Piše: Branislav GULAN
Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u 2021. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, imala je pad proizvodnje od pet odsto! To se dogodilo u godini za koju kažemo da je Srbiji donela rast BDP od čak 7,5 odsto. Taj ukupan rezultat privrede dobio je pohvale u javnosti, ali je značajan pad u agraru ostao nezapažen. Međutim, on je veoma bitan. Poslednjih godina se govori da agrar u BDP zemlje učestvuje od sedam pa do deset odsto. Piše se sa takvim podacima, zavisno ko traži analizu i ko je radi. Ali, karakteristika svih analiza je da su to rezultati nerazvijenih zemalja. Jer, pad proizvodnje u agraru će se tek sledeće godine odraziti na proizvodnju prerađivačke industrije. Biće manje sirovina za preradu, ali i manje sirovina za izvoz, koji je 2020. godine iznosio 4,6, a 2021. godine oko pet milijardi dolara.
Kada se priznaje pad proizvodnje treba ukazati na tone proizvedenih rona. U 2021. godini, bio je manji rod kukuruza za oko dva miliona tona. ,,Žuto zlato“ bilo je posejano na oko milion hektara. Očekivao se rod od osam tona po hektaru i osam miliona tona ukupne proizvodnje. Suša je ,,obrala“ oko dva miliona tona. Za uništeno stočarstvo u Srbiji i za ostale potrebe dovoljno je oko četiri miliona tona kukuruza. Žetva pšenice u Srbiji je obavljena na oko 600.000 hektara, a po informacijama udruženja „Žita Srbije“, bili su rekordni rod i prinosi. Po rečima Sunčice Savović, direktora tog udruženja, na nivou zemlje imali smo prinose od 5,7 tona po hektaru, dok su u Vojvodini ponovo nešto veći nego u centralnoj Srbiji. Ona je rekla da bi u ukupnom rezultatu ovo značilo da smo imali ukupan rod od 3,4 miliona tona. Uz zalihe od 300.000 tona i domaću potrošnju za koju je potrebno oko 1,5 miliona tona, Srbija će za izvoz u novoj ekonomskoj godini, koja traje do nove žetve, imati više od dva miliona tona žita. Ono što se ne bude prodalo ići će u prelazne zalihe. Sa pšenicom je sve mnogo bolje ispalo nego što se očekivalo, kazala je Savovićeva. Upitana da li će proizvođači biti zadovoljni i cenom, odgovorila je da ratari, „ako su realni, a ima ih, jesu zadovoljni“. Kasnije, posle žetve, bile su dobre cene pšenice što je podstaklo seljake na poslednju setvu.
Pored toga, u 2021. godini imali smo i imamo prosečan rod voća od oko 1,3 miliona tona, a i više od 1,4 miliona tona ratarskih kultura. Znatno manje od želje i plana bilo je soje koja je bila požnjevena sa oko 220.000 hektara. Slatki koren je bio zasejan na 39.000 hektara, a ponegde na jednom hektaru imala veći prinos od 51 tone.
Veliki uticaj na rezultate u poljoprivredi sigurno da ima stalni pad stočarske proizvodnje. Ova važna privredna delatnost u stvaranju BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. To je znatno niže nego dosad. Najbolji dokaz je činjenica da je u svetu to karakteristika nerazvijenih. Svuda ispod što je učešće u BDP agrara ispod 60 odsto, je dokaz siromaštva! Stočarstvo već tri decenije ima godišnji pad dva do tri odsto godišnje. Pre tri decenije današnja Srbija proizvodila je oko 650.000 svih vrsta mesa i trošila po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas proizvodi 200.000 tona mesa manje, a potrošnja se svodi na oko 40 kilograma po stanovniku godišnje. Mesare su pune zahvaljujući uvozu! Tako je u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 71, a u 2020. godini 58 miliona dolara. Slično je bilo i u 2021. godini. Tačnih podataka za 2021. godinu nema, ali su na nivou analitičara, na nivou iz proteklih godina. Oni su uticali i na rezultate u 2021. godini kada su uz sve hvale nadležnih u toku godine, rezultati pokazali da je to bilo samo hvalisanje, i želja 13 ministra agrara Srbije. Jer, su rezultati koje je prikazao RZS, umesto očekivanog i do sada prikazivanog berićeta, od strane nadležnih, isplivali sasvim drugačiji rezultati. Odnosno bio je manji ukupan rod za pet odsto. Važeća strategija agrara, doneta 2014. godine, predviđala je do 2024. godine rast od 9,1, odnosno u lošijoj godini od 6,1 odsto. Ambiciozne rezultate su prikazivale sve dosadašnje strategije, ali za poslednje tri i po decenije prosečan godišnji rast proizvodnje je tek 0,45 odsto!
Sve ovo govori da je Srbija od izvoznika mesa postala njegov uvoznik. Dokaz je da je 1990. godine iz Srbije bilo izvezeno svinjsko meso za 762 miliona dolara. Posle toga 1992. godine došlo je do uvođenja sankcija Jugoslaviji (čitaj Srbiji), pa od tada do danas u EU nije otišao ni gram svinjskog mesa. I ne samo EU nego ni u druge zemlje, ako je trebalo meso transportovati preko država, članica EU. Izvoz je mogao da se obavlja samo ako je meso bilo obrađeno na temperaturi od najmanje 72 stepena pa naviše. EU ni danas pored prestanka vakcinacije svinja 15. decembra 2019. godine, neće da kupuje ovo meso u Srbiji i pored toga što je dobrog kvaliteta. Posle prestanka vakcinacije treba da prođe najmanje četiri pa do sedam godina kako bi se obnovio stočni fond. Pa ni tada neće hteti meso iz Srbije jer u svojim oborima imaju višak od 50 miliona svinja! Taj pad stoke u Srbiji se i danas nastavlja.
Za 10 meseci 2021. godine izvezeno je proizvoda od svinjskog mesa 17.300 tona. Sveže meso se ne izvozi u EU niti se transportuje preko država članica EU! Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u PKS kaže da rezultati na kraju 2021. godine pokazuju da je „došlo na naplatu“ sve ono u šta se ulagalo da se sistem tokom pandemije održi. Prosečno učešće biljne proizvodnje za sva gazdinstva, u ukupnoj vrednosti proizvodnje u 2021. godini, iznosilo je 60,5 odsto, dok je učešće stočarske proizvodnje bilo na nivou od 29 odsto, istaknuto je na sednici Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS. Ostvarena proizvodnja živinskog mesa bila je na nivou od skoro 115.000 tona, što je za 0,8 odsto više nego 2021. godine i 17, 6 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek. U prvih deset meseci 2021. godine iz Srbije je izvezeno 17.300 tona prerađevina svinjskog mesa, u vrednosti od 50,8 miliona evra, dok je svežeg mesa i prerađevina u istom periodu u našu zemlju uvezena količina od 22.900 tona, u vrednosti od 64 miliona evra.
Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, u prvih deset meseci izvoz je iznosio 65.700 tona, što je za 2.200 tona mleka i mlečnih proizvoda više, nego što je Srbija izvezla u istom periodu prošle, 2020. godine. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda u PKS, Nenad Budimović, ocenio je da je „2021. godina bila puna izazova i veoma dinamična kada je u pitanju očuvanje i nastavak proizvodnje u stočarstvu“. On je u izjavi za javnost naveo da je „proizvodnja mesa, meda, živinskog mesa, jaja, ribe, kao i veterinarskih lekova i veterinarske zaštite odgovoran posao i istakao da su svi, koji su u ovom proizvodnom lancu, uspeli da amortizuju udarac tokom pandemije i spreče nestašicu ovih proizvoda“. Budimović kaže da rezultati na kraju 2021. godine pokazuju da je „došlo na naplatu“ sve ono u šta se ulagalo da se sistem tokom pandemije održi. Pojava afričke kuge svinja na globalnom nivou u Nemačkoj, Kini, Estoniji i Poljskoj izazvala je promene svetskih razmera. Jedan veliki uvoznik, kao Kina, prestao je da uvozi meso iz EU zbog pojave kuge i izazvao je hiperprodukciju u prozvodnji svinjskog mesa i pad cena – objasnio je on i dodao da su se tada mnogi odlučili za uvoz kvalitetne i povoljnije sirovine. Naveo je da je u Srbiji zabeležen pad cena tovljenika početkom 2021. godine, kao i da su, potom, farmeri odustali od ciklusa proizvodnje, a da je odmah nakon toga porasla cena, jer mesa nije bilo dovoljno.
Što se tiče govedarstava, Budimović kaže da je „tokom 2021. godine dobra proizvodnja u ovoj oblasti i da je cena za farmere bila povoljna“. Bikovi se kreću negde na nivou od oko 2,5 evra žive mere, ali ova vrsta mesa se slabo koristi u Srbiji i u odnosu na njega prednost imaju živinsko i svinjsko meso, tako da, što se tiče govedine, mi smo na nekom nivou od pet kilograma na godišnjem nivou po glavi stanovnika – kazao je on. Dodao je da, što se tiče junećeg mesa, Srbija više nije konkurentna na evropskom tržištu, jer je EU uvela posebnu vrstu carinske zaštite kada se meso uvozi iz Srbije. Poručio je da se na to mora delovati i naglasio da je PKS pokrenula inicijativu za pregovore u Briselu kako bi se ukazalo na tu nepravilnost.
Ekstenzivna proizvodnja
Dokaz tome je i činjica da se već decenijama vrednost godišnje agrarne proizvodnje, koja se obavlja na 3.476.000 hektara u Srbiji kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje, a da je vrednost proizvodnje po hektaru tek oko 1.000 dolara. Holandija tu vrednost po hektaru ima 24.000, a Danska 17.000 dolara. Za tri i po decenije godišnji rast proizvodnje je 0,45 odsto. Ili još jedno poređenje. Jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi hrane za 15, a u Nemačkoj za 152 stanovnika! Subvencije po hektaru u Srbiji su 35 evra po hektaru, evra a u EU stižu i 900 evra! Inače njive u Srbiji obrađuju starci, u proseku sa oko 62 godine. Kada je reč o mehanizaciji treba reći da je Srbija premehanizovana. To znači da je čini 450.000 hektara traktora i oko 25.000 kombajna, u proseku starih oko tri decenije.
Prosečan posed u Srbiji je oko 6,6 hektara. Ali čak 217.623 poljoprivrednika su vlasnici poseda do dva hektara. Dakle, većina poljoprivrednika se bavi ekstenzivnom proizvodnjom. Cilj je da ti mali proizvođači kroz intenzivno bavljenje agrarom postanu robni proizvođači.
Izgubljeni novac, dokazi u materijalima…
Najbolji dokaz da nam stočarstvo propada je i izveštaj o kontroli Državne revizorske institucije, u kome se kaže da subvencije ,,uložene“ u stočarstvo u Srbiji od 28 milijardi dinara (što je oko 237,8 miliona evra) nisu donele očekivane rezultate! To znači da se ne zna gde je i za šta je potrošen taj ogroman novac koji je otišao iz Mnistarstva poljoprivrede Vlade Srbije. Da je otišao kod onih kojima je namenjen, a to su stočari, danas bi u Srbiji imali pune staje i obore. A, trebali bi da imamo 1,6 miliona grla goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, više desetina hiljada konja, nekoliko stotina hiljada koza koja je nekad davno nosila ime sirotinjske majke, 95 miliona pilića, osam miliona koka nosilja.
Nažalost mi danas imamo samo 2,5 miliona svinja (pre tri i po decenije bilo ih je 5,4 miliona), tek oko 500.000 goveda, samo 1,7 miliona ovaca, milion košnica za pčele, oko 14.000 konja i oko 191.000 koza. Za ovakvo stanje u stočarstvu Srbije i nenamensko trošenje ogromnih iznosa novca, nema odgovornosti odgovornih.
Rezultat takve pogrešne i loše agrarne politike, utkan je i u pad prošlogodišnje proizvodnje, i još dugo će ostavljati posledice. Evo šta je o tome, između ostalog napisao i potpisao direktor DRI, 30. decembra 2019. godine: Revizori u objavljenom izveštaju su ukazali da ulaganje u uzgoj stoke nije donelo rezultate, piše između ostalog u IZVEŠTAJU O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANJA – Efektivnost podsticaja u stočarstvu, Broj 400 – 1115/2019-04/15, u Beogradu od 17. decembra 2019. godine.
,,Iako je u periodu od 2016. do 2018. godine Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla, kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Ova proizvodnja u našoj zemlji suočava se sa brojnim problemima, koji za posledicu imaju smanjene broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa“. Ovo je ukratko rezime Državne revizorske institucije (DRI) o efektima podsticaja u stočarstvu. Kako se dalje navodi ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu.
Prilikom planiranja, resorno ministarstvo, nije polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima, kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivrednom i ruralnom razvoju, ali i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Inače, u periodu od 2016. do 2018. godine ostvaren je spoljnotrgovinski deficit kada je reč o svinjskom mesu, dok se beleži suficit kod govedine. Izvoz ovčijeg mesa tek počinje da se razvija, piše između ostalog u izveštaju DRI.
– Ministarstvo poljoprivrede obavljalo je i delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja – navodi se u izveštaju DRI. – Sama Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu, neizmirene obaveze čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini.
Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva, a i kada podnesu uredan zahtev, odlučivanje po zahtevima predugo traje. Tako se dešavalo da je neko dobijao novac odmah, neko za 30, a neko za 500 dana… Državni revizori utvrdili su i da se zahtevi za subvencije ne obrađuju po vremenu dospeća! To samo stvara dodatnu nesigurnost kod samih poljoprivrednika, da će im novac uopšte i biti na raspolaganju. Uz to, revizori su u izveštaju naveli da Uprava nema propisane interne procedure u postupku dodele subvencija, pa postoji rizik i to je jedan od razloga zbog čega čitav proces dobijanja novca dugo traje. Sve ovo piše u rezimeu DRI posle obavljene kontrole.
Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da obezbedi planska dokumenta, kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, oblik, vrsta i namena podsticaja, jedna je od preporuka DRI. Uto, trebalo bi obezbediti uslove da se u razumnim rokovima dodele subvencije. Potrebno je utvrditi i zbog čega podsticaji u stočarstvu nisu doveli do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje, kaže se između ostalog u izveštaju.
Autor ovih redova pitao je nadležne u ministarstvu poljoprivrede, znaju li za ovaj izveštaj DRI na 85 strana, da li su upoznati sa preporukama i šta čine na tome… Odgovor je bio da su upoznati i da se oni sa tim izveštajem ne slažu! Pitajući ih gde su naše pare iz budžeta u ovom slučaju 28 milijardi dinara, nadležni su odgovorili: ,,naše pare su kod naših stočara“… I to je sve što je za sada urađeno povodom (ne) namenskog trošenja 28 milijardi ili 237,8 miliona evra, navodno uloženih za podsticaje posrnulom stočarstvu u Srbiji. Da su pare stigle do onih kojima su namenjene stočarstvo ne bi bilo na izdisaju, kao što je sad, ističe autor ovih redova i analitičar ove oblasti.
Rekordna setva
Šta o rezultatima agrara u 2021. godini i nastavku rada u ovoj oblasti misle primarni proizvođači, evo i njihovih razmišljanja i izjava za javnost.
Poslednja jesenja setva u Srbiji, 2021. godine obavljena je na blizu 770.000 hektara. Najveće površine zauzima pšenica. Procene koje ona zauzima kreću se oko 630.000 do 650.000 hektara. Zatim sledi ozimi ječam na oko 91.000 hektara. To su očekivane površine. Dakle, ozima žita zauzimaju oko 754.000 hektara, uljana repica oko 29.000 hektara, a lucerka i drugo krmno bilje oko 12.500 hektara. Najveći deo setve obavljen je u optimalnom roku i svi usevi spremno dočekuju zimu. Sneg im prija jer će ih zaštiti od eventualnih niskih temperatura i izmrzavanja. Suša već godinama uzima danak na poljima u različitim delovima sveta, pa je vreme da se menja setvena struktura i biće nam potrebne sorte koje ranije sazrevaju. O tome treba da se pobrine nauka. Žetva će se obaviti 2022. godine.
Optimalan rok setve bio je od septembra pa do 25. oktobra. Najveći deo površina zasejan je u tom vremenu 2021. godine. Nešto i malo kasnije. Pšenica koja je zasejana ranije bolje i izgleda. Procene su da je oko 320.000 hektara zasejano kvalitetnim sortama pšenice. Dakle polovina površina je zasejana sa oko 80.000 tona kvalitetnog, deklarisanog semena.
Tradicionalno polovinu površina zauzela je ,,tavanka“. To je seme sa tavana koje se nalazi kod seljaka. To seme seju siromašniji seljaci. Ono daje i manji rod. Po rečima analitičara setva je obavljena na rekordnim površinama i na vreme. Seljake je za veću jesenju setvu 2021. godine privukla i visoka cena pšenice u Srbiji, ali i na svetskim berzama. Ako je suditi po onoj narodnoj kakva setva takva i žetva, onda se i naredne žetve može očekivati dobar rod pšenice. Sneg je uvek dobro došao pšenici i on je štiti od većih izmrzavanja. Najbolje izgleda pšenica ranije zasejana. Ona je spremna dočekala zimu!
Poslednje jeseni imali smo i najskuplju setvu poslednjih decenija. Na to je uticao nagli i visok rast cena repromaterijala, pre svega, mineralnih đubriva, čak od 38 odsto! Ove visoke cene repromaterijala su pokolebale deo proizvođača u toku jesenje setve. Jer, cene đubriva i rast cena i ostalih inputa povećao je troškove setve za oko 50 odsto. Pre početka setve bilo je planirano da će troškovi po hektaru setve pšenice biti oko 52.000 dinara. Sad je to neostvarena želja. Sve to mora da se ugradi u cenu pšenice 2022. godine. Takvo saznanje dovelo je u nevolju proizvođače. Jer na osnovu poslednje cene ponadali su se da će i 2022. godine pšenica biti isplativa i malim proizvođačima. Jer, do sada na njoj su zarađivali samo proizvođači sa velikim površinama od preko stotinu pa do nekoliko hiljada hektara. Svi ostali su je sejali zbog plodoreda.
Međutim, ta zarada opet izostaje kod primarnih proizvođača i opet godi trgovcima inputa. Zato je deo seljaka u toku setve odustao od daljeg sejanja pšenice. Inače, ovo su najveće zasejane površine pšenice poslednjih decenija. Najmanje su bile 2011. godine kada je pšenica bila zauzela samo 460.000 hektara.
Dakle, pšenica u Srbiji posejana je na rekordnim površinama, na više od 630.000 hektara. Polovinu je zauzela sorta ,,tavanka“. Najmanje površine od 460.000 hektara bile 2011. godine. To znači da su dve glavne slabosti poslednje rekordne setve na osnovu zasejanih površina, velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK u osnovnom đubrenju.
U Srbiji narod ne treba da brine za pšenicu ili hleb. Koliko god pšenice da se zaseje, biće je dovoljno za domaće potrebe. A, potrebno je godišnje za ishranu, seme i robne rezerve oko 1,55 miliona tona! To znači da narod u Srbiji može da ima dovoljno pšenice za hleb kada bi se ona sejala i na samo 300.000 hektara! Zato je preporuka da se vodi računa da se setva obavlja sa što više deklarisanog semena. To će uticati na povećanje prinosa po hektaru. Jer, sad još uvek ,,tavanka“ zauzima više od 50 odsto posejanih površina. Analitičari ističu da u tome već decenijama nema promena, jer, u setvi dominiraju sorte sa slabijim kvalitetom roda.
Skupo đubrivo se sve manje koristi, posebno NPK, kaže selekcionar dr Miroslav Malešević, selekcionar iz Novog Sada, pa će ostaviti traga i na razvoj useva. To znači da će se umanjiti potencijal biljaka i njihova rezistentnost na različite stresove od setve do žetve. To znači da su dve glavne slabosti rekordne setve na osnovu zasejanih površina, velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK u osnovnom đubrenju.
Setva je zbog visokih cena inputa dugo trajala, ali je bio dobar kvalitet obavljenog posla. Vreme je pogodovalo obavljanju poslova, pa veća gustina može izazvati probleme na proleće za vreme vegetacije. Međutim, sa većim brojem biljaka će se kompenzovati slabosti, a to je i smanjeno produktivno bokorenje zbog smanjenog intenziteta đubrenja. Pšenici koja je zauzela rekordne površine prijaće i najavljena toplija zima. Sad se preporučuje provera i prisustva lisnih vaši, sitnih glodara, cikada…
Dakle ako sve bude teklo prema planu i 2022. godine se može očekivati berićetna žetva. To znači, ako nas posluži vreme da se sa ovih površina dobije rod veći od tri miliona tona pšenice. Pa možda bude i blizu četiri miliona tona. Ali o tome je sad rano govoriti. Zna se da potrebe domaćeg tržišta zadovoljava ukupno oko 1,55 miliona tona pšenice.
Za ishranu naroda treba nam od 100.000 do 120.000 tona mesečno. U robnim rezervama treba da imamo oko 150.000 tona i isto toliko treba da imamo kvalitetnog deklarisanog semena. Nadležni treba da povedu računa da sledećih godina deklarisano seme zauzme veće površine. To će doprineti boljem kvalitetu pšenice, što znači da ćemo jesti i kvalitetniji hleb.
Pored toga značajne količine pšenice odlaze u izvoz, a poboljšanje kvaliteta znači i podizanje rejtinga za višu cenu pšenice proizvedene u Srbiji. Jer, do sada je naše žito u svet išlo kao druga i treća klasa, po nižim cenama, a ponekad i kao stočna hrana! Dokaz tome je da Srbija poslednjih godina i pored dovoljnih količina proizvedene pšenice mora da uvozi poboljšivače za proizvodnju hleba. To nije dobro. Dokaz takvih grešaka je da je Vlada Srbije nedavno bila odobrila uvoz kvalitetne tvrde pšenice, poboljšivača iz susedne Mađarske od 30.000 tona. A, ta pšenica je proizvedena od semena ,,Simonida“ proizvedenog u Srbiji. Delo je Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Pitanje je kako seme proizvedeno u Srbiji, koje je delo naše nauke, daje bolji kvalitet u svetu, nego na plodnim njivama u Srbiji.
Sneg je iz više razloga sad dobrodošao za biljnu proizvodnju. Osim dobre izolacije za useve donosi i potrebnu vlagu. Ratari koji su u optimalnom roku posejali pšenicu tvrde da dobro napreduje, a među njima je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar.
„Sneg je uvek dobar izolator, da ublaži ekstreme i pšenici obezbeđuje stabilnost od izmrzavanja i ratarima on uvek dobro dođe“, navodi Lončar.U njihovom ataru, 90 odsto useva pšenice je posejano u optimalnom roku, njive su zelene, većina polja je u fazi bokorenja i to izgleda sasvim zadovoljavajuće. Uljana repica je izostala zbog povećanih troškova u zaštiti, nižih cena koje su bile poslednjih godina, pa je pšenica dominantna ozima kultura.
Priprema zemljišta je obavljena na oko 95 odsto zemljišta. „Trenutno se naši ratari bave nabavkom repro materijala i pripremom mehanizacije i zaostalom administracijom, svinjokoljima, što bi rekli, seoska idila vlada. Utisak je, dodaje Lončar, da što se tiče mineralnih đubriva, da ona neće izostati ali da će se racionalno koristiti, uz primenu analize zemljišta.
Ušteda na azotnom đubrivu briše razliku između pšenice i obične trave
Inflacija je ostavila posledice na jesenju setvu i u regionu Subotice. Na semenu se nije štedelo, ali jeste na osnovnom đubrivu. Ukoliko se bude štedelo i na azotu, upozoravaju stručnjaci, na proleće se neće videti razlike između pšenice i obične trave. Šta znači inflacija u praksi, poljoprivrednici su osetili na svojoj koži u jesenjoj setvi. Rast cena poljoprivrednih proizvoda bio je daleko manji od rasta cena inputa, prvenstveno goriva koje je „poguralo“ sva ostala poskupljenja. „Veštačko đubrivo otišlo je sa 3.800 dinara prošle godine na 11.000 dinara. Nafta je otišla sa 130 dinara na 175 dinara po litru. Pa hemija: jedan običan „Total“ je prošle godine bio 350 dinara, a sada je 800 dinara. To je jedna litra! A, o čemu mi divanimo? Tri posto inflacije? A, nama poskupljuje kukuruz, prošle godine bio osamnaest dinara, a sada je dvadeset šest, dvadeset sedam dinara“, ističe za javnost poljoprivrednik iz Male Bosne kod Subotice Vinko Stantić. Jer, kaže, izostankom azotnih đubriva, pšenica neće biti pšenica. Ona će biti trava“, objašnjava za javnost direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga. Trenutno stanje useva u Subotici je zadovoljavajuće.
Koliko iznose troškovi proizvodnje pšenice od setve do žetve, pitanje je koje na godišnjem nivou muči sve poljoprivrednike. Kako one koji se tek upuštaju u proizvodnju tako i one koji već godinama prave ove računice.
Na šta sve jedan prosečan proizvođač pšenice potroši novac u toku godine? Za zakup zemljišta potrebno je odvojiti oko 25.000 dinara po hektaru. Dok troškovi obrade u koji spada tanjiranje, setva, valjanje posle setve, prihrana, prskanje i žetva po jednom hektaru koštaju preko 44.000 dinara. Osiguranje useva i proizvodnje iznosi 2.000 dinara, a za repromaterijal treba izdvojiti oko 40.000 dinara po jedinici površine. I dok se svaka računica svodi na to koliki je dobitak na kraju, naši ratari kažu da dosta zavisi od aktulene cene pšenice.
Odnosno da li će uspeti da se pokriju troškovi i da se pored toga izvuče dobitak ili će jednostavno ostati na pozitivnoj nuli. Proizvođač koji je sa nama podelio ovu računicu ističe da od sedam i po tona pšenice po hektaru ostvaruje prihod od 153.000 hiljade dinara. Dok ukupni troškovi iznose 110.000 dinara, zarada koja je od toga ostaje je svega 42.960 dinara. Za neke je to dovoljno da punog srca krenu u novu sezonu, dok je za većinu to osnova od koje se tek kreće.
Evo, kako agronomsku godinu u proizvodnji povrća ocenjuju povrtari i stručnjaci? Procenjuje se da je u 2021.godini, proizvedeno 1,50 miliona tona najrazličitijeg povrća namenjenog svežoj potrošnji kao i za potrebe prerađivačke industrije i još oko 420.000 tona povrća iz bašta i okućnica. Podbacila je za oko 25 odsto proizvodnja povrća u različitim oblicima zaštićenog prostora te je proizvedeno oko 245.000 tona.
Deset tona šećera po hektaru!
Postavlja se samo o sebe pitanje, da li proizvođači šećerne repe mogu biti zadovoljni postignutim rezultatima? Prema raspoloživim podacima, u Srbiji je proleća 2021. godine bilo posejano preko 39.000 hektara pod šećernom repom. Postignut je prosečan prinos od preko 51 tonu po hektaru i ukupna proizvodnja od preko dva miliona tona slatkog korena. Više od deset tona šećera po hektaru zasejane repe proizvedeno je na njivama širom Srbije, te je šećerna repa i u 2021. sušnoj godini opravdala naziv „kraljice useva“, navedeno je u saopštenju kompanije Sunoko.
Ovakvom napretku u proizvodnji šećerne repe doprinelo je ulaganje od milion evra koje je kompanija Sunoko imala u prethodne dve godine u Istraživačko-razvojni centar u Ljukovu kod Inđije. Stručnjaci ističu da su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza značajno podbacili i naveo da je, nasuprot tome, ostvaren rekordan prinos šećera od oko 10,5 tona po hektaru u Sremu i oko 10,2 tona po hektaru u Bačkoj.
„Pre nekoliko godina je bilo nezamislivo da imamo proizvođače na nivou od 80 do preko 100 tona plative repe po hektaru, što je od 12 do preko 16 tona šećera po hektaru. Ove godine imamo proizvođače čiji je nivo proizvodnje na nivou najboljih evropskih proizvođača i ponosni smo na njih“, kazao je Košutić, ističući da će njegova kompanija nastaviti da ulaže u tehnologiju kako bi se proizvodnja podigla na viši nivo.
Direktor istraživačko razvojnog centra Nenad Trkulja rekao je da je cilj rada IRC Sunoko da se unapredi zaštita od cerkospore i rešavanje problema truleži korena šećerne repe. Trkulja je naveo da je ova kompanija opremljena najboljom tehnologijom i laboratorijskom opremom, kako bi se proizvodnja i zaštita ove biljke podigla na viši nivo. „Na zaštiti od bolesti lista Cercospora beticola se u prethodnom periodu značajno napredovalo što je rezultiralo da prosečna digestija sa nivoa od 13,8 odsto u kampanji 2015. godine, dođe do 15,3 odsto u kampanji 2020.godine i do procenjenih oko 17,0 odsto za kampanju 2021, naveo je Trkulja.
Za voće prosečna godina od 1,3 miliona tona
Proteklu godinu kada je u pitanju voćarstvo obeležio je prosečan ukupan rod, od oko 1,3 miliona tona, i rekordne cene strateških kultura šljive i maline, ali i kupine. Pored toga što se očekuje da će i u sezoni koja tek dolazi, otkupne cene nastaviti da rastu, stručnjaci za voćarstvo najavljuju i povećanje površina pod malinom i kupinom u valjevskom kraju. Komentarišući godinu za nama, Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“ kaže da se uprkos pandemiji korona virusa, može reći da protekla godina za voćarstvo i nije bila loša. I to, pre svega, zahvaljujući svetskoj nestašici voća i nepovoljnim vremenskim uslovima u velikim proizvođačkim svetskim centrima. Prinos je bio prosečan, ali je „cena u otkupu bila solidna pa čak i fenomenalna.
Voće se tražilo na svetskim pijacama. Pa je samim tim i kod nas bila solidna potražnja za svim vrstama voća“. Ta situacija je ukazala na značaj prodaje svežeg voća, jer ono ostvaruje odličnu cenu. Čak i tokom pandemije, voće se dobro prodaje zahvaljujući onlajn pijacama. Ipak, da bi sve bilo uspešno, svi u lancu proizvodnje se moraju mnogo bolje organizovati. Kao i raditi na udruživanju i brzini dopremanja voća do kupca.
Realnost, oživljavanje sela
U agrarnoj i seoskoj stvarnosti iz 2021. godine punoj nelogičnosti i suprotnosti, realnost u obećanjima predstavlja ono što govori, obećava i radi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu Vladi Srbije. U onom što čini vide se početni rezultat u spasavanju sela i države! To dokazuje i sa onim što čini u životu, a to je vraćanje u život sela i zadruga, naseljavanje praznih kuća, obezbeđivanje minibusa za prevoz ljudi sa sela, kao i pokretanje manifestacije ,,Miholjski susreti sela“. Treba dodati i činjenicu da je za četiri godine osnovano 1.000 novih zadruga. Pored toga čak 209 starih i novih zadruga bespovratno je dobilo 2,2 milijarde dinara. Ovo govori i da je vraćen duh zadrugarstva u Srbiji. Do pokretanjua akcije gasilo se po 100 zadruga godišnje.
Plan je da se i ove godine onima koji hoće da idu i da žive na selu besplatno dodeli još 6.000 praznih kuća sa okućnicom. Opstanak sela vidi se i u tome da se narednih pet godina, svake godine po 6.000 porodica naseli u te kuće. Tako će se u tom periodu popuniti 30.000 kuća, od ukupno 150.000 koje imaju vlasnike, a koliko ih ima sad praznih u selima Srbije. Zato će biti potrebno po 50 miliona evra godišnje.
U 2021. godini za ovu namenu je odvojeno 500 miliona dinara, a rebalansom još je dodato 180 miliona dinara. Tako je sa 680 miliona dinara omogućeno da 651 porodica ostane ili da se vrati da živi na selu! Reč je o mladim ljudima, koji prosečno imaju po 30 godina, od kojih je 519 već živelo blizu kuća koje su već dobili, 132 porodice su napustile gradove i otišle u sela“, kaže Krkobabić. Ministar ocenjuje da je broj od 1.000 novih zadruga u protekle četiri godine prevazišao sva očekivanja i kao veoma pozitivno navodi što se povratilo poverenje u zadruge.
U Srbiji danas postoji 4.700 naseljenih mesta – sela. Po Ustavu ne postoji nijedno selo, već su sve naseljena mesta. U 86 njih opada broj stanovnika. Od njih je 1.200 u fazi nestajanja. Među njima su 1.034 sa manje od 100 stanovnika, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 nema puta ni vezu sa svetom, 150.000 je praznih kuća, a još 50.000 je bez vlasnika – naslednika, oko 260.000 momaka i 100.000 devojaka su zašli u petu deceniju da nisu zasnovali porodice, u 2.000 sela nema pošte, 2.760 nema vrtića, 230 je bez osnovne škole… U Srbiji danas postoji 569.000 poljoprivrednih gazdinstava. Među njima je čak 217.623 sa posedom do dva hektara. Cilj je i da oni postanu robni proizvođači i da se intenzivno bave poljoprivredom. Ukupno u Srbiji poljoprivredom se bavi 1.336.714 ljudi. Od 4,2 miliona hektara poljoprivrednih površina oni obrađuju 3.476.000 hektara.
Treba ukazati i na veliki demografski problem i slom. Jer, u Srbiji je samo u 2021. godini više je umrlo nego što je rođeno čak 75.000 stanovnika. Dakle, ona je od prošle godine manja za jedan Kruševac, Kraljevo ili grad te veličine! Ovim problemima nadležni su počeli da se bave tek od 2017. godine, a od 2020. godine po prvi put je ona dobila i Ministarstvo za brigu o selu.
U svemu tome, je napominje ministar za brigu o selu, od velikog značaja podrška države, za ukupno 209 zadruga od 2,2 milijarde dinara bespovratnog novca, datog od 2017. godine. Samo prošle 2021. godine 58 zadruga je dobilo 500 miliona dinara. Stare su dobijale do 15, a nove do sedam i po miliona dinara. Interesantno je da su lane po prvi put pare dobile turističke zadruge, zatim socijalne, kao i dve zadruge sa Kosova i Metohije.
Od 2017. do 2021. godine dodeljeno je:
2,2 milijarde dinara bespovratnog novca za 209 zadruga;
U 2021. godini:
515 porodica;
81 mladi poljoprivrednik;
55 samohranih roditelja dobilo je svoj dom na selu;
57 zadruga unapredilo je svoje poslovanje;
479 sela u 18 lokalnih samouprava rešilo je problem prevoza minibusevima;
100.000 ljudi iz 961 sela takmičilo se i družilo na ,,Miholjskim susretima sela“;
Akcija brige o selima nastavlja se i narednih godina. Rezultati za prve četiri godine njenog sprovođenja pokazali su da se mogu spasiti oba sela i varošice koji imaju šansu za samoodrživost!
Suncokret u svetu zauzima 24 miliona hektara
Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona hektara i na njima se proizvede 31 milion tona. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Kada posmatramo zemlje, najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalja se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulja od suncokreta pa je zato trgovina intenzivna.
Za suncokret treba reći da je on najlepši cvet. U Meksiko je stigao pre 3000 godina, mnogo pre nego što su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisani usevi. Najveći cvet suncokreta veličine 82 santimetra izrastao je 2004. godine u Kanadi.
Zreo i otvoren cvet suncokreta sastavljen je od 1000 do 4000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju spolja i unutra. Raspoređeni su matematički pod uglom od 137,5 stepeni, što pomaže kod izgradnje kompaktne strukture unutar velikog cveta i prilikom stalnog okretanja ka suncu. Cvet suncokreta uvek gleda ka istoku. Pčele su glavni oprašivači suncokreta. Na istu parcelu suncokret se seje svakih četiri do pet godina, što kod nas nije slučaj, posebno u Banatu gde se najviše i gaji.
U svetu se za ishranu koristi preko 70 vrsta ulja gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 nego sojino i 1,9 nego canolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo 2,1). U potrošnji su vrlo zastupljene regionalne specifičnisti. UN za poljoprivredu je saopštila da je hrana u septembru 2021. godine za godinu dana poskupela oko 32 odsto. Suncokret se u svetu najviše gaji u Rusiji i Ukrajini.
Relativno mali broj zemalja se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulja od suncokreta. U svetu se za ishranu koristi preko 70 odsto vrsta ulja gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 puta manje nego sojino i 1,9 puta manje nego canolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo. U potrošnji su svuda veoma zastupljene regionalne specifičnosti. Sadašnji rast cena treba da se poveže sa činjenicom da je u 2020. godini rod suncokreta u svetu bio manji za pet miliona tona. Rekosmo da je u 2020. godini on proizvođačima plaćan 38, a u 219. godini 31 dinara po kilogramu.
Razlozi su kovid, tražnja, skuplji prevoz, manji rod u niz zemalja. Sa žetvom na berzama je došlo do rasta cena. Cene u Srbiji mogu da rastu sve dok narod ima da plaća! Koliko imamo znamo po onome što primamo, šta možemo da kupimo, ali i po onom što nam si u tom slučaju je maloprodajna cena trebala da bude oko 150 dinara po litru.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 180.000 tona jestivog ulja. Zavisno od sirovina koje se u boljim godinama kreću do 700.000 tona u Srbiji zavisi i proizvodnja ulja. U godini Korone, 2020. to je bilo oko 637.000 tona. Kada se tu doda koeficijent ulja u suncokretu od 44 odsto, potencijali za proizvodnju sirovog ulja od suncokreta su oko 350.000 tona. Mi godišnje proizvedemo, oko 180.000 tona. Za izvoz uvek ostaje 100.000 tona ulja. Treba reći da je kvalitet jestivog ulja u Srbiji odličan, standardi su visoki i znatno viši od EU. U EU proizvodnja jestivog ulja ukoliko sadrži 51 odsto suncokreta, uljane repice i soje deklariše se kao suncokretovo ulje.
Kod nas je čak 90 odsto procenata ulja spravljeno od suncokreta. U Srbiji se svake godine proizvode dovoljno ulja za domaće potrebe i oko 100.000 tona za izvoz. Pored toga oko 150.000 tona suncokreta se izveze. I pored rasta cena, ocena analitičara je da još uvek država ne treba da interveniše iz rezervi. Ako se nastavi rast cena koji bi ugrožavao inflaciju, tek onda. Jedna od mera je da se preko robnih rezervi pusti na tržište 8.000 do 12.000 tona. Može i da se uveze.
U tom slučaju može da se interveniše čak i iz uvoza, ali može da se dogodi i da uvezemo ono što smo izvezli. To bi onda bilo po višoj ceni nego što je prodato. Inače, proizvodnja suncokreta u regionu je podbacila i prošle godine, posebno u Rumuniji i Bugarskoj, a manje i u Rusiji i Ukrajini. Rumunija i Bugarska pokušavaju da nabave suncokret, nude višu cenu pa i to može da bude uzrok rasta cena u Srbiji. Oni kupuju suncokret i na daljim destinacijama, konkretno u Brazilu. Smatra se da fiksiranje cena nije dobro rešenje, je ne treba rušiti tržišne uslove, zakon ponude i tražnje, jer u tom slučaju će se izazvati i kontra efekti.
,,Dakle, Srbija ima ogromne potencijale u poljoprivredi. O njima se samo govori, ali se ne koriste. Stvoreni su kvalitetni hibridi i sorte svih kultura. Ponajviše u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Posebno se ističe suncokret. Čak svaki sedmi suncokret u svetu potiče iz ove ustanove! Obradivog zemljišta u Srbiji ima dosta, oko 4,2 miliona hektara (ukupno se koristi 3,47 miliona hektara). Dakle, imamo više obradivih njiva po stanovniku nego Evropa.
Agrotehnika nije u punoj meri primenjena, pa bi mogli prinosi po hektaru da se povećaju. Ali, sistema za navodnjavanje Srbija ima samo na 52.000 hektara, prema podacima RZS, a to je tek na 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto obradivih površina. Recimo u Albaniji čak 380.000 hektara. Sa subvencijama koje su među najnižim u Evropi (samo 35 evra po hektaru) i država bi morala više da stimuliše proizvodnju ili oslobađanjem PDV- kod nekih inputa ili skidanejm carina kod pojedinih inputa i reprodukcionog materijala. Najveći problem u ratarskoj proizvodnji danas je obezbediti kvalitetno sortno i hibridno seme.
Narodu je uvek skupo i biće mu uvek skupo. Cena suncokreta 2020. godine bila je plaćena seljacima 38 dinara po kilogramu, a 8. oktobra 2021. godine je na Produktnoj berzi u Novom Sadu, bez PDV bila 65,47 dinara po kilogramu. Poskupljenje ulja je i posledica dešavanja na svetskom berzanskom tržištu. Ako država nešto ne preduzme realno je očekivati i nova poskupljenja. Država može na smirivanje cena da reaguje iz robnih rezervi. Još je rano za to, pa ako se nastavi rast cena onda treba da se reaguje. Ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta, iako nije članica Svetske trgovinske organizacije.
Činjenica je da je kod nas najniža cena ulja zahvaljujući dobroj saradnji proizvođača i trgovina. Naši proizvođači ulja mogli bi u ovom trenutku da izvezu ulje po višim cenama nego što ga prodaju domaći trgovci. Trgovci na ulju i drugim osnovnim životnim namirnicama imaju jako niske marže. Za prosečnu platu sad može u prodavnici da se kupi 84 litra jestivog ulja, što je znatno manje nego prethodnih godina.
U svetu se trgovina najviše obavlja sirovim i jestivim uljem i suncokretom. Najviše se trguje sirovim uljem u vrednosti od oko tri milijarde dolara godišnje. Vrednost trgovine uljem rasla je od 2005. do 2008. godine kada je dostigla rekordnih 4,7 milijardi dolara, međutim 2009. godine je naglo opala. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija. Vrednost trgovine semenom suncokreta u stalnom je porastu poslednjih pet godina. Rekordni je bio izvoz 2008. godine koji je iznosio 2,4 milijarde dolara.
Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska. Slično semenu suncokreta i trgovina jestivim uljem je u blagom porastu u poslednjih pet godina i takođe je 2008. godine bila rekordna godina sa izvozom od 2,6 milijardi dolara dok se prosečno izvozi u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.
Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. U Evropskoj uniji se suncokret uzgaja u četrnaest zemalja. Prosečno se zaseje 3,7 miliona hektara i sa njih sakupi 6,3 miliona tona suncokreta.
Najveći uzgajivači suncokreta su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija. EU najviše uvozi sirovo ulje, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulje. Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše se izvozi seme suncokreta, zatim jestivo ulje, a na kraju sirovo ulje. Jedini pozitivni bilans se ostvaruje u trgovini sa jestivim ulje. Ali kada se saberu svi bilansi trgovine suncokretom i suncokretovim uljem ukupni bilans je negativan prosečno za 860 miliona dolara godišnje.
Evropska unija najviše uvozi sirovo ulje u vrednosti od 600 miliona dolara do 1,2 milijarde dolara godišnje. Najviše se uvozi iz Ukrajine i Argentine. Izvoz sirovog ulja je na poslednjem mestu i nema većih oscilacija u njegovom izvozu u poslednjih pet godina.
Agrarni budžet za 18 odsto veći nego prošlogodišnji
Agrarni budžet za 2022. godinu iznosi 62 miljarde dinara, što je za oko 18 odsto više sredstava nego što je to bilo opredeljeno za budžet u 2021. godini. Za direktna davanja u poljoprivredi predviđena su sredstva u iznosu od 32,2 milijarde pa do 40 milijardi dinara, u okviru kojih su državne subvencije i premije.
Kako na najbolji mogući način rasporediti podsticajna sredstva i zadovoljiti potrebe naših poljoprivrednika? Ovaj budžet približio se zakonskom minimumu da bude pet odsto od budžeta Srbije. Najveći agrarni budžet u Srbiji bio je 1996. godine kada je donet, u vreme kada je ministar poljoprivrede u Srbiji bio pok. Ivko Đonović. Posle toga nikada više, do ove godine nije se približio zakonskom minimumu!
Poljoprivrednici kažu da je dobro što se uvećavaju sredstva za podsticaje za investicije i subvencije u agraru i da je sada pravo vreme da se iznesu predlozi šta bi trebalo subvencionisati kroz Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
(Autor je analitičar i publicista)
