Zajedno sa Vučićem, opozicija sluđuje Srbe na Kosovu, umesto da, aklamacijom u parlamentu, usvoje francusko-nemački plan i da time otvore perspektivu srpskoj zajednici na Kosovu. Jedino članstvo Kosova i Srbije u EU briše granicu kojom su svi opsednuti”, kaže Vuletić za RTK Live.
Jučerašnje vanredno obraćanje naciji predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovih sedam zahtjeva upućenih Kosovu glavna su tema današnjih medija i u Beogradu i u regionu. Nekoliko dana ranije, mediji pod kontrolom srpskog predsjednika najavljivali su mogućnost proglašenja dijela Kosova ”okupiranom teritorijom”. Sinoć je predsjednik Vučić isključio takvu mogućnost, objasnivši da bi to bio znak ”da Srbija priznaje Kosovo”. Za sagovornika RTK Live, predsjednika Građanskog demokratskog foruma iz Beograda Zorana Vuletića, poruka predsjednika Srbije nije iznenađenje.
”Ekstremisti su zaista i očekivali i zahtevali da Srbija deo teritorije Kosova proglasi – okupiranom. Jedan od njih je i predsednik parlamentarne Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović. Međutim, sva je sreća pa današnji Aleksandar Vučić nije onaj iz devedesetih. Naime, predsednik Srbije je svestan da bi proglašenje dela Kosova okupiranom teritorijom bio put bez povratka; preskupa i politička i životna cena za još jedan siguran epohalni poraz na istom polju – na Kosovu”, kaže Vuletić u intervjuu za RTK Live. ”Samo obrazloženje ove odluke koje smo sinoć čuli prilično je besmisleno. Neću navoditi silne argumente u prilog činjenici da je Kosovo nezavisno. U tom smislu, iako opozicionar, ne mogu da kritikujem odustajanje vlasti od još jedne bizarne ideje, kao što to čine mainstream opozicionari, očito nesvesni svog gubitničkog stava. U tom smislu, pitanje je da li deo srpske opozicije uopšte planiraju da preuzmu vlast u Srbiji”.
RTK: Zašto to kažete?
VULETIĆ: Zato što je, za razliku od njih koji odbijaju da prihvate realnost, za mene stvar jasna: Srbija je Kosovo izgubila krajem devedesetih; konkretno, onoga trenutka kada je krenula u rat protiv svojih tadašnjih građana Albanaca. U poslednjih 10 do 15 godina, Srbija nije imala šta da izgubi od onoga što je važno tobožim patriotama: teritorija i samo teritorija. Ono što im nikada apsolutno nije bilo bitno, to su ljudski životi, ljudske sudbine ljudi, gde smo doživeli tragične gubitke.
RTK: Kako tumačite sedam zahtjeva koje je predsjednik Vučić postavio Kosovu? Zar sam Beograd od Srba na Kosovu nije tražio upravo ono što danas zahtijeva da bude vraćeno?
VULETIĆ: To je vrlo šokantan i pokvaren zahtev, koji čak nije ni adresiran ispravno. Pokvaren je pre svega prema Srbima koji žive na Kosovu i koji slepo veruju svim beogradskim političarima na vlasti: od Borisa Tadića i Vojislava Koštunice do Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Od 2004. godine, Srbi na Kosovu su žrtve laži svih beogradskih vlasti, koje ih ubeđuju da status Kosova nije rešen, da Srbija na svojoj strani ima sve argumente i da, zahvaljujući pomoći i podršci ruskog i kineskog predsednika Vladimira Putina i Si Đinpinga, ne moraju da brinu za svoj status i za svoju sudbinu. Reč je o zaista bezdušnom odnosu prema ljudima koji su im verovali ili koji im još veruju kao ikonama.
RTK: Pored poruke da su Srbi „najstradalniji narod na Kosovu“, predsjednik Vučić je sinoć pomenuo da je „tragično stradao i značajan broj Albanaca. To ne smemo da izgubimo iz vida ako želimo da budemo objektivni i pristojni“. Kako tumačite ovu „pristojnost“?
VULETIĆ: Vučić je to pomenuo na početku obraćanja, naglašavajući i brojne žrtve Bošnjaka.
U prvom delu konferencije, po mom sudi najznačajnija poruka je ona da Srbija, krajem osamdesetihih i početikom devedesetih, nije razumela krupne promene koje se dešavaju u svetu. Možda bi u kontekstu tog priznanja trebalo tumačiti ”pristojnost” o kojoj me pitate. Međutim, kasnijim relativizacijama poraza, kojima je, kao tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke i sam doprineo, Vučić je pokazao da ne razume ni današnje vreme, ni potrebe građana čiji je predsednik. Svaliti svu krivicu za tadašnje sopstveno nerazumevanje vremena i sveta, a onda i na ,,zli“ Zapad, zaista je neprimereno. Očekivati danas krucijalnu podršku od Putina i Si Đinpinga i tako pokušavati da poravnate sopstvene poraze od pre 25 godina, posebno onaj iz 1999. godine, čiji je epilog bio kumanovski šator, primer je nerazumevanja aktuelne stvarnosti. Najavljena pisma Putinu i predsedniku Kine, ukoliko uopšte budu poslata, predstavljaće novi promašaj i dalje zarobljavanje Srbije.
RTK: Čemu je onda uopšte sinoćnje vanredno obraćanje naciji predsjednika Srbije? Šta smo to novo saznali?
VULETIĆ: Ništa! Samo je još jednom potvrđena nemoć Srbije. Takođe, potvrđena je nesvesnost parlamentarne opozicione srpske političke elite, posebno kada vidite njihove komentare, u kojima seire nad Vučićevom ,,izdajom”.
Deo opozicije pokušava da isprovocira vojnu reakciju na Kosovu, koja bi bila sumanuta i na svu sreću – nemoguća. Reč je o bednom i opasnom pokušaju da se nađe prostor za sopstveno političko delovanje, za sopstvenu šansu! Zajedno sa Vučićem, opozicija sluđuje Srbe na Kosovu, umesto da, aklamacijom u parlamentu, usvoje francusko-nemački plam i da time otvore perspektivu srpskoj zajednici na Kosovu. Jedino članstvo Kosova i Srbije u EU briše granicu kojom su svi opsednuti.
RTK: Kako ocjenjujete poteze premijera Albina Kurtija? Predsjednik kosovske Vlade tvrdi da predsjednik Vučić, ”u koordinaciji s Rusijom, sprema nove prijetnje i ultimatume” u smislu destabilizacije Balkana. Može li se očekivati nova Banjska, posebno ako znamo da je, uprkos obećnjima Zapada, prethodni incident prošao za sada bez kažnjavanja organizatora i počinilaca?
VULETIĆ: Premijer Kurti zna da Vučić malo šta može da uradi, sa i bez Putina. Takođe, Kurti zna da je Srbija zarobljena ruskom politikom od 2008. godine, kada je NIS prodala Moksvi. Zato Aleksandar Vulin kao izaslanik Beograda na samitu BRIKS-a u Rusiji, a u stvari Putinov omiljeni Srbin, danas iz Moskve preti ”eskalacijom”.
Banjska je bila pucanj u sopstvenu nogu i to potvrđuje upravo podignuta optužnica u Prištini protiv počinilaca i organizatora tog akta. Ako ne okrene list i ne suoči se sa stvarnošću, Srbija će se svesti na reakcije bizarnog Rojevića, kome je dozvoljeno da vrši kontrolu ulaska/izlaska vozila i ljudi sa srpske strane. Međutim, siguran sam da bi i premijer Kurti mogao mnogo više i iskrenije da poradi na pravljenju multikulturalnog Kosova. Jer bez Srba nema takvog Kosova. Kurti je od zapadnih saveznika dobio dovoljno garancija da Zajednica srpskih opština neće biti nova Republika Srpska, da će biti formirana u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova. Zašto ne ubrza formiranje Zajednice? Mnogo bi lakše išla i implementacija svih pojedinačnih dogovora, dokumenata, tablica, platnog prometa, otvaranja mosta na Ibru. Za to nema opravdanja! Tim pre što bi Kurti time i dobronamernim ljudima u Srbiji olakšao borbu za Kosovo i Srbiju u EU.
*Tamara Nikčević je saradnica RTK-a i pokriva teme iz regiona
