americana i ovo što se zove mir nije mir nego – postratno stanje! Kada dođete u Sarajevo i vidite tu ogromnu ambasadu SAD… Ni Hrvatska nije suverena. Nikad ove nacionalne države neće biti suverene. One na svojim vikipedijama naprave godine kada su postale… to su gomile laži. Kako je to žalosno i bijedno. Ove bebe koje se sada rađaju biće posljednji Srbi i Hrvati. Od trideset evropskih jezika samo se jedan drži dobro, engleski, njemački i francuski se upiru… Čak 80 odsto svjetske književnosti prevedeno je na engleski, njemački i francuski jezik“.
Da li postoji šansa da mladi ostanu? „Moram vas razočarati, prekasno je. Ideja/želja da napravimo državu koja će svojoj djeci nešto bolje obezbijediti? Ne, više se neće ponoviti. Ja 15 godina u Njemačkoj i u Austriji predajem isključivo na engleskom i pitanje je dana. Dogodiće se ono što se dogodilo latinskom jeziku“.
„U Rumunjskoj i Poljskoj ljudi su sami sebe oslobodili“, kaže. Potom navodi Adorna, da punoletstvo znači – korišćenje vlastitog mišljenja. „Promijenjen je i početak II svjestkog rata, to više nije 1. septembar 1939. godine… U Hrvatskoj ste prvo imali eurointregracije, pa euroatlantske integracije, sad više nije ni to nego – Zapad. Ko je Zapad, što je Zapad?! Koncept postnacionalne suverenosti, otuda dolazi NATO. Zašto je htio da se širi na Istok jer pravi neprijatelj je Kina a ne Rusija“.
Buden naglašava da NATO bombardovanjem Srbije „nije riješio problem“ i Alijansa „nije ništa do postnacionalni ugovor da se potpisnik odrekne svoje suverenosti“. Najumniji Hrvat koji godinama već živi u Berlinu, kako ga neki zovu, citirao je i svog starog znanca Žuneca (Ozren) koji je, dok se nalazio na važnoj funkciji u Hrvatskoj jednom prilikom rekao „… kada su Srbi ubili našeg nadvojvodu Ferdinanda“.
Počeo je i završio sa studentima: „Oni znaju da im niko ne može soliti pamet!“
Dragan Banjac
Pogledajte video prilog Filozofskog teatra.
