Emir Kusturica: Draža Mihailović – prvi antifašista na svetu

Ana Milošević

Ovogodišnji, 15. Filmski i muzički festival Kustendorf u Mokroj Gori, prvi kontakt sa publikom ostvario je kroz „Retrospektivu velikana“ posvećenu Pjeru Paolu Pazoliniju.

Posle filmskog, ali i kratkog pozorišnog omaža tom reditelju u izvođenju Savremenog pozorišta studenata Akademije umetnosti iz Beograd, koje je publika ispratila jakim aplauzima, posetiocima se obratio reditelj i osnivač festivala, Emir Kusturica, želeći im dobrodošlicu u „slobodne srpske planine“.

„Godine 1941. antifašizam je iz Bosne i Hercegovine preseljen na Taru i jedan čovek je ušao u istoriju tako što je postao prvi antifašista. Njegova sudbina nije bila tako srećna. Njegovo ime je Draža Mihajlović, a mi smo dužni da kažemo da je on prvi antifašista na svetu“, rekao je Kusturica.

On je zaključio da smo „slobodu izgubili“, pitajući šta se dogodilo u poslednjih četrdeset godina. S jedne strane, to je naša posvećenost tehnologiji i taj gubitak slobode je u Pazolinijevom filmu plastično izražen uz pomoć slika ljudi koji su obučeni kao lutke. Jedan narodni filozof rekao je da ovce najređe stradaju od vukova. Najčešće stradaju od pastira. Tako se i naša sloboda rastopila u percepciji u kojoj smo bili neoprezni, rekao je reditelj, dodajući da se poslednji gubitak slobode dogodio „nakon proizvedenog virusa kovid-19“.

Kusturica je dodao da je čovek koji je potvrdio da je virus proizveden ubijen, a da je Pazolini imao isti usud, jer je ubijen zato što je otišao daleko u dubinu ljudske duše. „Živimo u vremenu koje možemo nazvati nevremenom. To su zla vremena u kojima nemamo nekoga kao Pazolini da nam osvetli put“, poručio je Kusturica posetiocima 15. Kustendorfa.

Pitajući se „šta je ishodište rata u Ukrajini“, on je ocenio da je najteža konsekvenca našeg života danas to da završimo na smetlištu kao Pazolinijeva dva lika, lutke i istakao da „ne smemo biti lutke, već naći put do slobode“.

„U SAD sada imamo ministarstvo istine, zato što traje formiranje velike svetske vlade, čije prvo ministarstvo je ministarstvo zdravlja. Kada u oktobru, opet prospu kovid, svi ćemo biti pod istom kapom i zatvaraće nas i provoditi kroz krize, poput ove koju su sad proizveli sa ratom i mirom. Onda će nas tako izmučene i izmorene naterati da pristanemo na gubitak ličnosti i dobijemo korisničko ime”, naglasio je Kusturica.

On je za kraj zaključio da je sloboda već oduzeta, a da još treba da „nam bude oduzeta zemlja“. “Ovo nisu zavereničke, već realne priče. Klaus Švab i forum u Davosu upravljaju svetom i konačni cilj im je da nas sve učine srećnima tako što nećemo imati ništa. Ne zaboravimo slobodu, poručio je Kusturica na otvaranju ovogodišnjeg festivala u Drvengradu.

Slogan ovogodišnjeg Kustendorfa „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja“ je replika iz kratkometražnog Pazolinijevog filma „Šta su to oblaci?”, a prve večeri prikazan je film mladog egipatskog reditelja Omara El Zohairia „Feathers“.

Festival će na Mećavniku trajati do 15. maja, a u takmičarskom delu učestvovaće petnaest filmova. O dobitnicima zlatnog, srebrnog i bronzanog jajeta, odlučivaće žiri koji čine egipatska rediteljka Marijam Abu Ouf, publicistkinja filmova Brigita Portije, reditelj i scenarista, Dušan Milić i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.

(Danas)