BEOGRAD, 27. avgusta 2024. (Beta) – Apelacioni sud u Beogradu nije na današnjem ročištu odlučio po žalbi na odluku o izručenju Minsku beloruskog borca za demokratiju Andreja Gnjota, čemu se protive brojne nevladine organizacije i aktivisti.
Advokat beloruskog disidenta Filip Sofijanić rekao je novinarima da novog ročišta neće biti, da „ne zna tačan rok“ u kojem će Apelacioni sud doneti odluku, ali da očekuje da to bude za tri do četiri nedelje. Sofijanić je posle današnjeg ročišta kazao da Apelacioni sud u Beogradu može da potvrdi, da ukine ili da preinači majsku odluku Višeg suda u Beogradu da Gnjot bude izručen Belorusiji.
On je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.
Uoči današnjeg ročišta, ispred Apelacionog suda se okupilo više desetina građana, zahtevajući da Gnjot, beloruski novinar i aktivista, ne bude izručen Minsku.
Na protest ispred Apelacionog suda pozvalo je više nevladinih organizacija koje, između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka „jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu“, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.
Okupljeni su nosili transparente: „Andrej nije kriminalac“, „Lukašenko je pravi zločinac“, „Izručenje = smrt“, „Srbijo, računamo na tebe“.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodržić izjavio je na protestu da je hapšenje Gnjota u Srbiji „poruka za sve, a pogotovo za one koji su pobegli od rata iz Rusije i Belorusije, da ovde ne treba da se osećaju sigurno“.
„To je poruka da ćute i da se ne skupljaju jer svi mogu da dožive sudbinu Andreja Gnjota. To je poruka i svima nama – vidite da ovde ima više policije u civilu nego demonstranata, a da ih je ovoliko na mestima gde se okupljaju policajci, mi bismo odavno bili Švajcarska. To je i poruka u cilju zastrašivanja ljudi koji bi da se okupe i zaštite ljudska prava„, kazao je Bodrožić.
On je, ipak, izrazio nadu da Srbija „neće sebi ponovo dopustiti da se obruka kao zemlja koja sarađuje sa kriminalnim i diktatorskim režimima, iako je njen ugled već ukaljan isporučivanjem ljudi u sigurnu smrt“.
Osnivač organizacije Rusko demokratsko društvo Peter Nikitin izjavio je na protestu da „ne veruje“ da aktivisti vrše pritisak na Apelacioni sud i da „računaju da će odlučiti po pravu i pravdi, za razliku od Višeg suda u Beogradu“.
„Belorusija je država u kojoj se muče politički zatvorenici. U toj zemlji je od 2020. poginulo 25 aktivista i opozicionara. Belorusija je jedan od najokrutnijih diktatorskih režima, ne samo u Evropi nego i u svetu, i nijedna ozbiljna zemlja ne sme ni da razmišlja o izručivanju bilo koga tom režimu pod bilo kojim izgovorom“, kazao je Nikitin.
Među okupljenima ispred Apelacionog suda su i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović i profesor Univerziteta u Beogradu Ivan Vujačić, bivši ambasador u SAD.
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) je prošle nedelje pozvao sve građane, nevladine organizacije i medije da podrže borbu Gnjota „za život i slobodu“, navodeći da je praksa proterivanja i izručenja, koju praktikuje aktuelna vlast, u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama i domaćim zakonima.
Inicijativa za podršku beloruskim političkim izbeglicama Partizanka zatražila je juče od vlasti Srbije da hitno puste na slobodu Gnjota, nakon što je na njen poziv od 22. do 25. avgusta održana međunarodna akcija podrške Gnjotu u 34 grada u 17 zemalja, gde su stotine ljudi protestovale ispred ambasada Srbije, uz fotografisanje sa porukom da beloruski aktivista mora da bude oslobođen.
Da Gnjota ne izruče Belorusiji, vlasti Srbije su pozvale i desetine evropskih umetnika, režisera i glumaca. U pismu objavljenom juče, potpisnici su upozorili da Gnjotu, novinaru i filmskom stvaraocu, prete „zatvor, mučenje pa čak i smrtna kazna“ ako bude izručen beloruskim vlastima.
Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o „sistemskom mehanizmu gonjenja“ protivnika režima.
Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija uvela je sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.
Osnivač je Slobodne asocijacije sportista (SOS) koju Lukašenkov režim tretira kao ekstremističku organizaciju. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020. godine, ostavku Lukašenka i slobodu za sve uhapšene tokom masovnih protesta.
Kada je Gnjot u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da „kao svedok“ dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju da vlasti žele da ga uhapse. U Srbiju je, kako je ranije rekao, došao poslovnim povodom sa Tajlanda, gde je bio u egzilu.
