BEOGRAD, 9. aprila 2024.- Na Predstavljanju izveštaja Ljudska prava u Srbiji 2023 izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) Sonja Tošković rekla je da je prošlu godinu Srbiju obeležilo nasilje i da se po pitanju poštovanja ljudskih prava zemlja ne nalazi na dobrom putu. Nasilje je u 2023. godini bilo sveprisutno a u javnom prostoru dolazilo je od strane predstavnikašle godine, rečeno je danas u Medija centru na predstavljanju izveštaja BCLJP o stanju ljudskih prava u Srbiji.
Tošković je navela da je i ocena organizacije Fridom haus (Freedom House) da je Srbija „zarobljena država“ i da se govor mržnje susreće u Parlamentu (od narodnih poslanika) i da je prisutno nasilje nad ženama, navodeći da je u prošloj godine – ubijeno 18 žena.
Jedan od autora izveštaja, Dušan Pokuševski rekao je da je srpsko društvo veoma polarizovano i da nosioci vlasti „ne uspevaju da artikulišu ciljeve društva. „Tenzije u društvu su velike, a predsednik države često u svojim reagovanjima izlazi van ustavnih okvira“. Događaju se masovna ubistva, poput onih u maju mesecu kada je ubijeno 18 osoba a mnogo njih bilo ranjeno, živimo u netolerantnom društvu u kojem je nasilje nekažnjivo, rekao je Pokuševski.
On je kezao da su izborne nepravilnosti primećene u svim fazama procesa, a da sudovi ne reaguju. Pokuševski je istakao „veliki neefikasnost Ustavnog suda Srbije koji je tokom 2022. godine od 43.000 predmeta rešio samo 13.900 a prošle godine od 29.400 procesuirano je tek 16.300, s tim da su tu i predmeti nasleđeni iz perioda 2013-2021. godina.
Jedan od autora izveštaja, novinar Ivan Protić, je rekao da je stanje na domaćoj medijskoj sceni lošiji nego prošle i podsetio da je istom konstatacijom započinjao sve izveštaje počev od 2012. godine.
On je navodeći niz primera za to izrazio bojazan da će i u ovoj godini biti nastavljen isti takav trend. Govoreći o lošem položaju novinara i stanju medijske scene Protić je naveo da je tokom 2023. bilo 181 (prijavljen) napad na novinare, 16 fizičkih napada, šest privođenja i dva premeštanja novinara na sigurne lokacije.
Protić tvrdi da iza zastraživanja novinara stoji vlast i da to dolazi od predsednika država, premijera, poslanika Narodne skupštine, predstavnika političkih stranaka… „od svih u ovoj zemlji!“. On je naveo da je secijalna izvestiteljka UN za zaštotu i unapređenje prava na slobodu mišljenja i izražavanja Ajrin Kan (Irene Kahn) izjavila da je javni diskurs u Srbiji „toksičan“, kao i da napadi na novinare i sve koji kritikuju vlast dolaze od političara kojima asistiraju tabloidni mediji i da grupa međunarodnih organizacija za slobodu medija ističe da je, kada je u pitanju bezbednost novinara, „Srbija jedno od najopasnijih mesta u Evropi“.
Kada je reč o sufinansiranju medijskih sadržaja, Protić navodi podatke da „iz godine u godinu od 50 do 80 odsto (javnog!) novca odlazi provladinim medijima, onima koji najčešće krše profesionalne standarde.
Nevena Vučković Šahović je podsetila na manjkavosti po pitanju prava deteta i da na tom planu ni prošla godina nije donela bojitak.
Ona kao suštinski problem navodi nepostojanje infrastrukture u sferi dečje zaštite kao i nedostatak strategije, odnosno „krovnog zakona“ i ostaje oslanjanje na osadesetak zakona koji uređuju ovu oblast.
Događaji koji su obeležili 2023. i još jednom pokazali duboku krizu u kojoj se nalazi društvo su dva masovna ubistva, početkom maja u gradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca“. Nasilje u našem društvu je logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba, a koji često dolazi i od strane noslilaca najviših državnih funkcija i predstavnika institucija“, piše u izveštaju.
Žene u Srbiji imaju veće prepreke za ulazak na tržište rada, ili ponovni ulazak na tržište rada u odnosu na muškarce, dok su neki od glavnih uzroka nezaposlenosti među ženama u Srbiji diskriminacija, obrazovanje, rodno slepe/neutralne politike…
Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji je i dalje izrazito težak, a kasni se sa velikim brojem aktivnosti koje su predviđene akcionim planovima za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi, kada je reč o poštovanju ljudskih prava i punoj ravnopravnosti LGBTI populacije prema istraživanju ILGA Europe, što predstavlja pad za tri mesta u odnosu na 2022. godinu, navedeno je.
Dragan Banjac
