BRISEL, 17. marta 2025. (Beta) – Italija, Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Slovačka članice su EU koje „namerno podrivaju vladavinu prava u gotovo svim aspektima“, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju nevladine organizacije Libertis (Liberties).
U izveštaju „Evopska demokratska recesija se produbila 2024“ ukazuje se na pravosudne sisteme podložne političkoj manipulaciji, slabo sprovođenje zakona za borbu protiv korupcije, prekomerno korišćenje ubrzanih zakonodavnih procedura, uznemiravanje novinara i sve veća ograničenja mirnih protesta.
„Bez odlučne akcije, EU rizikuje dalju demokratsku eroziju“, upozorava se u izveštaju koji su uradile 43 organizacije za ljudska prava iz 21 članice.
Nevladine organizacije su pozvale Evropsku komisiju da pooštri praćenje tako što će ga povezati sa realizacijom fondova EU, kao i da ubrza sudske postupke u vezi sa kršenjem vladavine prava.
Kako je rekao stručnjak za vladavinu prava u Libertisu Viktor Kazai, u šestom godišnjem izveštaju ukazuje se na „alarmantno prisustvo kršenja vladavine prava širom EU“.
„Svi fundamentalni aspekti vladavine prava poslednjih godina su suočeni sa sve ozbiljnim problemima“, rekao je Kazai dodajući da su pokušaji EU da to preokrene „razočaravajuće ograničeni“. Rekao je i da najviše zabrinjavaju vlade koje su preduzele korake da potkopaju vladavinu prava.
Za Italiju istraživanja ukazuju da je vlada Đorđe Meloni uradila predloge za davanje „otvorenih ovlašćenja“ ministarstvu pravde nad tužiocima. Upozorava se i na „neviđeni nivo mešanja u javne medije“ i navode neku primeri za to.
U Bugarskoj se, navodi se u izveštaju, protiv istaknutih političkih protivnika pokrenute istrage u borbi protiv korupcije dok se dugotrajne šeme, poput odlaganja građevinskog otpada u Sofiji, nastavljaju.
U Slovačkoj se upozorava na brojne izmene koje je uvela vlada nacionaliste i populiste Roberta Fica, uključujući ukidanje kancelarije centralnog tužioca i zakon o stranim agentima u ruskom stilu.
U Hrvatskoj se, navodi se u izveštaju, integritet pravosuđa vidi kao narušen nakon postavljanja Ivana Turudića, sudije sa bliskim vezama sa vladajućom HDZ, za glavnog tužioca. Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) žalilo se na „sistemske izazove Hrvatske u odžavanju vladavine prava“ nakon što se činilo da Turudićeva kancelarija osporava pravo EPPO da istražuje slučaj sumnji na prevaru sa budžetom EU.
U Rumuniji su nedavni predsednički izbori, koji su poništeni, otkrili kako bi TikTok mogao da omogući pobedu malo poznatom ultranacionalisti dok predlog zakona koji treba da obezbedi nezavisnost javnih TV i radija stoji u parlamentu od 2021.
Izveštaj je pokazao da ni zemlje na severozapadu Evrope koje su „modeli demokratije“, uključujući Francusku i Nemačku, nisu imune na probleme sa vladavinom prava, piše britanski dnevnik Gardijan.
Tako u Francuskoj analitičari upozoravaju na sve češću upotrebu procedure koja omogućava da se odluke proguraju bez glasanja, kao i na sve veća ograničenja slobode izražavanja uvedena pre Olimpijskih igara ili radi suprostavljanja stranom mešanju.
U Nemačkoj su istraživači pohvalili stroga pravila za borbu protiv „kružna vrata“ gde visoki zvaničnici preuzimaju poslove u sektorima koje su nedavno regulisali. Međutim, izrazili su zabrinutost zbog „preteranih i nesrazmernih“ odgovora na pro-palestinske događaje uključujuči cenzurisanje pro-palestinskih glasova i zabranu ulaska u zemlju bivšem grčkom ministru finansija Janisu Varufaskisu koji je trebalo da govori na jednom skupu.
Ukazuje se i da u Poljskoj koaliciona vlada Donalda Tuska nastoji da obnovi nezavisnost pravosuđa i medijsku pluralizam ali nailazi na otpor predsednika Andžeja Dude.
Libertis navodi da Poljska „ilustruje da je rešavanje problema ugrožene nezavisnosti institucija izuzetno izazovan i loman poduhvat“.
