субота, април 20, 2024

Članstvo u EU podržava 43 odsto građana Srbije

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 26. januara 2023. (Beta) – Članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava 43 odsto građana Srbije, trećina je protiv, dok reforme neophodne za članstvo podržava dve trećine građana, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije.

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?”, 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, 32 odsto protiv, dok uopšte ne bi glasalo 13 odsto, a 12 ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.

Trećina ispitanika upoznato je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, a taj procenat je još veći u pograničnim oblastim, gde 48 odsto anketiranih zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje. Više od 80 odsto njih su u potpunosti ili delimično saglasni da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.

Da bi i država i oni lično imali koristi od članstva Srbije u EU, smatra 38 odsto učesnika istraživanja.

Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema podržava (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede (11 odsto) i bolja zaštita životne sredine (10 odsto).

Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Veliki broj građana (41 odsto) izrazio je spremnost da, ako je to s ciljem ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike, kao na primer da počne da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu, da štedi energiju i vodu. Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike, pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto). U istraživanju je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, prema standardu Evrobarometra, saopštilo je Ministarstvo.