Godinu dana je prošlo od kada je Đukanovićev režim, posle tri decenije, doživeo istorijski poraz. Međutim, situacija u Crnoj Gori daleko je od stabilnosti. Ovako stanje u toj zemlji sagledava novinar DW Keno Fersek.
Za Crnu Goru je 30. avgust datum od neprocenjivog značaja. Na taj dan, pre godinu dana, ljudi su po prvi put u istoriji te zemlje mirno smenili vlast na parlamentarnim izborima. Pre toga je autokratski lider Milo Đukanović sa svojom Demokratskom partijom socijalista (DPS) vladao čitave tri decenije – to je najduža jednopartijska vladavina u postkomunističkoj Evropi.
Đukanović, koji ostaje predsednik do 2023, pretvorio je od 1991. tu zemlju sa 640.000 stanovnika u neku vrstu privatne države za sebe, svoju porodicu i uski krug prijatelja i poslovnih partnera. Pod njegovom vlašću cvetali su korupcija, organizovani kriminal, pranje novca, šverc droge i cigareta. Izbori su stalno lažirani, a kritičarima režima se pretilo, fizički su napadani, a dešavala su se čak i ubistva.
Spor oko Zakona o slobodi veroispovesti prošle godine doveo je do višemesečnih protesta, a na kraju i do preokreta na parlamentarnim izborima 30. avgusta. Bio je to veoma važan signal za čitav region zapadnog Balkana, kojim dominiraju korumpirane partijske klike.
Olakšanje i gomila novih problema
Nakon izbora, okupila se koalicija protivnika DPS-a sa izrazito suprotstavljenim političkim stavovima – od srpskih nacionalista, do proevropski orijentisanih socijalno-liberalnih, zelenih stranaka. Očekivanja od nje bila su koliko velika, toliko i puna skepse. Pa i sada, godinu dana nakon izbora, raspoloženje u zemlji je pomešano, a politička situacija prilično napeta.
Ipak, mnogi i danas odahnu pri pomisli da je vladivini DPS-a došao kraj. Tako se oseća i najpoznatija crnogorska aktivistkinja civilnog društva koja se angažuje u borbi protiv korupcije. Vanja Ćalović-Marković godinama je dobijala pretnje smrću i bila žrtva prljavih kampanji Đukanovićevog režima. Za DW kaže: „Iako se osećam mnogo slobodnije, ipak sam očekivala mnogo više pozitivnih stvari. Umesto toga, sada imamo gomilu novih problema.“
Teško nasleđe
Iako vlada stručnjaka pod premijerom Zdravkom Krivokapićem od decembra prošle godine stalno najavljuje reforme i članstvo u EU do 2025, ona uglavnom deluje bez plana. To je razočaralo mnoge građane. Pored toga, vladi nedostaje i podrška iz sopstvenih redova. Najveći koalicioni partner, prosrpski konzervativno-desničarski savez Demokratski front (DF), spori se sa Krivokapićem po brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima, već mesecima traži ostavku premijera i bojkotuje inicijative zakona koje donosi vlada.
Crna Gora se suočava sa komplikovanim nasleđem: pravosuđe, javno tužilaštvo i organi bezbednosti politički su kontrolisani decenijama. Nova vlada do sada je uspela da promeni rukovodeći kadar samo u nekoliko slučajeva, a odlučujuće pravosudne i administrativne reforme još uvek su na čekanju.
Potpredsedniku vlade prete smrću
Rezultati su polovični i kada je reč o borba protiv organizovanog kriminala, koji je u Crnoj Gori veoma moćan. Neke vođe narko klanova, koji već godinama haraju evropskim tržištem kokaina, su uhapšene. U njihovim krvavim ratovima do sada je poginulo oko 50 ljudi, uključujući i dvoje u Nemačkoj.
Apsurno je to što je jedan od najvidljivijih rezultata borbe protiv organizovanog kriminala, to što potpredsednika vlade Dritana Abazovića iz pokreta URA već mesecima danonoćno moraju da čuvaju brojni telohranitelji. Abazović je zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i dobio je brojne pretnje smrću nakon što je odbio da primi mito od mafije.
Nedostatak vizije i plana
Aktivistkinja Vanju Ćalović-Marković smatra da je „Đinđićev scenario“ u Crnoj Gori moguć – bivšeg reformski orijantisanog premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. ubila je mafija, pri čemu je logistička podrška došla iz obaveštajnih krugova.
„Organizovani kriminal još uvek je duboko infiltriran u državne strukture i tako dolazi do mnogih informacija“, kaže Ćalović-Marković. Ona zna o čemu govori – nevladina organizacija MANS koju je ona osnovala otkrila je na desetine slučajeva organizovanog kriminala i državne korupcije.
Ćalović-Marković trenutno vodi Nacionalni savet za borbu protiv korupcije koji je nedavno osnovala vlada. Ona se ne nada previše da će se uskoro ostvariti uspeh u borbi protiv korupcije i da će se organi bezbednosti očistiti. „Te strukture su stare trideset godina“, kaže. „Mnogi od novih ministara nemaju iskustvo u rukovođenju administracijom, nisu svesni razmera problema, a uz to ih i sabotiraju stari kadrovi. Sve u svemu, vladi nedostaju vizija, koncept, doslednost, a delimično i politička volja.“
Novi-stari spor oko nacionalnog identiteta?
I kao da sve to nije dovoljno, mnogi politički i verski akteri u Crnoj Gori guraju zemlju sve dublje u spor oko nacionalnog identiteta. Njega trenutno rasplamsava inauguracija novog mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Joanikija, koja je planirana za 5. septembar. Trebalo bi da bude održana na Cetinju, nekadašnjoj srednjovekovnoj prestonici Crne Gore, simbolu nezavisnosti crnogorske nacije. Tamo je ujedno i manastir Srpske pravoslavne crkve u kojem se tradicionalno obavlja ustoličenje crnogorskih mitropolita.
Članovi DPS-a smatraju da je ta ceremonija namerna provokacija usmerena protiv crnogorske države – što je svojevrsna iskonstruisana optužba. SPC zvanično ne negira pravo na postojanje crnogorske države, ali dovodi u pitanje crnogorski identitet nezavisan od Srbije. Ona Crnu Goru vidi kao deo „srpskog sveta“, odnosno srpskog identiteta i kulturnog prostora.
Đukanović provocira sukobe
Od kada je 2006. Crna Gora stekla nezavisnost, većina Crnogoraca se sasvim prirodno izjasnila za pripadnost svojoj zemlji, ali istovremeno i za pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činilo se da je spor oko identiteta okončan.
Sada ga, međutim, ponovo potpiruju politički zainteresovani akteri. Na jednoj strani su SPC i prosrpske stranke u Crnoj Gori, poput Demokratskog fronta, a s druge, predsednik Đukanović i njegova opoziciona stranka DPS. Đukanović je pozvao na proteste protiv ceremonije na Cetinju, koju smatra anticrnogorskom i protiv interesa svoje zemlje. Najavio je da će se i sam tamo pojaviti ako se mesto ceremonije ne promeni. Jedan od njegovih savetnika prethodno je pozvao policajce na građansku neposlušnost, odnosno da se u slučaju da protesti postanu nasilni – ne mešaju.
„U zajedničkom je interesu Demokratskog fronta i DPS-a da destabilizuju vlast i spreče reforme“, kaže Vanja Ćalović-Marković. „Milo Đukanović je taj koji najviše raspiruje raspravu o identitetu, i to iz ličnih razloga. Naravno da on, nakon toliko godina, ne želi lako da se odrekne svoje ilegalno stečene imovine i svoje moći. Mislim da neće oklevati ni da izazove nasilne sukobe zbog pitanja identiteta.“
Ipak, godinu dana nakon promena, za crnogorsku aktivistkinju, postoji i nešto što je pozitivno: „Ljudi su konačno doživeli da je moguće slobodno reći svoje mišljenje i da je promena vlasti moguća, a da sledećeg dana ne bude smak sveta. To je iskustvo koje ostaje i svaka buduća vlada moraće s tim da računa.
(DW)
