Una Miletić
Preko pedeset žena podržalo je vrištanjem, Burn/Out performans, umetnice Dee Džanković, koji skreće pažnju na sindrom koji se javlja kao prolongirani odgovor na hronični stres i stanje mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti.
Perfomans su mogli da čuju i dožive svi oni koji su se danas našli u glavnom gradu kod spomenika Stefanu Nemanji, kod Skupštine Srbije i ispred Fakulteta likovnih umetnosti.
Okupljene u krug oko umetnice, učesnice su na sav glas zvučno artikulisale teret modernog društva. „Mislim da je performans bio prevažan, i u ličnom i u umetničkom i u političkom smislu. Smatram da žene do sada nisu imale priliku da kolektivno, zauzimajući javne prostore, iskažu svoj bes i ljutnju i strah.Važno mi je da smo zajedno stvorile siguran prostor u kojoj je vrisak ove druge do nas, podrška našem vrisku. Zato je značajno što je ovo bila kolektivna akcija – kaže za Danas Mina Damnjanović, feministkinja i aktivistkinja, jedna od učesnica Burn/Out performansa.
Ona pojašnjava da se žene od malih nogu uče da ne pokazuju ljutnju. „Kapitalizam i patrijarhat ne dozvoljavaju ni vremenski ni prostorno da se bavimo svojim emocijama kao što su ljutnja i bes. A s druge strane, uslovi za život, pogotovo život žene u ovim sistemima ne mogu da ne proizvode emocije ljutnje, besa pa i straha. I na kraju, svaka od nas je svoju pojedinačnu bol podelila sa drugom do sebe, i svaka je bila podrška drugoj do sebe za njen vrisak“, zapaža Damnjanović.
Ona dodaje da žene obično ne čuju ni kad vrište ni kada govore, što ovom prilikom nije bilo moguće, i zato se ona posle ove akcije oseća povezano, jako i slobodno. Neke vidno rasterećene, a neke malo i promukle, svojim učešćem performans su podržale žene svih životnih doba, međutim, mahom mlađe generacije.
Prilikom kolektivnog vriska „u vazduhu“ bi se osetile emocije, a posle vrištanja, usledili bi aplauzi i zagrljaji. „Došla sam da vrištim jer se dugo bavim akivizmom i nedavno sam imala burnout. Osećala sam se i premoreno i preplavljeno. Sad sam u procesu oporavka. Smatram da je ovo dobar performans i da pomaže ljudima da shvate da treba da izbacuju emocije, da izražavaju nezadovljstova, da vrište i reaguju ako primete nepravdu. Da se sklanjaju ako im nešto ne prija i ako nešto ne žele u svom životu – primećuje Marina, još jedna od učesnica performansa.
Ona ističe koliko je značajno podržati ovakav akt, koji dovodi do rasterećenja. „Dok sam vrištala osećala sam se divno i pred očima su mi bile slike stvari zbog kojih sam u poslednje vreme bila besna. Kad se izvrištiš na te stvari, malo ti bude lakše“, rekla je Marina.
Iako je akt zamišljen da iz ženskog ugla podiže svest, nije izostala ni podrška muškaraca. Marko je sa drugaricom došao da isprati performans. On je skrenuo pažnju na značaj podizanja svesti o mentalnom zdravlju. „Zanimalo me je kako će performans izgledati. Naravno, tu sam da podržim ovaj rad jer smatram da, pre svega, treba podići svest o mentalnom zdravlju. Ne volim kada se stvari guraju pod tepih, i smatram da o svemu treba razgovarati, zato što postoje tabu teme. Društvo treba da bude otvoreno za razmišljanje i preispitivanje, za menjanje. Sve ono što jeste društvo, trenutno je suprotno od toga. Zalažem se za promene i zato sam došao da podržim ovaj performans“, objašnjava Marko.
Upitan da li je vrištao, on kaže da nije, i „da bi vrištao, ali nije bio siguran da li bi to bilo ok, jer je performans zamišljen za učešće žena“.
(Dnevni list Danas)
