Dragan Štavljanin
Totalna blokade Pojasa Gaze od strane izraelskih snaga je protivna međunarodnom pravu, kaže za Radio Slobodna Evropa Džefri Najs (Geoffrey Nice), tužilac Haškog tribunala u postupku protiv bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
On kaže da su neprihvatljivi pozivi izraelskih vlasti civilima u Gazi da je napuste kako bi izbegli stradanja tokom vojnih operacija protiv Hamasa.
„Proterivanje ljudi iz domovine je neprihvatljivo, protivzakonito. Takođe, takvo postupanje polazi od stava da svi stanovnici Gaze, na neki način, poseduju mentalne karakteristike onih koji su počinili zločine, a ovo su očigledno bili zločini. To samo pokazuje koliko je naš sadašnji politički poredak neprikladan za pravedno upravljanje i rešavanje svetskih problema“, ističe Najs.
Po njegovim rečima, apsolutno nema opravdanja za zločine Hamasa počinjene u početnoj fazi događaja od prošle nedelje.
„Ali pre toga, nema sumnje da su građani Gaze živeli u zatvoru na otvorenom sa vrlo malo sloboda na koje oni, kao građani sveta, imaju pravo“, kaže Najs.
On ukazuje da bi u slučaju eventualnog postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom Hamas morao da odgovara za napad na civile i uzimanje taoca, kao i Izrael zbog blokade Gaze, ali da su male šanse za takav postupak. Naime, Izrael nije ratifikovao osnivački akt ovog međunarodnog suda.
„Živimo u čudnom svetu gde se sadašnje ocene, posebno od strane SAD, onih u SAD i onih koji podržavaju SAD, donose u situaciji kada Vašington ne priznaje Međunarodni krivični sud i čini sve da omogući sopstvenim građanima i vojnicima da se nikada ne nađu pred ovim sudom. Isto tako i Izrael“, navodi Najs.
Ne možete se svetiti
Radio Slobodna Evropa: Potpuna izraelska blokada Pojasa Gaze lišavajući civile neophodnih potrepština, zabranjena je prema međunarodnom pravu, rekao je Volker Turk, visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
I visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozef Borelj optužio je u utorak izraelsku vladu da je prekršila međunarodno pravo uvodeći potpunu blokadu Gaze kao odgovor na napad Hamasa.
Slične su izjave i drugih eksperata i svetskih političara. Dakle, kako se pravnom smislu može tretirati blokada Gaze od strane izraelskih snaga?
Najs: U suštini, kao što se navodi u pomenutim javnim izjavama, to je protivzakonito.
Tehnički, opsada neke zajednice koju u potpunosti čine vojnici protivničke strane – može biti opravdana, ali opsada civila nije zakonita.
A ako je, kao što se vidi iz izjava izraelskih čelnika, svrha izgladnjivanje ovih ljudi u Gazi uskraćivanjem hrane, vode i drugih životnih potrepština, onda je to očigledno nezakonito i verovatno će biti ratni zločin.
Takođe treba imati na umu da je zakon apsolutno jasan – ne možete se svetiti.
Dakle, koliko god da su bile zločinačke radnje koje su započele ovaj konkretan sukob, to što Izrael predlaže i mogao bi da sprovede – izgledalo bi nezakonito i zaista potencijalno kriminalno.
Neprihvatljivo izjednačavanje svih stanovnika Gaze sa Hamasom
Radio Slobodna Evropa: Izraelski ministar odbrane Joav Galan je u ponedeljak nazvao Palestince „zverskim narodom“, naredivši potpunu opsadu pojasa Gaze: „nema struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno“, istakao je Galant.
Istovremeno, izraelske vlasti pozivaju Palestince iz Gaze da napuste prostor i odu preko graničnog prelaza u Egipat. Dakle, kako se to može opisati i koje bi bile pravne posledice? Da li bi međunarodne pravne institucije mogle da pozovu Izrael na odgovornost?
Najs: Pa, nema apsolutno ničeg respektabilnog u tome što Izrael predlaže, jer je proterivanje ljudi iz domovine neprihvatljivo, protivzakonito.
Takođe, takvo postupanje polazi od stava da svi stanovnici Gaze, na neki način, poseduju mentalne karakteristike onih koji su počinili zločine, a ovo su očigledno bili zločini.
Tačnije, u početnom stanju sukoba kada su pripadnici Hamasa prešli granicu i, na primer, tako zločinački ubili te ljude na muzičkom događaju.
Ali, sugerisati da svi ljudi u Gazi imaju iste mentalne sklonosti i namere je krajnje apsurdno i samo pokazuje koliko je naš sadašnji politički poredak neprikladan za pravedno upravljanje i rešavanje svetskih problema.
Nikada nismo smeli da dođemo u poziciju da jedna država ili njeni saveznici koji je podržavaju, kao što su SAD ili druge velike zemlje, kažu nešto slično.
Ovi ljudi, iako su možda bili zatvoreni više od jedne decenije u zatvoru na otvorenom u Gazi, ostaju stanovnici tog prostora.
To je njihov dom i oni ne mogu biti oterani da bi druga država ostvarila neki vojni ili politički cilj.
Pokušaj oslobađanja talaca koje je uhvatio Hamas mogao bi se iskoristiti kao opravdanje za napad.
Civilne taoce očigledno nikada nije trebalo uzeti. Zato je bez sumnje legitimno da Izrael uloži napore da ih oslobodi.
Ali, ti napori sami po sebi moraju biti zakoniti. Izrael mora delovati u skladu sa međunarodnim pravom u ostvarenju odgovarajućeg cilja, a što se može smatrati oslobađanje talaca.
Pri tom se mora imati na umu proporcionalnost radnji koje se preduzimaju, njihove posledice, uključujući po nevine civile ili čak i civilnu imovinu. Dakle, odgovor je da i ne.
Škola i bolnica su vojni objekti ako se iz njih oružano deluje
Radio Slobodna Evropa: Izrael je vrlo često optuživan za nanošenje ogromnih žrtava i štete palestinskom narodu u Gazi kada goni militante Hamasa koji koriste civilne objekte i civile kao štit.
Dakle, da li su, na primer, bolnica i škola civilni objekat u situaciji ako je militanti koriste kao vojni položaj ili štit?
Najs: Da, redovno je pitanje u ovim sukobima između Izraela i onih koji žive u Gazi da se mesta kao što su bolnice ili škole, koje su zaštićene međunarodnim pravom, koriste u vojne svrhe.
Pod uslovom da su dokazi dostupni da je škola ili bolnica korišćena kao baza za pokretanje napada na Izrael, onda bi se mogli napasti polazeći od principa proporcionalnosti i sagledavanja kolateralne štete.
Ali, ponekad se dešava u mnogim sukobima ove vrste da se olako izriče tvrdnja da se škola ili bolnica koristi kao vojni objekat, nego što to sugerišu dokazi.
Rasprava akademska jer Izrael ne priznaje međunarodni sud
Radio Slobodna Evropa: U međuvremenu, Izrael je kritikovao saopštenje Ujedinjenih nacija optužujući njegovog komesara za ljudska prava da nije osudio i označio napad Hamasa kao teroristički. Koja je pravna priroda napada Hamasa u subotu, kao i kasnijeg odvođenja talaca u Gazu?
Najs: Pa, mislim da nije prikladno da ja okarakterišem ovu grupu.
Već sam jasno rekao da je napad Hamasa na civile i uzimanje civila za taoce očigledno protivzakonito, ratni zločin i kada bi ovaj slučaj ikada došao do suda, onda bi možda morali da odgovaraju za to.
Ali, naravno, živimo u čudnom svetu gde se sadašnje ocene, posebno od strane SAD, onih u SAD i onih koji podržavaju SAD, donose u situaciji kada Vašington ne priznaje Međunarodni krivični sud i čini sve da omogući sopstvenim građanima i vojnicima da se nikada ne nađu pred ovim sudom. Isto tako i Izrael.
Dakle, donekle je ova zanimljiva debata samo akademske prirode.
Malo je verovatno, kako stvari izgledaju u ovom trenutku, da će ikada biti moguće da će se Izrael ili Hamas, za ove postupke koji su očigledno kriminalni, ikada naći u sudu iako mnogi u svetu smatraju da bi trebalo da se suoče sa pravdom.
Zašto je to tako? Nema prave želje među velikim silama, Americi i drugim državama, Rusiji, Kini, pa onda manjim zemljama, iako su potpisale Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda.
Ali, te velike zemlje ne žele da se uspostavi efikasan pravni svetski poredak. Dakle, diskusija o ovim tačkama je akademski zanimljiva.
I ukoliko bilo koji stav jedne ili druge strane odnese apsolutnu prevagu u medijima ili među političarima, to može uticati na ukupan ishod.
Ali, zapamtite, vi uglavnom, na neki način, gubite vreme ako mislite da će ove stvari ikada biti iznete pred sud.
SAD dale odrešene ruke Izraelu
Radio Slobodna Evropa: To znači da je rezolucija Ujedinjenih nacija 2417 iz 2018. godine, koja najoštrije osuđuje izgladnjivanje kao metod ratovanja, samo mrtvo slovo na papiru?
Najs: Pa, nije potpuno isprazna. To je veoma važna rezolucija kojom se iskazuje evolucija u pravnom poimanju korišćenja izgladnjivanja.
Ali, trenutno nije sasvim jasno da li su gospodin Blinken (američki državni sekretar) ili predsednik (Džo Bajden) zaista rekli Izraelu da neće dozvoliti da koristi izgladnjivanje (Gaze).
Blinken u Tel Avivu: Uvek ćemo biti uz vas
Ako nezakonitost izgladnjivanja ne bude procesuirana pred sudom, može se naći na udaru suda javnog mnjenja.
To može, a i ne mora, da spreči Izrael da ne uradi ono čemu je izgleda sklon, a i u stanju je jer ima skoro potpunu kontrolu nad pristupom hrani i humanitarnoj pomoći Gazi.
Doduše, Egipat ima određenu kontrolu nad tim, ali verovatno ne bez saradnje Izraela, s obzirom na njegovu sposobnost da gađa raketama gde god želi.
Građani Gaze žive u zatvoru na otvorenom
Radio Slobodna Evropa: Ni Hamas za napad, niti Izrael za blokadu Gaze, faktički se neće pojaviti pred Međunarodnim krivičnim sudom, jer Izrael do sada nije potpisao njegov osnivački akt.
Pri tom je Međunarodni krivični sud jedina institucija nadležna da sudi za ovakva zlodela.
Najs: Da, to je tačno. Uvek je moguće u nekoj fazi, i može se predvideti da će se to desiti, da jedna ili druga strana u sukobu počnu da tvrde da je počinjen genocid.
Ali, naravno da se postupak za genocid u Međunarodnom sudu pravde može voditi samo između država.
Zato bi moglo biti mnogo teže pokrenuti bilo kakav postupak za genocid između nedržavnog entiteta poput Gaze i države kao što je Izrael.
Ne kažem da je nemoguće, a bilo bi teško da se to ostvari.
A ako su vaši gledaoci i slušaoci uznemireni, kao i mnogi građani sveta, onim što se ovde dešava, možda će želeti da razmisle o tome da li je država čiji su stanovnici zaista uradila sve što je mogla u poslednjim decenijama, posebno poslednju deceniju i po da spreče produbljivanje problema u državi Izrael, odnosno na Zapadnoj obali i Gazi.
Možda će želeti da pitaju svoje vlade da li su učinile sve što su mogle kako bi se osiguralo da vladavina prava funkcioniše za sve strane na toj određenoj teritoriji.
Apsolutno nema opravdanja za zločine Hamasa počinjene u početnoj fazi događaja od prošle nedelje.
Ali, pre toga, nema sumnje da su građani Gaze živeli u zatvoru na otvorenom sa vrlo malo sloboda na koje oni, kao građani sveta, imaju pravo. Nisam siguran. Svaki građanin treba da postavi to pitanje svojoj vlasti.
Radio Slobodna Evropa: Pomenuli ste mogućnost u određenom trenutku podizanja optužbe za genocid, a Gaza nije državni akter. Teoretski, ko bi zapravo mogao da pokrene to pitanje pred Međunarodnim sudom pravde?
Najs: Možda neka treća država koja bi imala hrabrosti da to uradi protiv Izraela, koga podržava Amerika.
Rizik od genocida
Radio Slobodna Evropa: Možda neka arapska država?
Najs: Možda. Zapamtite, genocid je uvek problem, interesantan problem, jer je javna koncepcija genocida drugačija od pravne definicije.
Ono što bi se lako moglo dogoditi u ovom tragičnom sukobu među narodima je da lideri možda nemaju genocidnu nameru, ali okolnosti koje su stvorile njihove vođe mogu dovesti do toga da pojedini vojnici na obe strane iskrsnu sa genocidnim namerama.
Ali to onda, naravno, ne bi nužno uticalo na Izrael kao naciju, kao vladu, kada je u pitanju odgovornost za kršenje konvencije o genocidu.
Iskustvo iz ratova u bivšoj Jugoslaviji
Radio Slobodna Evropa: Kada je reč o iskustvu bivše Jugoslavije. Pošto ste prilično upoznati sa tamošnjom situacijom, znate da je u postupcima pred Haškim sudom protiv Ratka Mladića, Dragomira Miloševića, u obrazloženju presude rečeno da su stanovnici Sarajeva, Potočara bili izloženi velikim patnjama, uključujući gladovanje, uskraćivanje energije, vode.
Dakle, ne govorim o mogućem poređenju sa Izraelom, ali u presudama je ukazano i na ta pitanja, a ne samo ne odgovornost okrivljenih za mučenja i ubijanja.
Najs: Da, ali u svim slučajevima osim Srebrenice, optužnica za genocid ili nije podignuta ili dokazana.
Čak i da postoji sud, bilo da se radi o Međunarodnom krivičnom sudu ili ad hoc tribunalu, za koji je nemoguće zamisliti da će biti uspostavljen za ovaj konkretan sukob u Izraelu, prilično sam siguran da se optužnica ne bi fokusirala na genocid, već na sve druge potencijalne ratne zločine, zločine protiv čovečnosti.
Takvi zločini bi se mogli dokazati na obe strane.
Radio Slobodna Evropa: U kojoj meri je, recimo, u slučaju opsade Sarajeva, prilikom izricanja presude u Haškom tribunalu uzimana u obzir odgovornost za mučenje, ranjavanje i ubijanje, ili je imalo udela i izgladnjivanje građana, uskraćivanje vode i drugih potrepština?
Najs: Sve ove stvari su imale ulogu u nekim optužnicama u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju, ali mislim da se ne mogu iz toga izvlačiti zaključci na to šta se sada dešava u Izraelu.
Daleko je bolje, mudrije, gledati na zakon i dokaze. Ako pokušavate da nekoga sračunato izgladnjujete, da li je to zakonito? Ne, nije.
Ako pokušavate da povratite taoce, da li to može biti zakonito, posebno civilne taoce? Da, može, ali morate postupati u skladu sa opštim zakonima ratovanja.
Stoga mislim da je beskorisno i nije nužno razumno tražiti podršku na osnovu drugih slučajeva koju mogu imati sličnosti, ali su neizbežno različiti.
Radio Slobodna Evropa: Dakle, pošto nije moguće pokrenuti pitanje ratnih zločina pred Međunarodnim krivičnim sudom, jer Izrael nije ratifikovao sporazum o osnivanju ove institucije, jedino preostaje fokusiranje na podizanje javne svesti.
Najs: To je više od podizanje javne svesti, jer to može uticati i na svest političara i njihovo delovanje što može promeniti smer kojim ide njihova država.
Zato je veoma važno javno raspravljati o tim pitanjima, kao što to veoma korisno čini vaš medij.
Međutim, malo je verovatno da će protiv Izraela biti pokrenut sudski postupak. Na to utiče i geopolitika i delovanje velikih zemalja.
Radio Slobodna Evropa
