PARIZ, 12. jula 2023. (Beta) – Češki književnik i nekadašnji komunistički disident Milan Kundera umro je 11. jula u Parizu u 94. godini, objavili su danas češki mediji.
Autor kultnog romana „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ rođen je 1929. u češkom gradu Brnu, ali je 1975. emigrirao u Francusku pošto je bio izopšten zbog kritika sovjetske invazije na Čehoslovačku 1968. godine.
Od 1981. Kundera je francuski državljanin, a češko državljanstvo koje mu je bilo oduzeto vraćeno mu je tek 2019. godine.
Kao pisac i intelektualac Kundera se angažovao u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine.
Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina. Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman „Šala“ i zbirka pripovedaka „Smešne ljubavi“ objavljene u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka.
Punih 20 godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera je bio zabranjen u Češkoj, a njegove pripovetke i romani bili su u tom periodu objavljivane na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Istovremeno, prevođeni su i objavljivani širom sveta u velikim tiražima.
Na češkom jeziku objavio je romane Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i Besmrtnost (1990), zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971).
Na francuskom jeziku objavio je romane Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznačajnosti (2013); kao i knjige eseja Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).
Poslednji roman objavio je 2014, nakon decenije pauze, pod nazivom Praznik beznačajnosti.
