BEOGRAD, 30. juna 2023. (Beta) – Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko izjavila je da u dijalogu sa Prištinom glavni problem nije kosovski premijer Aljbin Kurti, već Beograd.
„Beograd smatra da Kurti njih provocira, a to po meni nije provokacija, već je on samo pokušao da sprovede neke stvari koje su već ranije dogovorene. To znači da je Beograd do kraja ogolio svoje namere, pošto uopšte nema nameru da uđe u taj dijalog i još uvek stoji na poziciji podele Kosova, a to se jasno vidi iz svih skorašnjih reakcija i ponašanja Beograda. Od dizanja vojske na viši stepen spremnosti, pa nadalje, sve vreme se stvara ta vrsta tenzije, pošto su vojno nadmoćniji u odnosu na Kosovo. Međutim, ukoliko i pređu granicu, tamo ih čeka NATO, a ne Kurti“, rekla je za beogradski Medija centar Sonja Biserko.
Prema njenim rečima, problem sa ZSO je u tome što to ne može biti prvi korak, jer Kosovo nema garanciju da će doći do drugog koraka, odnosno priznanja Kosova od strane Srbije. „Nema dokaza da Beograd ozbiljno želi da sprovede odredbe Briselskog i Ohridskog sporazuma, a čuli smo i predsednika da to on ne priznaje i da nije ništa potpisao i on je odmah nakon Ohrida doveo u pitanje sve te obaveze koje tamo stoje“, istakla je Biserko.
Ona podseća da su Srbi već imali deset zagarantovanih mesta u parlamentu i bili su u institucijama i da je osnovni problem to što ih je Vučić izvukao iz tih institucija i sprečio njihovo učešće na izborima, a da sada traže nove izbore. Sagovornica Medija centra smatra da je Beograd očekivao da će rat u Ukrajini imati drugačiji ishod i da bez obzira na razaranja Ukrajine i tragediju te zemlje, vlasti su očekivale da će Rusija iz tog rata izaći kao pobednik i da će u okviru te pobede biti moguća i rekompozicija Balkana.
Komentarišući trenutna društveno-politička dešavanja, Biserko kaže da su tragedije koje su se odigrale u maju izazvale šok i izvele ljude na ulicu jer su one „rezultat toksične atmosfere koju živimo i nasilja koje prevladava u društvu i koje je podsticano kroz medije i izjave raznih političkih lidera i intelektualnih predstavnika vlasti“.
„To je spontana reakcija društva na strašnu tragediju koja se desila i kroz koju su do izražaja došli mnogi problemi. Ujedno je pokazatelj da se polako urušava apsolutna kontrola jednog čoveka u Srbiji i to je najveći rezultat ovih protesta. Došlo je do postepenog oslobađanja od straha i artikulisanja zahteva koji se pre svega tiču unutrašnje politike Srbije. Ti zahtevi još uvek ne dotiču neke ključne teme koje će možda doći na dnevni red, a tiču se ogromnog nasleđa iz prethodnih decenija koje su ključne za otvaranje neke perspektive za Srbiju“, objašnjava Biserko.
