Mitska planina na severo-istoku današnje Turske, bila je odredište grupe od 10 planinara iz Srbije, učesnika ove expedicije u organizaciji naseg vodiča Zorana Pavlovića – Paća. Ararat se formirao i nastao vulkanskom aktivnošću i sa svojih 5.137 m je simbol Jermena, prognanih sa tih teritorija u velikom egzodusu 1915. gpdine.
Piše: Mihajlo Vukojičić
Danas ceo region naseljavaju Kurdi, rasparčani u okolnim zemljama, Iranu, Turskoj i Siriji,
Bogato istorijsko nasleđe je natopljeno suzama i krvlju generacija koji su ziveli na putu ka Persiji. Naravno, većini je poznata odrednica o Araratu kao mitske priče o Arki, Nojevoj barci nasukanoj posle potopa Sveta.
Dugo putovanje ka Araratu za mene je počelo pre 10 meseci posle operacije rupture ahilove tetive. Dva meseca na štakama, pa duga rehabilitacija.
Sam uspon na Ararat počinje iz grada Doğubayazıt, koji je na 1500 m nadmorske visine na 20 km sa Iranskom granicom, Svakako preporuka je obići i videti Ishak Pasha saraj,
koji datira iz 1784 godine, sada pod zaštitom UNESCO-a. (https://en.wikipedia.org/wiki/Ishak_Pasha_Palace)
Na ovakvim planinarskim usponima, na visoke vrhove ključni su strpljenje i dobra aklimatizacija. Na visini od 5000mnv imate približno oko 55 odsto kiseonika u odnosu na recimo Beograd i zato je važno da se telo prilagodi na hipoksiju. U nekoliko dana se penje gore pa se opet spuštate dole, gde se provede noć, što je jedan od principa aklimatizacije. Jako je važno da unostite tečnost, čaj ili vodu, izotonike, što više (ne alkohol!), i hidrirate telo.
Svi pokreti su spori. Kao da imate 70 godina. Korak – “ekspedicijski”, bez brzanja.
Zahvaljujući podršci domaćih vodiča, kurdskih nomada, orgnizovana nam je logistika, smestaj u visinskim kampovima i transport opreme na konjima, do dva kampa prvi na 3.300 i drugi visinski na 4.200 m nadmorske visine.
Imali smo i veoma važnu podrsku na svim skspedicijama, da pomenem važne osobe, kuvarice iz Irana koje su nam spremale fantastičnu hranu i čorbe, uz obilje bostana, dinja…
Završni uspon kreće u ponoć sa 4.100 m n/v, i onda sledi uspon sa čeonim lampama na glavi, od gotovo 1.000 m visinske razlike. Negde na 4.900 m n/v se izlazi na prevoj gde nas čeka večiti sneg lednika. Tu stavljamo “dereze” za kretanje po ledu i snegu. Posle šest sati uspona izlazimo na vrh gde su udari vetra od 50 km/čas, ali i prelepi pogled na Jermeniju, mali Ararat i Iran u dubini….
Gotovo nestvarni osećaj u odnosu na letošnje vrućine u Beogradu.
Sledi spuštanje i probijanje kroz kamenjare velikih gromada vulkanskog kamenja, gotovo 2.000 m idemo dole, već umorni, ali zanamo da je uson završena tek kada se spustite u dolinu na bezbedno, Većina nesreća se dešava upravo pri silasku. U kampu C1, osmesi na licu, pijemo čaj. Čeka nas bogat ručak, potom odmor u šatorima….
Sutradan silazak u grad Doğubayazıt, i dodeljivanje diploma od strane lokalne vodičke agencije za uspešan uspon.
U povrtaku već pravimo planove za sledeću godinu i odlazak u Gruziju i Jermeniju. Masovni komercijalni turizam preko leta u Alpima nam više nije zanimljiv.
Jelova Gora – Zlatibor, 16. avgusta 2024.
