Razgovarala: Tamara Nikčević
Promjene u regiji, prije svega takozvani Inckov zakon o zabrani poricanja genocida u Srebrenici, zabrana revizionizma i veličanja ratnih zločina, izazvale su tektonski poremećaj u “srpskom svetu“; one su narušile status quo, što je stvorilo pretpostavke za preispitivanje politike Zapada prema regionu.
Ovo je, u intervjuu za Avangardu, rekla predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko. Biserko kaže da je Zapad dugo tolerisao zvanični Beograd, koji je posljednjim pokušajima destabilizacija regiona – prije svega Bosne i Hercegovine i Crne Gore – ipak “otišao predaleko“.
“Od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, Zapad je prečesto žmurio na pojedine neprihvatljive poteze službenog Beograda prema državama regiona, obrazlažući to nastojanjem da Srbiju po svaku cenu zadrži na evropskom koloseku. Pokazalo se da je takva politika neefikasna i da nije dovela do razrešenja dileme za šta se Srbija opredelila, kojem civilizacijskom krugu pripada“, objašnjava Biserko za Avangardu. “Aleksandar Vučić je takav stav Zapada vešto koristio, nastavljajući da se oslanja na tzv. četiri stuba spoljne politike Srbije. Međutim, situacija se u međuvremenu značajno promenila.“
AVANGARDA: Što je uticalo na promjenu o kojoj govorite?
BISERKO: Dolazak nove administracije u Vašingtonu, koja se vraća na prethodnu politiku dovršavanja “nezavršenog posla“ na Balkanu. U globalnom geostrateškom nadmetanju koje dominira u međunarodnim odnosima, Balkan se percipira kao zapadna sfera uticaja i, u tom smislu, Zapad će nastaviti sa politikom stavljanja pod svoj kišobran celog Balkana.
AVANGARDA: BiH i Crna Gora su, kažete, glavne mete destruktivne politike zvaničnog Beograda. Šta se to zapravo kuva u BiH?
BISERKO: Milorad Dodik dugi niz godina razgrađuje BiH i najavljuje njen miran raspad. Što realno nije moguće. Danas kada je njegova pozicija ozbiljno dovedena u pitanje, Dodik dodatno radikalizuje retoriku i suštinski veoma svesno BiH gura u konflikt.
AVANGARDA: Zašto?
BISERKO: Zato što lično nema drugog izlaza. Dodikova politička karijera privodi se kraju…
AVANGARDA: Privodi se kraju?
BISERKO: Naravno. Cilj Inckovog zakona je da sa političke scene BiH ukloni sve radikalne političare. Dodik je osporio imenovanje novog visokog predstavnika, ali ipak pokazuje spremnost da se sa njime sretne. Dodikovo ponašanje je rizično i niko u svetu više neće tolerisati scenario koji bi doveo do sukoba. Čak ni Rusija.
AVANGARDA: Kakve mogu biti posledice odluke Skupštine entiteta RS da poništi Inckov zakon?
BISERKO: Zaključci Skupštine RS pre svega su pokušaj Dodika da postigne jedinstvo Srba po tom pitanju, kako bi na taj način osporio ne samo zakon i legitimitet novog visokog predstavnika, nego i sačuvao vlastitu poziciju. Međutim, takva odluka nije validna jer, prema Dejtonskom sporazumu, poslednju reč ima visoki predstavnik. Pritom, Inckov zakon nije nikakva samovolja, jer Incko ima podršku SAD i EU, posebno Nemačke.
Novi visoki predstavnik Kristijan Šmit nasledio je situaciju koja će mu na startu omogućiti da deluje konstruktivnije. Podsećam da Incko godinama nije imao podršku za primenu Bonskih ovlašćenja; izgleda da se situacija u tom smislu promenila. Tim pre što upravo Inckov zakon najvaljuje radikalniju primenu Bonskih ovlasti.
Politički direktori Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC), na sastanku 1. i 2. decembra 2020. godine, ponovili su da “entiteti nemaju pravo na otcepljenje od BiH i da oni pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH“. Te su stvari jasne.
AVANGARDA: Je li jasno i to da, uprkos svemu, Dodik nastavlja da srlja, da vuče rizične poteze i da ga u tome na neki način podstiče zvanično Sarajevo?
BISERKO: Naravno da razvoj situacije u Bosni ide na ruku zvaničnom Sarajevu, ali nisam sigurna da je ono danas doraslo da se adekvatno nosi sa novonastalom situacijom. Tim pre što će ona zahtevati drugačije ponašanje i svih lokalnih aktera, uključujući i aktuelne bošnjačke političke elite.
AVANGARDA: Koliko Dodika u tom smislu podstiče Rusija?
BISERKO: Rusiji odgovara status quo i nekonsolidovani Balkan, jer tako sprečava širenje evro-atlantskih integracija regiona. Međutim, Rusija ipak neće stati iza Beograda, niti će ga gurati u ozbiljniji konflikt, jer su prioriteti Moskve drugde: njeno najbliže okruženje. Sviđalo se to Dodiku ili ne, budućnost Balkana prevashodno je u rukama SAD, Velike Britanije i EU. Ukoliko Zapad bude koherentan i dosledan, situacija na Balkanu značajno će se promeniti.
AVANGARDA: Nisam vas slučajno pitala o podršci Rusije. Jer, iako je Savjet bezbjednosti UN-a odbacilo rezoluciju Rusije i Kine, u kojoj su ove dvije zemlje tražile ukidanje Ureda visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, ambasador Rusije u Sarajevu Kristijana Šmita naziva “građaninom SR Njemačke“. Zašto se Moskva protivi dolasku novog Visokog predstavnika?
BISERKO: Osporavanjem novog visokog predstavnika, Rusija želi produžiti agoniju Balkana i osporiti njegov legitimitet. Kao što ste i sami rekli, rusko-kineska rezolucija je odbačena i novi visoki predstavnik već je preuzeo dužnost.
Savet za sprovođenje mira (PIC) sastoji se od 55 zemalja i organizacija koje na različite načine pružaju podršku mirovnom procesu – osiguravajući finansijska sredstva, dajući trupe u sastav EUFOR-a ili idirektno sprovodeći operacije u Bosni i Hercegovini. U PIC je takođe uključen jedan broj promatrača, koji se menja. Članice Upravnog odbora su SAD, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Njemačka, Rusija, Savet EU, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC), koju predstavlja Turska.
Sredstva za finansiranje OHR, koja dodeljuje Savet za sprovođenje mira (PIC), za 2020/2021 iznosi 5.327.627 eura; od toga, više od 80 procenata pokrivaju SAD (22%), EU (47.68%), Japan (10%), Velika Britanija (6.695), dok Rusija učestvuje sa svega 1,2%. Ovo je jasna ilustracija koliko Rusija realno može da dobaci i finansijski potkrepi svoje angažovanje u BiH. Njena remetilačka uloga u ovolikoj meri bila je moguća jer se Zapad, suočen sa vlastitim izazovima, bio dezangažovao na Balkanu poslednjih deset godina. Čini se, a i nadam se, da će se SAD i EU držati svojih najavljenih ciljeva na Balkanu.
AVANGARDA: To znači da će novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit imati snage da smiri strasti u BiH?
BISERKO: S obzirom na široku podršku koju uživa, novi visoki predstavnik ima sve pretpostavke da ozbiljno promeni realnost u BiH, što ne znači da neće nailaziti na opstrukcije sa raznih strana. Posebno Rusije i Srbije.
AVANGARDA: Šmit je rekao da se neće ponašati kao diplomata, nego kao političar. Šta to znači?
BISERKO: Znači da će biti mnogo konkretniji i direktniji i da će stvari nazivati pravim imenom; da će sankcionisati svaku opstrukciju, što podrazumeva i korišćenje Bonskih ovlašćenja. A za to već ima podršku.
Videli ste da se poslednjih nedelja dosta spekulisalo o tome da li bi se Srbija umešala u eventualni sukob u BiH.
AVANGARDA: Mislite da bi se Srbija usudila?
BISERKO: S obzirom na novi politički kontekst, kao i odlučnost SAD i EU da zajedno deluju na Balkanu, teško je zamisliti da bi se Srbija usudila da uđe u takav sukob. Ne smemo zanemariti činjenicu da Rusija naoružava Srbiju, kao i da je retorika zvaničnog Beograda veoma ratoborna i uznemiravajuća. Ipak, eventualna odluka da ipak uđe u takav sukob i Srbiji i RS bi donele sankcije.
(Portal Avangarda)
