BEOGRAD, 24. maja 2023. – Jedan mladić iz Skoplja našao se šezdesetih godina prošlog veka u istarskom mestu Ičići i tu proveo deo rane mladosti. Trideset godina kasnije, nakon što je u Beogradu završio Fakultet dramskih umetnosti i posle doktorskih studije iz oblasti humanističkih nauka na Univerzitetu Teksas u Dalasu i profesure na Univerzitetu u Vašingtonu, nekdašnji mladić iz Skoplja ponovo se obreo u Ičićima ispred Vile Minc, u Ulici Maršala Tira broj tri.
Izgledala je sasvim drukčije, raspala, kao i zemlja u kojoj sam živeo, rekao je Naum Panovski na predstavljanju svoje knjige ČEKAJUĆI SMRT U IČIĆIMA ili (kako stoji u podnaslovu – KAKO UMIRU DRUGARSTVA. „Knjiga je nastajala iz zbira mojih specijalnih beleški i mog emotivnog vezivanja za tu vilu i vreme kada sam šezdesezih – video more. Dvehiljadešeste sam slučajno prošao pored vile i video da se raspada. Nešto kasnije ponovo sam stajao nekako smušen ispred velike železne kapije. Hteo sam da uđem u svoju prošlost, ali je kapija bila zaključana. Da, odavno je taj lokot stajao tamo. Odavno niko nije dolazio i niko nije odlazio iz te predivne vile. Nije bilo više cvrkutanja ptica i žgora dece koja su boravila tamo. Nije bilo pesme, radosti i mirisa velikih borova, čempresa i mora oko nje. Svi su bili otišli. Sve što je ostalo tamo bilo je lišće, polomljeno granje naokolo, oronuli malter, krov koji prokišnjava, polomljeni prozori kroz koje se odrpane zavese lelujaju na vetru. Prošlost prekrivena prašinom“.
Ovo je knjiga koja govori o jednom vremenu i činjenice o tome su tako ubojite, rekao je Gradimir Gojer, pisac i pozorišni reditelj. „Ona je i nostalgični dnevnik i inventar Naumovih drugovanja. On je veliki znalac u pisanju. To ističem jer smo suočeni sa velikom nekompetentnošću, pogotovo u sferi kulture“, kaže Gojer i akcentuje zapis o Mati Miloševiću „čime Naum Panovski vraća teatar“.
„On je suviše suptilan stvaralac. Pomenuću samo detalj sa jedne sjednice Akademije za pozorište i film, sjednice onih koji su presuđivali. Jedna ga stalno štipa da bi govorio prorežimki, što je u Naumovom slučaju teško zamisliti. Ovde, u knjizi, njegov makondo je ta vila, on odrasta i sprema se za… a vila ostaje. Jedan je kut gledanja njegovo djetinjstvo pred vilu, u vili i drugi, njegovo studiranje u Beogradu. Panovski s ovom knjigom podiže spomenik etici, načinu mišljenja“, zaključuje Gojer.
Lordan Zafranović, koji upravo danas počinje snimanje svog novog filma u Jesenovu kod Bele Crkve, stav o naumovoj knjizi izgovorio je u kameru: Kniga je stilski specifična i veoma uzbudljiva. Naum je uspio da asocira sve ono što smo prošli u jednoj državi. Zafranović kaže da je nostalgija u knjizi za jednom bivšom zemljom i vrednostima koje su u njoj postojale stvarna „i on nam to dočarava“.
On kroz Naumov rukopis koji daje dramatične događaje i na intimnoj strani pokazuje što su doživjeli njegovi junaci i on osobno. Zafranović kaže da je tokom čitanja osećao tugu, ali i neku nadu, ističuči njegove redovne razgovore sa autorom. „Ja iz Praga, on iz Vašingtona, gotovo svake večeri smo razgovarali. Bila je to topla nada“, kaže Zafranović.
Filip David je mišljenja da knjiga Nauma Panovskog sadrži više žanrova – momeorske zapise, dnevničke beleške, autobiografska sećanja, ali da se čita kao roman, iako je u njoj najmanje fikcije.
„Priča o jednom vremenu , o nekim drugim ljudima, o zemlji koje više nema, o ‘dobrovoljnom egzilu, u vremenskom rasponu od detinjstva i mladosti do zrelog doba, od Skoplja i Beograda do Vašingtona, trganje po svetu za izgubljenim identitetom, izgubljenom domovinom, priča o tome kako se ‘rađaju i umiru prijateljstva’ o događajima i ljudima zalutalim u maglama vremena, o sudbini nekada zajedničke domovine potonule u katastrofi“.
David kaže da je ova knjiga „nostalgična autobiografija nade ali i dubokog razočarenja, pisana za odlazeću generaciju ali i za one koji dolaze posle nas“.
Izdavač Dragan Stojković (Most art Jugoslavija, Zemun) koji, kako reče Gradimir Gojer tako vešto „bira biserje koje drugi izdavači odbijaju“ i predstavlja ih publici, upravo se vratio iz Zagreba gde je predstavio svoje novo izdanje upravo sa jugoslovenskom tematikom. „Jugoslavije nije više tabu tema ni u Hrvatskoj. Postojale su dve jugoslovenske države (treću ne prihvatam) i sve su radile protiv jugoslovenskog društva.
„To društvo postoji, to je neumitnost. Ne radi se o nostalgiji i obnovi. I neka nova bi bila protiv jugoslovenskog društva“,kazao je Stojković i dodao da se ono danas posebno ogleda u umetnosti i kulturi.
Na predstavljanju u Parobrodu bili su bivša profesorka FDU Mirjana Miočinović, karikaturista Dušan Petričić, pesnik i prevodilac Milan Đorđević, profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Lino Veljak, novinar Dragoslav Simić (Radio Beograd), novinarke Mirjana Rakela (Slobodna Evropa – Prag) i Branka Mihailović, slikarka Jelena Trpković…
Dragan Banjac
Jako impresivni portret modernog i starog stanja društva.