Tri aviona koja su početkom 2022. godine sletela u Beograd nosila su robu vrednu skoro tri miliona evra. Iako stranke u Srbiji inače ne uvoze stvari iz inostranstva, ovu robu uvezla je vladajuća Srpska napredna stranka. CINS i OCCRP otkrivaju šta se krije iza ovog neuobičajenog uvoza i veze kontroverznog rumunskog biznismena sa firmom koja je robu izvezla.
Oko dva sata posle ponoći cargo avion državnog Uzbekistan ervejza (Uzbekistan Airways) poleteo je iz glavnog grada ove azijske države – Taškenta. Nakon nešto manje od šest sati leta, avion je stigao na svoju destinaciju – aerodrom Nikola Tesla u Beogradu.
Bio je 28. januar 2022. godine.
Nakon sletanja, srpski carinici su upisali da je sa sobom nosio, između ostalog, šolje, prsluke, kecelje, češalice za leđa. U narednih nekoliko dana na beogradski aerodrom su sletela još dva aviona sa sličnom robom.
Podaci carine do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuju da je te godine SNS uvezao više od milion artikala – od šalova, prsluka i torbi do strugalica za led, šolja i češalica za leđa. Iako su ovi proizvodi poreklom iz Kine koštali oko 1,1 milion evra, SNS je platio skoro duplo više samo za uvoz u Srbiju.
Zajedno sa transportom, odnosno letovima iz Uzbekistana, Turske i Kine preko Rusije, ovo je SNS koštalo oko 2,9 miliona evra.
Iz podataka do kojih smo došli se ne vidi da li je materijal bio brendiran pre uvoza. Takođe, nije poznato da li je on korišćen za izbornu kampanju 2022. godine, iako su slični artikli kasnije korišćeni u kampanji.
Kao izvoznik se navodi rumunska firma Ridzone Creative, ali SNS nije prijavio nikakvu uplatu ovoj firmi u finansijskim izveštajima koje je dostavio Agenciji za sprečavanje korupcije.
Ova firma se primarno bavi proizvodnjom televizijskog programa i u Rumuniji se spominje u korupcionaškom slučaju koji je 2019. godine pokrenula tamošnja Direkcija za borbu protiv korupcije (DNA).
Vlasnica Ridzone Creative-a je bila i vlasnica u firmama za koje su rumunske institucije sumnjale da su pod kontrolom Sebastijana Gice (Sebastian Ghiță), rumunskog biznismena i bivšeg političara kojem je odobren azil u Srbiji dok je bio u bekstvu od optužbi za korupciju u svojoj zemlji.
Ni Srpska napredna stranka ni Ridzone Creative nisu odgovorili na pitanja o ovom poslu, dok do Gice novinari nisu uspeli da dođu.
Iako smo tražili zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja dokumenta o ovom uvozu, Uprava carina ih do danas nije dostavila novinarima CINS-a.
Stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da čitav slučaj otvara pitanja o tome šta je isporučeno, kome je otišao novac i koja je prava svrha transakcije.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija objašnjava da ovo pokazuje da, uprkos tome što institucije objavljuju finansijske izveštaje o troškovima stranaka, javnost suštinski nema na raspolaganju informacije o tome koja je bila tačno namena finansijski najznačajnijeg troška kod najveće stranke.
„Ako je suditi po podacima koje ste prikupili, postoji sumnja da je roba preplaćena, što može da ukazuje na to da je u stvari na ovaj način plaćena i neka druga roba ili usluga koja nije navedena u finansijskom izveštaju”, rekao je Nenadić.
Vladimir Tupanjac, advokat koji je nekada radio u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u Agenciji za sprečavanje korupcije, kaže da ovo stvara sumnju u to šta je zaista uvezeno.
„U svakom slučaju može da se postavi pitanje da li je to bilo nenamensko trošenje sredstava za redovan rad. Agencija je mogla i morala da proba da utvrdi da li je to zaista korišćeno za redovan rad ili u kampanji.”
Skoro tri miliona evra za promotivni materijal
Te 2022. godine, konkretno 15. februara, raspisani su predsednički, parlamentarni i pojedini lokalni izbori.
Malo pre toga, između 28. januara i 11. februara, u Srbiju su u tri odvojena leta stigli promotivni materijali SNS-a iz Uzbekistana, Turske i Kine preko Rusije, pokazuju carinski podaci do kojih smo došli.
Međutim, u izveštajima o troškovima izborne kampanje koje je SNS podnosio Agenciji za sprečavanje korupcije nakon izbora, nije bilo ni reči o ovom uvezenom promotivnom materijalu niti trošku za njega.
Za samu kampanju te godine, SNS je prijavio trošak od oko 658,5 hiljada evra za sve promo materijale, uključujući, između ostalog, bilborde, brošure i letke. Od te cifre samo 38 hiljada evra je potrošeno na materijale nalik onim koji su uvezeni.
Nemanja Nenadić kaže da zbog toga što su pošiljke stigle nekoliko dana pre početka kampanje, SNS je bio obavezan da taj trošak prijavi samo u godišnjem finansijskom izveštaju koji nije toliko detaljan kao onaj za kampanje.
„Ako im je bio cilj da se ne vidi šta je tačno plaćeno i kome je plaćeno, onda je uvoz reklamnog materijala pre izborne kampanje bio dobar način za to.“
U godišnjem finansijskom izveštaju, u rubrici troškovi reklamnog materijala i publikacija, stranka je prijavila oko 3 miliona evra isplaćenih firmi Milšped. Ove usluge stranka je vodila kao deo njihovog redovnog rada, a ne izborne kampanje, i to pod ostali troškovi. Rumunska Ridzone Creative se u ovom izveštaju nigde ne spominje, iako je u carinskim podacima navedena kao izvoznik.
Milšped se, prema tim podacima, vodi kao deklarant i kao firma koja je omogućila skladištenje materijala tokom carinske kontrole.
Novac isplaćen Milšpedu čini dve trećine ukupnog troška za reklamni materijal i publikacije koji je SNS imao te godine. To je najveći pojedinačni trošak za promotivne materijale koji je SNS ikada imao sudeći po njihovim finansijskim izveštajima.
Pre toga najveći ukupni trošak za reklamni materijal i publikacije stranka je imala 2020. godine – oko 1,3 miliona evra.
Milšped nije odgovorio na pitanja o ovoj transakciji, između ostalog i da li je deo uplate koju su dobili od SNS-a prosledili firmi Ridzone Creative.
Državna revizorska institucija (DRI) je takođe u reviziji finansijskog izveštaja SNS-a zabeležila da je stranka platila Milšpedu za transport robe iz Kine, skladištenje i trošak domaćeg transporta. U izveštaju o reviziji se navodi i da stranka u zalihama ima više od 24 hiljade prsluka, ali se drugi promo materijal ne spominje.
Kada smo od DRI-a tražili više informacija i dokumenta, u odgovoru su nas uputili na svoj izveštaj koji je javno objavljen i naveli da se dokumenta koja im je SNS podnosila u postupku revizije čuvaju kao poverljiva.
Na pitanje CINS-a da li je istraživala isplatu Milšpedu, Agencija za sprečavanje korupcije je navela da su proverili ceo godišnji finansijski izveštaj SNS-a za tu godinu i da nisu utvrdili nikakve nepravilnosti, pa zbog toga nisu od stranke ni tražili dodatne informacije.
„Kontrolom je utvrđeno da su svi troškovi za dobavljača Milšped prikazani u izveštaju političkog subjekta, da su isti plaćeni sa tekućeg računa političke stranke, kao i da nije bilo neslaganja u podacima koji su prikazani u izveštaju političke stranke sa prometom po računu“, piše u odgovoru Agencije.
Advokat Tupanjac kaže da tako prijavljeni trošak može ukazivati na to da je SNS želela da sakrije od koga su kupili materijale.
„Visoka isplata ka Milšpedu, koji se suštinski ne bavi prodajom promotivnog materijala već transportom, trebalo je da bude signal Agenciji da istraži detaljnije“, rekao je za CINS.
Dodaje i da se ne seća da su političke stranke u Srbiji ikada nešto uvozile.
Ridzone Creative i rumunski biznismen
Ridzone Creative se navodi kao izvoznik promotivnog materijala, ali ono čime se stvarno ta firma bavi baca sumnju na to. Prema podacima rumunskog privrednog registra, firma se od osnivanja 2015. godine bavi proizvodnjom televizijskog programa.
Reč je o firmi koja se spominje u velikom korupcionaškom slučaju koji je 2019. godine pokrenula rumunska Direkcija za borbu protiv korupcije (DNA), a u kom istražuju veze između komercijalnih firmi i rumunske Socijaldemokratske partije, koja je trenutno deo vladajuće koalicije.
DNA je u odgovoru novinarki rumunskog Public Record-a, koja je deo međunarodne novinarske mreže OCCRP, rekao da je istraga u toku i da niko još nije formalno osumnjičen.
Adresa Ridzone Creative-a koja je u rumunskom gradu Ploešti, severno od glavnog grada Bukurešta, sugeriše dalje veze između Gice i Katrinel.
Ista adresa je korišćena od strane kompanija u kojima je Gica ranije imao vlasništvo, dok su tri druge firme u kojima Katrinel ima vlasništvo takođe navedene na istoj adresi.
Zgrada na toj adresi, koja je u prošlosti bila u vlasništvu firmi povezanih sa Gicom, zaplenjena je 2013. godine od strane Kancelarije evropskog javnog tužioca u Rumuniji kao deo istrage o mogućoj prevari od 16 miliona dolara vezanih za šest IT projekata finansiranih od strane EU. Tužilaštvo nije imenovalo nijednu firmu koja je umešana u ovo.
Ridzone Creative je u vlasništvu Katrinel Marie Džordž (Catrinel Maria Gheorghe) koja je, prema podacima do kojih je došao Public record, imala veze sa kompanijama povezanim sa rumunskim biznismenom i nekadašnjim poslanikom tamošnje Socijaldemokratske partije Sebastijanom Gicom. Gici je inače odobren azil u Srbiji dok je bio u bekstvu od optužbi za korupciju u svojoj zemlji.
Tako je 2015. godine Katrinel postala vlasnica druge kompanije sličnog naziva – Ridzone Computers, u čijem je vlasništvu Romania TV, za koju se sumnja da je Gica kontroliše.
Iste godine on je zvanično osumnjičen u slučaju prevare vezane za sredstva Evropske unije. U dokumentu u kom iznose optužbe protiv Gice, rumunski tužioci su naveli da je u avgustu 2012. godine, kada se kandidovao za parlament, preneo sve svoje akcije u kompanijama na rođake ili druge osobe bliske njemu. Ridzone Computers je bila jedna od 54 kompanije za koje su rumunske institucije tvrdile da su direktno ili indirektno kontrolisane od strane njega.
Rumunsko tužilaštvo je potrvdilo da je slučaj u toku, ali nije jasno da li je Gica još uvek osumnjičen.
Nakon što je pobegao iz Rumunije u Srbiju 2017. godine, Gica je u snimku na YouTube-u rekao da je povezan sa televizijskom kompanijom, rekavši da „odbija da je preda“ vlastima.
Katrinel Maria Džoržd nije odgovorila na zahtev za komentar.
Gica je uhapšen u Beogradu 2017. godine u trenutku kada je rumunsko tužilaštvo tražilo njegovo hapšenje zbog optužbi koje uključuju podmićivanje, ucenu i kupovinu uticaja, za koje je kasnije oslobođen.
Bio je i pod istragom zbog optužbi da mu je bivši premijer Viktor Ponta (Victor Ponta) pomogao da postane poslanik u zamenu za plaćanje 220 hiljada evra kako bi pokrio troškove posete bivšeg britanskog premijera Tonija Blera (Tony Blair). Taj slučaj je kasnije odbačen.
Dok su institucije u Srbiji odlučivale o Gicinom izručenju, Viktor Ponta je početkom januara 2018. dobio državljanstvo Srbije. Tada je za rumunsku agenciju Ajderpres rekao da je od 2016. počasni savetnik predsednika Srbije i, u to vreme, Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića.
Nedugo nakon toga, u junu 2018. godine, Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova je Gici odobrila azil. Za njima je odluku doneo i Viši sud u Beogradu koji je odbio njegovo izručenje.
Gica je uspešno osporio zahteve Rumunije za izručenje, a poslednji je povučen 2019. godine, iako se i dalje suočava sa aktivnim slučajevima u toj zemlji vezanim za pranje novca i podmićivanje.
On je na sudu u Beogradu rekao da planira da posluje u Srbiji ako mu bude odobren azil. Od tada se skoro uopšte ne pojavljuje u medijima.
Izvor: CINS
