Ruska agresija na Ukrajinu temeljno je promenila evropski bezbednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana.
Iako je okružen državama članicama EU i NATO, Zapadni Balkan je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture. Nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i (deo) BiH otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada.
Nove okolnosti su vratile Zapadni Balkan na evropsku agendu.
U toku je prilagođavanje EU politike proširenja novom geopolitičkom okruženju i razvija se novi proces pristupanja.
Uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan, do sada Zapad, pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu regionu za budućnost.
Pridruživanje EU je geopolitička neminovnost celog Zapadnog Balkana – s obzirom na stalne pretenzije Rusije da ga destabilizuje.
Efikasnija politika EU nije moguća sve dok zemlje EU balansiraju između principa vrednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka. Taj odnos ima pogubne posledice na Zapadni Balkan.
Imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne špekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane su bojazni i strah građana svih naših zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u našem regionu. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je Balkan u celini, a posebno njegov neintegrisani deo, kad je reč o evropskom kontinentu, najpodložniji ruskom uticaju i njegova eskalacije je na delu. Da bi se sprečio takav razarajuci uticaj, svojevremeni vizionarski prijem “nespremne” Bugarske i Rumunije u EU odigrao je odlućujuću ulogu.
Zbog svega pomenutog, mi, dolepotpisani, očekujemo od EU, kao i od SAD:
- Da se dosledno vodi politika nepromenjivosti granica na Balkanu i da se otkloni svaka mogućnost njihovih menjanja;
- Da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda koja neometano dve decenije integriše/pripaja bh. entitet Republiku Srpsku (RS) na svim nivoima (ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i informativnom). EU i SAD, osim suzbijanja korupcije i radikalne nacionalne politike, trebalo bi da ohrabre objedinjavanje obrazovnog i kulturnog prostora, kako bi se uz partikularne posebnosti gradio i bosansko-hercegovački identitet. Samo kulturna osvešćenost i obrazovanje kao temeljne okosnice društva, garantuju integraciju i solidarnost unutar Bosne i Hercegovine;
- Zagovaranje novog izbornog zakona koji bi samo doprinio daljnjoj etničkoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine je neprihvatljivo i krajnje je vreme da EU i SAD jasno osude i spreče takvu politiku. Dodeljivanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini bila bi jasna poruka i Beogradu i Zagrebu i Moskvi da EU i SAD stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine;
- Da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznuitog konflikta. Bez medjusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropske perspektivu. Kao prvi korak Kosovo treba dobiti viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi;
- Da se, kada je u pitanju Crna Gora, snažno i delotvorno podrži proces evropskih integracija, što je i osnovni proklamovani cilj nove manjinske Vlade Crne Gore. Trebalo bi, takođe, sprečiti mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore, koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbednosnih službi Srbije, ali i posredno i neposredno Rusije;
- Da se deblokira situacija u vezi sa Severnom Makedonijom u pristupnim pregovorima. Neprihvatljivo je da je Severna Makedonija, koja je ispunila sve zahteve EU za dobijanje statusa kandidata, još uvek na čekanju zbog ucenjivačkog i destruktivnog odnosa Bugarske;
- Da se pomogne Albaniji, koja zaslužuje status kandidata. U suprotnom – ohrabruju se druge tendencije i politike – slično kao i u svim drugim zemljama Zapadnog Balkana;
- Da se jasno stavi do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU. Kancelar Šolc je najavio oživljavanje Berlinskog procesa, što uz pojačanu kontrolu Berlina i Brisela, otvara perspektivu za intenzivniju regionalnu saradnju na kojoj EU insistira, kao osnovi za nastavak evropskog puta za sve zemlje regiona, na osnovu njihovih individualnih zasluga i dostignuća;
- Da se bez kompromisa nastave i prodube bezbednosni i pravni mehanizmi u svim zemljama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala unutar državnog aparata, korporacija i društva u
Imajući sve ovo u vidu, Evropa i Sjedinjene Države moraju povećati svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljnjeg malignog uticaja vanbalkanskih i ne-evropskih faktora. Istovremeno, neophodan je njihov aktivan odnos s proevropskom opozicijom i političkim strukturama u svim zemljama regiona, kao i s autentičnim civilnim društvom, kako bi se potvrdila i ojačala podrška evroatlantskoj orijentaciji i budućnosti Zapadnog Balkana.
Dr. Prof. Ivo Komšić, sociolog, BiH
Dr. Vesna Pusić, ministrica za vanjske i evropske poslove (2011-2016), Hrvatska
Filip David, pisac, Srbija
Dr. Prof. Edina Bećirević, Univerzitet Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Momcilo Radulovic, predsednik Evropskog pokreta, Crna Gora
Dr. Prof. Zarko Korać, psiholog, Srbija
Nenad Prokić, dramski pisac, Srbija
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, Srbija
Azem Vllasi, advokat, Kosovo
Tamara Nikčević, novinar, Crna Gora
Dr. Boris Varga, novinar, Sbija
Dr. Prof Husnija Kamberovic, istoričar, Bosna i Hercegovina
Dr. Prof. Dubravka Stojanović, istoričarka, Filozofski fakultet, Srbija
Dr. Prof. Dinko Gruhonjić, Univerzitet u Novom sadu, Srbija
Dr. Milivoj Bešlin, istoričar, Srbija
Miodrag Vlahović, biši ambassador Crne Gore, predsednik Crnogorskog helsinskog odbora, Crna Gora
Dr. Aleksandra Bosnić-Đurić, kulturološkinja, Srbija
Dr.Prof. Nikola Samardžić, istoričar, Srbija
Dragan Banjac, novinar, Srbija
Boško Jakšić, novinar, Srbija
Ylber Hysa, istoričar, Kosovo
Adil Kulenović, novinar, Krug 99, Bosna i Hercegovina
Senad Pećanin, advokat, Bosna i Hercegovina
Prof.dr. Ejup Ganić, Akademik,izvršni direktor Sarajevo Schol of Science and Technology, Bosna i Hercegovina
SlaĐan Tomić, novinar, Bosna i Hercegovina
Izabela Kisić, executive director of Helsinki Committee for Human Rights in Serbia, Srbija
Akad. Prof. Rusmir Mahmutčehajić, predsednik Međunarodnog Foruma Bosna, Bosna i Hercegovina
Jelena Krstić, politikološkinja, Srbija
Andro Martinović, reditelj, Crna Gora
Shkelzen Maliqi, pisac i filozof, Kosovo
Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbija
Rade Radovanović, novinar, Srbija
Nerzuk Ćurak, profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
Srećko Đukić, ambasador, Srbija
Dušan Mijić, preduzetnik, Srbija
Tanja Petovar, advokat,Srbija
Aleksandra Jerkov, osnivačićca Regionalne akademije za razvoj demokratije, Srbija
Petar Todorov, istoričar, Severna Makedonija
Dino Mustafić, reditelj, Bosna i Hercegopvina
mr.sci. Memnuna Zvizdić, članica Regionalnog ženskog lobija, BiH
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za gradjansko obrazovanje, Crna Gora
Stefica Galic, Urednica Tacno.net portala, Bosna i Hercegovina
Milan Jovanović, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, Srbija
Prof. dr Duško Radosavljević, Fakultet za pravne i poslovne studije, Srbija
prof dr. Mehmed Slezović, slikar i teoretičar umetnosti, Srbija
Srđan Sušnica, kulturolog i dipl. Pravnik, Bosna i Hercegovina
Zlatko Lagumdžija, bivši ministar vanjskih poslova, Bosna i Hercegovina
Nada Drobnjak, članica Regionalnog ženskog lobija Crna Gora
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, Srbija
Tanja Šuković, novinarka, Crna Gora
Darko Šukovic, novinar, Crna Gora
Ivana Šundić Mihovilović, novinarka, Srbija
Davor Gjenero, politolog, Hrvatska
Andrej Nikolaidis, pisac, Crna Gora
Tinka Đuranović, vajarka, Crna Gora
Draško Đuranović, gl. urednik Pobjede, Crna Gora
Đorđe Šćepović, pisac, Crna Gora
Milorad Pustahija, novinar, Crna Gora
Rajko Todorović Todor, slikar, Crna Gora
Boro Kontić, novinar i pisac, Bosna i Hercegovina
Rade Bojović, pravnik, Crna Gora
Miodrag Strugar, komunikolog, Crna Gora
Danilo Burzan, novinar i posac, Crna Gora
Majda Šahman Zaimović, profesorka Univerziteta, Crna Gora
Kaćuša Krsmanović, novinarka, Crna Gora
Vladimir Šibalić, pravnik, Crna Gora
Janko Ljumović, profesor FDU, Crna Gora
Andrej Nedović, ekonomista, Crna Gora
Nada Bukilić, dramaturskinja, Crna Gora.
Jelena Đurović, novinarka, Crna Gora
Momčilo Zeković, umjetnik, Crna Gora
Ljubomir Filipovic, politikolog,
Danilo Marunović, reditelj, Crna Gora
Aleksandar Saša Zeković, gradjanski aktivista, Crna Gora
ŠekiRadončić, pisac i novinar, Crna Gora
Miodrag Živković, advokat, Crna Gora
Izudin Gusmirović, ekonomista, Crna Gora.
Irina Peckova, Makedonija
Ines Sabalić, novinasrka, Hrvatska
Raif Dizdarević, bivši ministar spoljnih poslova SFRJ, Bosna i Hercegovina
Lula Mikielj, aktiviskinja, Srbija
Pavel Domonji, politikolog, Srbija
Edin Omerčić, istoricar, Bosna i Hercegovina
Dr Nevenka Tromp, Univerzitet Amsterdam, Nizozemska
Andrea Lešić, teoretičarka književnosti i kulture, Univerzitet u sarajevu, Bosna i Hercegovina
Nebojša Kaludjerović, ambasador, Crna Gora
Zilka Spahić Šiljak, univerzitetska profesorica rodnih studija, Bosna i Hercegovina
Aleksandar Obradović, antropolog, direktor udruženja Philopolitics, Srbija
Prof. dr Ivan Obradović, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Amila Buturović, profesorica na York Univerzitetu Toronto, Kanada
Slobodan Beljanski, advokat, Srbija
Dr Adnan Prekić-istoričar, Crna Gora
Jakob Finci, pisac, Bosna i Hercegovina
Prof. dr Šerbo Rastoder, Akademik, Univerzitet Crna Gora, Crna Gora
Prof. dr Edin Šarčević, Pravni fakultet Leipzig, Nemačka
Srđan Dvornik,prevodilac i konsultant, Hrvatska
Xhezair Dashi, novinar Albanian Post, Albanija
Prof. Asim Mujkić, Fakultet političkih nauka, Bosna i Hercegovina
Žarko Papić, direktor IBHI (Nezavisni biro za humanitarna pitanja), Bosna i Hercegovina
Zlatoje Martinov, pisac i publicista, Srbija
Prof. Senadin Lavić, Fakultetu političkih nauka, Bosna i Hercegovina
Ljilja Spasić, Izvršna direktorka Građanske akcije, Srbija
Mirsada Čolaković, Bosna i Hercegovina
Reuf Bajrović, potpredsednik Alijanse SAD-Evropa, Bosna i Hercegovina
Saša Zajević, Žene u crnom, Srbija
Isidora Farley, UK
Vera Rankovic, novinarka, Srbija
Bashkim Shehu, pisac, Albanija
Akademik Slavo Kukić, sociolog, Bosna i Hercegovina
Prof.dr Fahira Fejzić-Čengić, Fakultet političkih nauka, Bosna i Hercegovina
Lirim Dullovi, novinar, Severna Makedonija
Bedrudin GUŠIĆ, novinar, SAD
Amina Rizvanbegović Džuvić, Bošnjački Institut, Bosna i Hercegovina
Amina Rizvanbegović Džuvić, novinar, Severna Makedonija
Darko Mrvoš, poduzetnik, Srbija
Svetlana Cenic, ekonomist, Bosna i Hercegovina
