BEOGRAD, 21. oktobra 2024. – Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM danas je Kući ljudskih prava Beograd upriličio raspravu na temu Uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava.
“Zaštita ljudskih prava, kao osnovna misija JUKOM-a, podrazumeva stalno praćenje stanja ljudskih prava i sloboda, saradnju sa institucijama na njihovom unapređenju, ali i suprtstavljanje argumentima institucija kada kršestandarde ljudskih prava koje bi moralo da štite”, navodi u ovodniku Izveštaja Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM.
Stalno praćenje stanja ljudskih prava znači da omogućimo svakom čoveku da dođe do nas, u poverenju, što više njih informiše šta im se dešava u životima. To poverenje se steklo stalnim odgovorima na nekada osnovna a nekada složena pitanja, a nekada samo slušanjem nerešivih problema. Baza saznanja ili besplatne pravne pomoći ključna su merila pravnih potreba građana Srbije, navodi Katarina Golubović.
Ona ističe da YUCOM preduzima sve moguće pravne akcije da se zaštite branitelji ljudskih prava. Redovno definisanje pritisaka i napada, njihovo beleženje, objavljivanje i pojašnjavanje predstavlja napor JUKOM-a da napravi faktografiju okruženja u kojoj civilni sektor funkcioniše.
Istovremeno, kaže Golubović, pravne akcije u poslednje dve godine ukazuju da ni pravni okvir a ni praksa pravosudnih organa ne pružaju gotovo nikakvu zaštitu civilnom sektoru. Jedan od primera ja odbacivanje krivičnih prijava za objavljivanje podataka sa bankovnih računa organizacija.
Lidija Komlen Nikolić o Krivičnom zakoniku: Najveća opasnost od masovnog nadzora nad građanima
Predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić upozorila je da pojedine sporne odredbe iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nose opasnost masovnog nadzora nad građanima, kao i da brojne izmene te krivične materije vode u diskreciona tumačenja odredbi.
Ona je, komentarišući odredbu koja se u delu javnosti vidi kao pretnja organizatorima i učesnicima protesta, ocenila da “kod te odredbe najveća opasnost predstavlja mogućnost masovnog nadzora nad građanima, što nije dobro” i nosi sa sobom pitanje ko ga, kako i zašto sprovodi i u kom pravcu.
U predloženoj odredbi se navodi da će se kazniti onaj “ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela”.
Takođe, odredba navodi i da će se kazniti lice koje vrši posredovanje u pristupanju ovakvom materijalu, ili mu pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi.
Komlen Nikolić je u izjavi, pred početak konferencije o izmeni krivične materije i ljudskim pravima, navela da u sadašnjem zakoniku postoji krivično delo pristupanje pornografskom materijalu na kojem su deca, ali da su tu jasno predviđene i posebne dokazne radnje da bi to uopšte i moglo da se nadzire.
Ocenila je da više odredbi u nacrtu unosi konfuziju i navela da se postavlja pitanje na koja bi se krivična dela, kojih je propisano nekoliko stotina, odnosila odredba kojom se kažnjava davanje saveta da se izvrše.
Prema rečima Komlen Nikolić, koja je tužilac u Apelacionom tužilaštvu, u Beogradu, nepreciznosti u odredbama daju mogućnost da ih organi gonjenja, policija i tužilaštvo, diskreciono trumače, ali stvaraju problem i sudijama.
Konferenciju “Uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava”, organizovao je Komitet pravnika za ljudska prava, a okupila je predstavnike i drugih nevladinih organizacija.
D. B.
