Autor: Ana Marković (nova.rs)
Svetski priznat naučnik, doktor hemijskih nauka Jovan M. Tadić, saradnik Lorens Berkli Nacionalne laboratorije u Sjedinjenim Američkim Državama, jedan je od autora naučne studije o posledicama kopanja litijuma u Jadarskoj dolini. U razgovoru za Nova.rs naglašava da je za odobravanje projekta Jadar neophodno dobiti “četiri zelena svetla”, u domenu ekologije, ekonomije, politike i etike/morala, a mi nemamo nijedno. Takođe, ističe, da su oni koji podržavaju projekat plaćenici Rio Tinta, da nemaju naučni kredibilitet, a vlastima koje forsiraju kopanje litijuma bi sudio za veleizdaju jer njihovo zalaganje podstiče sumnju u netransparentne tokove novca.
Naš sagovornik, koji je i doktor nauka filozofije, upozorava na nesagledivu ekološku i ekonomsku štetu, koju će pretrpeti naša zemlja, ukoliko dozvolimo da Rio Tinto sprovede projekat Jadar, koji zagovara vlast, ali i, kako ističe, pojedini naučnici bez kredibiliteta.
“Da bi se odobrio projekat ovog tipa, potrebno je da se dobiju četiri zelena svetla. Prvo je iz oblasti ekologije. To znači da ekološka šteta bude prihvatljiva u odnosu na finansijsku dobit. Potom iz ekonomije, tačnije da projekat ima ekonomskog smisla, bez obzira na ekološke posledice. Zatim su tu politika i etika”, navodi Tadić.
U Srbiji, međutim, na svim semaforima blješti crveno.
“Što se tiče ekologije, projekat Jadar nema zeleno svetlo, zato što je kopanje rudnika na toj lokaciji, pre svega, faktor rizika za izvore pijaće vode, u količini koja bi, kako je i profesor Zoran Stevanović nedavno istakao, mogla da podmiri potrebe tri Beograda. Voda, u svetlu klimatskih promena, postaje neprocenjiv resurs, pa sama pomisao da bi zbog egzistencije rudnika nekakvog litijuma, trebali da dovedemo u pitanje izvorišta vode je nedopustiva”, naglašava Tadić, koji je dva puta završio postdoktorske studije, prvo u NASA, a potom i na Karnegi institutu za globalnu ekologiju.
Bedna rudna renta
Ipak, pored ekološkog razaranja, ekonomski fator je, kaže on, možda i važniji.
“U Srbiji je rudna renta 3,5 do 5 odsto, a pogađa se ad hok. Zamislite sad da ne postoje ekološki faktori ovog projekta, već da je analiziran samo iz pravca ekonomije. To znači da bismo doveli u pitanje davanje licence za eksploataciju litijuma ili bilo čega drugog, kako bismo izvukli samo tri odsto za rudnu rentu. U Rumuniji i Bugarskoj renta je 12,5 odsto, u Rusiji 23, u Norveškj 28, a u Čileu preko 40 odsto. Žrtvovanje rudnog nalazišta, bez obzira na ekološke efekte za tri odsto, niko normalna ne bi prihvatio. Iza nas će živeti neke nove generacije, možda će se ekonomija promeniti, pa gde mi to onda žurimo sa eksploatacijom?”, pita ovaj svetski priznat naučnik.
Politika je, ipak, najosetljiviji teren.
“Mi smo, kao zemlja, pod pritiskom Evropske unije, koja nastoji da bude nezavisna od Kine po pitanju litijumskih izvora. Čekamo 25 godina da uđemo u tu Uniju, pored svega što smo do sada uradili. Oteto nam je Kosovo, gde nam je ostalo 65 odsto rudnih bogatstava, a EU je imala ulogu u tome i sad smatraju da imaju moralni kredibilitet da od nas traže da im damo Jadar i tamošnja nalazišta. Mislim da im ništa ne dugujemo i da kao narod nemamo obavezu da im damo da nam eksploatišu zemlju”, naglašava Tadić.
Sva četiri “zelena sveta” su problematična.
“Etičko pitanje pomenuto u reportaži ‘Journal Science’, koja je objavljena apropo našeg rada o posledicama kopanja litijuma, je da stanovništvo Jadarske doline nije uopšte integrisano u ovaj proces, da oni nisu ni o čemu pravilno obavešteni. Takođe je sporno pitanje ‘koliko vredi zemlja’, odnosno da li bismo za bilo koju cenu prodali i jedan komadić svoje zemlje?”, pita on.
Upitne sume novca i „kvazi“ naučnici
Ako stanemo na put kopanju litijuma u Jadru, vlast upozorava da ćemo morati da platimo “milijarde evra”.
“Ugovori sa Rio Tintom nisu stavljeni na javni uvid i mi sad ne možemo da komentarišemo da li su i koliko novca oni uložili u istraživanja u Jadru. Ti radovi nisu nimalo jeftini, ali Rio Tinto je sve radio na svoj rizik ili na osnovu nekih ugovornih prava sa srpskim vlastima, o kojima mi ništa ne znamo. U istraživanja su, prema nekim procenama, uložili oko 650 miliona evra, a vlast pominje cifru od nekoliko milijardi za obeštećenje, što je sve nagađanje”, kaže naš sagovornik.
On ističe i da su naučnici koji podržavaju kopanje litijuma plaćenici i da nemaju naučni kredibilitet.
“Kad god se raspravljalo o izjavama dela stručne javnosti, koji je naklonjen projektu, postavljalo se pitanje da li su to ljudi koji su bili uključeni od strane Rio Tinta ili Vlade Srbije, pa imaju finansijski ili drugi interes. Ja, na primer, nemam nikakav finansijski interes, kao ni kolege sa kojima sam radio studiju. Sve što smo do sada rekli i objavili je iz ličnih ubeđenja. Oni koji prihvataju projekat, su ljudi koje je Rio Tinto u prošlosti plaćao. Ti navodni stručnjaci uglavnom nemaju naučni kredibilitet da govore o projektu. Dovoljno je da odete na ‘ResearchGate’, ukucate ime naučnika i vidite u rezultatima koliko je radova objavio, koliko je puta bio citiran i slično. Kad ukucate imena ljudi koji su zagovornici projekta Jadar, sve će vam biti jasno”, objašnjava Tadić.
Problem sa kopanjem litijuma u Jadru je što ne postoji sličan rudnik u svetu, zbog čega je rizično pristajati na neproverene metode rada.