BEOGRAD, 12. mart 2025. – Nakon što je sa porodicom i u društvu nekoliko članova Vlade Zorana Đinđića povodom dvadesetdve godine od ubistva prvog demokratskog srpskog premijera položio cveće na njegov grob, Đinđićev naslednik na mestu premijera Zoran Živković je danas za nova.rs i portal forum izjavio da se ništa nije promenilo.
„Ta ista ekipa na čelu sa sadašnjim predsednikom države veselila se tog dana pre dvadesetdve godine a sam (Aleksandar) Vučić je rekao da se napio od sreće i još neki oko njega su bili veseli tako da nema šta da nas iznenadi“.
Postoje, nažalost, dve Srbije, ističe Živković. Jednu bolju, svetliju, pravu Srbiju je predstavljao Zoran ali nažalost njege nema evo već dvadesetdve godine a postoji jedan drugi deo Srbije koja je – neću pred Zoranovim grobom da koristim prave izraze – ali znate i sami šta bih rekao. Ona i danas postoji i mora da bude oterana što pre, jer Srbija osim što je lepa zemlja mora da bude i ozbiljna država, ali sa ovakvom vlašću, tri tačke, ona to nikad neće da postane.
To da JSO (Jeidnica za specijalne operacije) bude zaštitnik nekakvih kao studenata, to je isto jasna, crna karikatura onog što se dešava u Srbiji danas i ništa me ne iznenađuje. Šta god da je prljavo, zlo, primitivno i kriminalno od strane ovog režima to je, nažalost, očekivano, kazao je Živković.
O nekoj „trećoj Srbiji“, trećoj snazi koja bi mogla da iznedri promene, Živković kaže da problem vidi u ponašanju opozicije a to je da – ne rade ništa! „Da li je pitanje da li bojkotovati danas pre podne ili sutra posle podne, da li bojkotovati u parlamentu ili ispred, da li bojkotovati sa nekim dimnim bombama ili ne znam čime, generalno opozicija ima sad zadatak da ono što su studenti na svoj način pokrenuli i podigli na najviši mogući nivo da to operacionalizuje kroz svoj zanat, da to artikuliše politički. O tome sam već govorio: mora da se ujedini u jednu koaliciju, mora da predloži jednu vladu u senci koja će jasno kritikovati šta režim radi ali, istovremeno, nuditi rešenja, boriti se za izborne uslove i spremati se za izbore i pod ovim uslovima. Jer može(!) da se pobedi i pod ovim uslovima. Naravno da je bolje da se izbori i za bolje ali mi smo uspeli da pobedimo 1996. godine u trideset gradova pod najgorim uslovima a 2000. godine u još gorim uslovima uspeli smo da pobedimo jednog prethodnog (političkog) ludaka tako da to opozicija mora da radi a ne vidim – da rade.
Kako vidi 15. mart? „Mislim da to može da bude jedan veliki dan gde će snaga naroda, snaga zdravog razuma, snaga mladosti, prave, obrazovane, pametne mladosti Srbije zajedno sa opozicijom ako se probudi u naredna dva dana, zajedno sa svim drugim, sindikatima i ‘proglasima’… da stavi tačku ovoj prljavoj, odvratnoj vlasti koja uništava Srbiju već jako dugo.
To može i mora da se iskoristi, naravno bez krvi! Krv ne dolazi u obzir ali ako dođe do toga vas neki ludaci, bilo u crvenim beretkama ili bez ičega na glavi (i bez ičega u glavi) napadnu morate da budete spremni da se branite. To mora da se organizuje, da postoji odbrana, a sigurno znam da recimo ljudi, pravi veterani 65. padobranske, žele da pruže pomoć i da postoji mnogo ljudi koji žele da zaštite zdravu, normalnu, buduću Srbiju“.
D. B.
