BEOGRAD, 4. februara 2022. – U izdanju Niškog kulturng centra nedavno je izašao roman Nenada Petrovića Trijumf tragedije. O Petrovićevom delu na promociji u Domu omladine u utorak uveče govorio je književni kritičar i pisac Zlatoje Martinov.
“Već naslov najnovijeg romana beogradskog pisca Nenada Petrovića nagoveštava čitaocu da je reč o futurističko-katastrofičnom delu. Erudicija i imaginacija su dve uzajamno prožimajuće energije koje oblikuju ovaj roman. U stvarnim istorijskim događajima i procesima davne i skorije prošlosti, pisac nalazi uzroke zbivanja u sadašnosti. Armagedon, koji nam futuristički predstavlja u ovom romanu posledica je niza političkih i društvenih zbivanja tokom istorije naročito tokom poslednja dva veka”.
“Naime, u romanu, savremeni svet je odavno duhovno sahranjen, suviše dugo su svetske vlade, bez obzira na međusobne razlike, pretvarale svoje podanike u „dobrovoljne sluge“, a mase širom sveta pristale da se odreknu i same ideje slobode. Ispranih mozgova, nisu pružali otpor svojim elitama koje su – međusobno sukobljavajući sopstvene „vitalne interese“ – dovele do nuklearnog rata, odnosno do „Trećeg multinacionalnog ludila“ kako pisac tu svetsku katatrofu naziva. Tako je trijumf zla doveo do trijumfa tragedije”.
Martinov kaže da je u isti mah ovo kafkijanski, orvelovski i hakslijevski roman u kome se srećemo sa glavnim junakom koji pre izbijanja svetske nuklearne katastrofe živi u baš takvom totalitarnom društvu koje ne dozvoljava drugačije mišljenje do jednog jedinog – onog Vođinog. On je i sâm prinuđen da „za koricu hleba“ radi u Ministarstvu istine („Ministin“) iako u osnovi prezire i svoj posao i takvo društvo, pa potajno, doduše samo u mislima, izvrgava ih podsmehu.
Glavni junak je zapravo narator, koji sticajem srećnih okolnosti neposredno po prvom atomskom udaru uspeva da se uz pomoć uticajnog prijatelja ukrca u jedan od poslednjih letova za imaginarno dalekoazijsko područje još nekontaminirano radijacionim zračenjem. Sa sobom nosi najnužnije stvari ali ne zaboravlja ni izvesnu sumu dolara („trebaće!“) kao i neizostavne predmete naše moderne civilizacije poput mobilnog telefona i jednog malog tranzistora na baterije. Dolazi u malo azijsko selo čije malobrojno stanovništvo živi skoro plemenskim životom i osim sitnijih nabavki u obližnjem gradiću, nema mnogo dodira sa modernom civilizacijom. Tu otpočinje nov život, nada se privremen, dok se „stvari u svetu nakon uzajmnog uništenja triju velikih sila, koliko toliko ne stabilizuju.“ Na tranzistoru hvata svetske radio stanice i tako saznaje neophodne vesti o razaranjima o opštoj pustoši, radijaciji, o silnim ljudskim žrtvama.
Romaneskna futuristička priča koja počinje nekih pedesetak godina unapred u odnosu na današnje vreme, sva u aluzijama i digresijama, evocira i rekonstruiše istorijske procese, politička i duhovna kretanja u Evropi i svetu tokom deventaestog, dvadesetog i prve polovine dvadeset prvog veka. U tom kontekstu Petrović preko reminiscencija svog naratora, što ličnih što opštih, ukazuje na ključne događaje koji su svojom kumulativnom sinergijom proizveli sukob velikih svetskih sila i svetski nuklearni rat. Zapravo naratorove reminiscencije i politički sudovi koje u zgužvanoj, iskrzanoj beležnici običnom hemijskom olovkom zapisuje u svom prinudnom izbeglištvu, fabula su ovog romana. U zapise glavnog junaka utkani su glasovi i ideje antičkih, srednjevekovnih i novovekovnih filozofa i političara ali i Francuska revolucija, Francusko-pruski rat, Drajfusova afera, Prvi svetski rat (koji autor naziva „Prvo multinacionalno ludilo“), pojava fašizma u Italiji 1922, velika svetska ekonomska kriza 1929, Hitlerova pobeda i uspostava nacizma u Nemačkoj 1933, Drugi svetski rat („Drugo multinacionalno ludilo“), velika pobednička pa docnije oštro sukobljena trojka – Čerčil, Ruzvelt i Staljin; Hladni rat, krah socijalizma u svetskim okvirima, neoliberalizam koji totalitarizuje svet. Bile su to neuralgične istorijske tačke naše civilizacije i, svaka na svoj način, svojevrsni okidač „Trećeg multinacionalnog ludila“ odnosno Trećeg svetskog rata.
Petrovićev jezik je eruditivan te stoga prilično razbokoren ali ne i hermetičan. Emocionalni intenzitet i spoznajni potencijali ovog romana kulminiraju u onim delovima u kojima autor simbolički i metaforički dočarava užasavajuće domete „objektivističkog“ istorizma, filozofskog i religioznog misticizma i mitskog patriotizma. Njegov junak-narator tako zapisuje svoje kritičko-ironične misli o pređašnjem svetu i shvatanjima nacijâ: naša religija je jedinospasavajuća, njihova je jeres; Bog je naravno na našoj strani jer smo mi pravednici; uvek smo mi bili na pravoj strani istorije, a naši neprijatelji nisu; oni drugi, a ne mi, čine zločine; naša politika je poštena, a njihova podla i pokvarena; mi smo plemeniti u pobedi i strpljivi u porazu za raziku od njih. Kad, međutim, utvrdi kako su „sva zmijska jaja savremenog sveta – fašizam, nacizam i komunizam – proistekla iz teorija francuskih buržuja o slobodi, bratstvu i jednakosti“ i da, zapravo, tako šta po njemu „u stvarnosti ne postoji“, onda ulazi u prostor misaonog tragalačkog zanosa, a sâm pisac u prostor zanimljive romaneskne intrige, koja se poput teorija zavere mnogima neće dopasti, ali koja, ako ništa drugo, ukazuje na to koliko je svet današnjice politički i ekonomski polarizovan, tragično konfuzan i na pragu opasnih sukoba.
Javno proklamovana demokratska načela sve više se pretvaraju u sopstvenu suprotnost i vode u novi totalitarizam. I to onaj, koji je u romanu trijumfovao, proizvevši tragediju armagedonskih razmera. U tome vidimo i svojevrsnu opomenu današnjem svetu, rekao je Martinov.
Nenad Petrović (Vranje, 1961) piše kratke riče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane Čovek koga je trebalo ubiti (1992), Arijadnino klupko (2001), Sectio caesarea (2007), Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, 2012), Slom (2018), knjige priča: Rane, ožiljci, melemi (1997) i Ugriz rajske zmije (2003); dvojezični izbor kratkih priča na srpskom i esperantu Rajski ožiljak/La Edena cikatro (2011). Deset drama mu je izvedeno na programima Radio Beograda.
D. B.
