Piše: Svetislav Basara
Naša današnja kolumna je nastavak crkvenosudske hronike iz jučerašnjeg broja. U međuvremenu su me moji obaveštajci obavestili – i priložili faksimile sudskih poziva – da Panteliću i Milićeviću neće biti suđeno 5. i 6. avgusta o. g., nego da su pozvani na – pazite sad – saslušanje.
Da sam na Milićevićevom i Pantelićevom mestu, ne bih blagoizvoleo dići dupe doći na saslušanja, a još manje na suđenje koje bi moglo uslediti. A evo i zašto, što reko Blic, nezvanični organ SPC. Zato što crkveni sud SPC ima ingerencije isključivo nad crkvenim uposlenicima i spoljnim saradnicima, kao npr. disciplinski sud neke privatne firme.
Budući da ni Pantelić ni Milićević nisu ni u radnom niti u bilo kakvom drugom poslovnom odnosu sa SPC, a da ih sudovi zemaljski (bar zasad) ne gone ni po jednoj optužbi, ne vidim ni jedan jedini razlog da dignu dupeta i dođu na saslušanje i – verovatno – suđenje na kom će ih kadija i tužiti i suditi im.
Šta bi im se moglo dogoditi ako ne dođu? Da li bi ih u tom slučaju pred lice crkvene pravde privela BIA i policija? Zasad, pretpostavljam, ne. Stapanje države i crkve još nije dospelo u tu fazu. Što ne znači da uskoro neće doći. Kako je krenulo, nije nerealno očekivati da crkveni sud počne pozivati na saslušanja i srpske državljane, muslimane, katolike ili budiste da ih propita zašto nisu pravoslavni.
Važno je napomenuti da predstojeće saslušanje/suđenje nije crkveno-verski, nego politički proces. Kao što smo juče apsolvirali, ni Pantelić ni Milićević nisu napravili nikakav prekršaj za koji bi crkveni sud bio nadležan, a sve i da su ga napravili, crkveni sud je – iz napred podastrtih razloga – nenadležan.
Osim toga, u predstojećem suđenju ima i momenata zastrašivanja – mislim, štaviše, da se suđenje upravo zato i upriličava – koje odašilje nedvosmislenu poruku; ne talasajte, na remetite „sabornost“ inače ćete najebati, a može vam se dogoditi i da gorite u paklu.
Naravno, crkveni sud Pantelića i Milićevića može osuditi u odsustvu – gotovo je stoprocentno sigurno da će to, došli Vule i Blagoje ili ne došli, i učiniti – postavlja se pitanje: postoji li pravni lek. Za mene bi postojao, za Blagoja i Vukašina ne znam.
Da sam, recimo, ja dobio sudski poziv, momentalno bih otišao u prvu katoličku crkvu i aplicirao za prijem. Što sam se iz bez sudskog poziva premišljao da učinim, ali sam odustao isključivo zbog odrtavelosti i lenjosti, ne zbog eventualne reakcije tabloidne pravoslavne javnosti.
Interesantna crkvenosudska stvar. Crkveni sud nikada ne poziva pred lice svoje pravde lica nad kojima ima ingerencije, a koja su počinila dela za koje je nadležan. Ali stavimo prst na čelo pa se zapitajmo: zašto bi, recimo, crkveni sud pozivao Pahomija, recimo – a ima još Pahomiju sličnih – na saslušanje zbog seksualnog napastvovanja maloletnika ako je već državni, konkretno Koštuničin sud, bogobojažljivo „zastareo“ nezastariv predmet. Ima li izlaza, što rekla ona gospoja. Ima: samo treba da izađete.
Kurir, famozno 25. jul 2025.
