BEOGRAD, 21. februara 2025. (Beta) – Balkan i Srbija neće biti među prioritetima iduće nemačke vlade, a Berlin će, kao i do sada, više zanimati stabilnost, litijum i pitanje Kosova nego demokratija, ocenili su sagovornici Dojče velea (Deutsche Welle-DW).
Oni se takođe slažu da se tu verovatno ništa neće promeniti ni ako na izborima za Bundestag u nedelju, 23. februara, pobedi demohrišćanski kandidat Fridrih Merc, kao što ankete najavljuju.
Odlazeća vlada socijaldemokrate Olafa Šolca, u kojoj su Zeleni, a bili su i Liberali, nakon dolaska na vlast 2021. pokrenula je diplomatsku ofanzivu na Beograd, tražeći da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije. U samo par meseci u Srbiju je dolazilo nekoliko ministara, pa i sam kancelar Šolc, podseća DW i dodaje da je srpska vlast očigledno uspela da tu ofanzivu odbije slanjem municije Ukrajini i obećanjem litijuma iz doline Jadra.
Beograd je, „posle medenih godina u kojima je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić naveliko hvalio demohrišćansku kancelarku Angelu Merkel“, i sa Šolcom našao „kakvu-takvu vezu preko litijuma i sačuvao se oštrijih kritika“, piše DW i prenosi da „danas, u svetlu recesije, ratova u svetu, izbegličkog pitanja i povratka Donalda Trampa u Belu kuću, ni Srbija ni region nemaju nikakvu ulogu u javnoj debati u Nemačkoj“.
Ne pominje se čak ni pitanje litijuma, kaže za DW odličan poznavalac Balkana Mihael Martens, novinar Frankfurter algemajne cajtunga.
„Između Kancleramta i Andrićevog venca je prethodnih godina bilo malo dodirnih tačaka“, kaže on, dodajući da je Šolc bio na većoj distanci nego prethodno Merkel. Mada, ni Merkel u svojim podebljim memoarima nije ni rečju pomenula Vučića, podseća Martens.
„U godinama Šolcove vlasti samo je tema litijuma pravila izvesnu vezu Beograda i Berlina“, kaže Martens i dodaje da tu Nemačka zapravo baca vreme i trud.
„Lično ne verujem da će do doći do tog posla, jer bi kopanje litijuma bilo veštačko disanje za klinički mrtvu opoziciju u Srbiji. Berlin se vara ako misli da se može premostiti otpor srpskog društva“ litijumu, smatra novinar i dodaje da ne treba misliti da je litijum fiks-ideja Šolcove vlade i da će pasti u zaborav.
Potreba za „belim zlatom“ je velika jer nemačkoj auto-industriji preti pad u zapećak ako nastavi da kaska na tržištu električnih automobila, ukazuje DW.
„I sa Demohrišćanima će se nastaviti kampanja za litijum, tu Nemačka ima veliki interes. Vidimo da je to državni cilj Nemačke koji nije vezan za ovu ili onu stranku“, kaže politikolog Stefan Surlić, docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
On i kod druge važne teme za Nemačku – pitanja Kosova, očekuje nastavak politike uslovljavanja.
„Zahtevaće se primena sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština, ali uz rezervu da to ne znači pravu autonomiju i da ne sme da ugrozi vlasti u Prištini“, rekao je Surlić za DW.
Sadašnji veliki bunt u Srbiji dospeva na stranice nemačke štampe, ali u političkom Berlinu o tome govore samo „uobičajeni sumnjivci“, poslanici koji se i inače bave regionom. Oni mahom osuđuju napade na studente i pružaju im podršku, s izuzetkom predstavnika desničarske Alternative za Nemačku koji misle da niko sa strane ne treba da se meša, piše DW.
Poslednjih godina apeli poslanika, civilnog društva, pa ni rezolucija Evropskog parlamenta o pokradenim izborima u Srbiji, nisu ništa promenili u odnosu vlade u Berlinu prema vlastima u Beogradu.
Nešto se čulo tek ove sedmice, kada je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova o krizi u Srbiji objavilo – jedan tvit.
Tu piše da se „aktivisti suočavaju s napadima i klevetničkim kampanjama“ i poručuje da u zemlji koja je kandidat za prijem u EU „mediji i političari treba da se ponašaju odgovorno“ i da podržavaju vladavinu prava i ljudska prava, prenosi DW.
Teško je očekivati da bi vlasti Fridriha Merca pravile veliki zaokret ili zaoštrile kritiku prema Srbiji. Poslanik Demohrišćana Peter Bajer nedavno je za DW rekao da ih u Srbiji zanimaju „stabilnost i demokratija“, te da to zanima i nemačke investitore.
„Ako bi Srbija izgubila ravnotežu, ako bi u toj zemlji umesto političke stabilnosti zavladala politička nestabilnost, to bi onda imalo posledice za čitav region“, rekao je on.
Sagovornici DW složili su se u oceni da između stabilnosti i demokratije Berlin prednost daje – stabilnosti.
„Znam neke ljude u CDU koji kritički gledaju Aleksandra Vučića, ali većina će slediti političku liniju koja se nametne s vrha, kao i obično. Dakle, ako Merc i njegovi spoljnopolitički savetnici ne promene kurs, onda ostaje sve po starom“, kaže Martens.
Surlić ocenjuje da „u Berlinu ceo region tretiraju u kriznom menadžmentu, kao da su Srbija i susedstvo juče izašli iz rata, pa se boje novih potresa“.
„Njima treba stabilan i autoritaran politički igrač na kojeg mogu da se oslone i koji će isporučiti ključne zahteve“, smatra on.
Štaviše, CDU i Srpska napredna stranka deo su grupe narodnih stranaka u Evropi, dodaje DW.
Ankete pred izbore u Nemačkoj ubedljivo vide Demohrišćane na prvom mestu sa oko 31 odsto glasova. No, biće im potreban koalicioni partner. Matematika će verovatno naložiti da to budu ili Socijaldemokrate ili Zeleni.
Po Surliću, Zeleni se nešto više od ostalih bave pitanjem demokratije u Srbiji i bili su najjasniji u kritikama.
U nemačkoj štampi je već opšte mesto da je EU na putu da „prokocka poslednje ostatke verodostojnosti“ na Zapadnom Balkanu kojem je punopravno članstvo obećano pre dve decenije.
Odlazeći kancelar Šolc je, otkako se postavilo pitanje ubrzanog evropskog puta Ukrajine, više puta naglašavao da prvo treba pričati o članstvu balkanskih zemalja i da se nada da će to ići brže.
Verovatni idući kancelar Merc o tome skoro nikad nije ništa rekao, ali se ponešto dalo naslutiti iz njegovog govora u Fondaciji Kerber krajem januara.
Merc je tada rekao da će do idućeg proširenja EU proći „prilično dugo“ i da su potrebni modeli za dublju saradnju pre prijema u članstvo. „Moramo nešto da smislimo kako bismo premostili tu oštru razliku između toga da si sasvim unutra ili sasvim napolju“, rekao je on.
Za razliku od Šolca, vodeći demohrišćanin je u isti koš stavio Zapadni Balkan, Ukrajinu, Gruziju, Veliku Britaniju i Tursku. Dodao je da je o tome već pričao s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom koji je utemeljio stav da EU mora prvo da se reformiše pa da se eventualno proširi. A reforme se ne naziru.
„To što je Merc rekao znači u prevodu da oni još nisu spremni za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana. Ne vidim da će se u idućem mandatu nešto promeniti“, kaže politikolog Surlić.
Ima mnogo razloga da Nemačka obrati više pažnje na Balkan, kaže Mihael Martens, jer Sjedinjene Države i prema Zapadnoj Evropi nastupaju kao politički hegemon, kao što su to činile s drugim delovima sveta.
„U takvo doba je važno da se Zapadni Balkan politički i ekonomski veže uz EU što ne mora da podrazumeva članstvo. Ai, već vidim da u Berlinu ima inicijativa i ideja u tom pravcu. Ni u CDU, ni u drugim partijama“, rekao je Martens.
