BANJALUKA, 1. avgusta 2025. (Beta) – Posle odluke Apelacionog veća Suda Bosne i Hercegovine (BiH) da predsedniku Republike Srpske (RS) Miloradu Dodiku da potvrdi prvostepenu odluku protiv njega, kojom je presuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane obavljanja funkcije predsednika RS, on bi trebalo da odstupi sa predsedničke funkcije.
Dodiku je presuđeno za neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH iz člana 203a Krivičnog zakona, a pravne posledice za kršenje ovog člana su, između ostalog, prestanak službene dužnosti i prestanak zaposlenja, kao i zabrana sticanja službene dužnosti u zakonodavnom, izvršnom, pravosudnom, upravnom ili bilo kom organu koji se u celosti ili delimično finansira iz javnih sredstava.
Ove pravne posledice na snagu stupaju posle pravosnažnosti presude, a presuda postaje pravosnažna nakon što bude uručena Dodiku, odnosno, njegovim advokatima.
Posle toga bi Centralna izborna komisija BiH (CIK) trebalo da u roku od 15 dana, od dana pravosnažnosti presude, Dodiku oduzme mandat, a potom da u roku od tri meseca raspiše prevremene izbore za predsednika RS.
Osim zabrane obavljanja javne funkcije, Dodik je pravosnažno osuđen i na godinu dana zatvora, koju može „otkupiti“ sa 36.000 konvertibilnih maraka (oko 18,5 hiljada evra).
Pitanje je da li će Dodik prihvatiti presudu Apelacionog veća BiH i da li će se povući s funkcije, jer je parlament RS ranije doneo odluke kojima se u tom bh. entitetu ne priznaju odluke državnog suda i tužilaštva.
