BEOGRAD, 27. jula 2024. (Beta) – Grupa crnogorskih intelektualaca se u otvorenom pismu hrvatskoj javnosti ogradila od rezolucije o Jasenovcu usvojene u crnogorskom parlamentu, rekavši da poslanici koji su je podržali, nisu glas Crne Gore, nego Srbije i Rusije – piše hrvatska novinska agencija HINA.
Crnogorski parlament je krajem jula usvojio rezoluciju kojom se osuđuje genocid u logorima Jasenovac, Mauthauzen i Dahau. Članica EU-a, Hrvatska je oštro reagovala i upozorila da to može ugroziti evropski put Crne Gore, a trojicu prosrpskih političara proglasila nepoželjnim osobama u Hrvatskoj.
„Poštovani susedi, molimo vas da ne osuđujete celu državu zbog postupaka pojedinaca, zato sve mere koje donesete neka budu usmerene protiv tih pojedinaca koji pokušavaju da naruše našu bliskost i prijateljstvo, a ne protiv naroda i države i njihove budućnosti“, piše u pismu koje je potpisalo stotinak crnogorskih intelektualaca.
„Oni koji su predložili rezoluciju i za nju glasali, nisu glas Crne Gore već centara moći iz Srbije i Rusije koji imaju samo jedan cilj: izazvati potrese i sukobe na Balkanu i da okrenu brata protiv brata“, smatraju oni.
Crnogorski intelektualci smatraju da rezolucija ne odražava istinska osećanja većine crnogorskog naroda prema Hrvatskoj i njenim građanima, prenosi HINA.
„U ime Crne Gore izražavamo naše iskreno izvinjenje zbog nesporazuma ili uvreda koje su mogle nastati kao posledica usvajanja rezolucije…. Crnogorski narod pamti i pamtiće svaku vašu podršku koju smo dobili i svaki gest bratske volje da uđemo u EU i to zaboraviti nećemo nikada“, pišu intelektualci.
Za rezoluciju koju je predložio čelnik prosrpske i proruske desnice Andrija Mandić, glasao je 41 od 81 zastupnika u crnogorskom parlamentu – piše HINA i dodaje da je to bio odgovor na podršku crnogorske vlade rezololuciji o Srebrenici koja je nešto ranije usvojena u UN.
Hrvatska je u četvrtak nepoželjnim osobama proglasila predsednika crnogorskog parlamenta Andriju Mandića, potpredsednika vlade Aleksu Bečića i „prosrpskog desničarskog političara Milana Kneževića“, zaključuje HINA.
