Ne razumem narod, pogotovo srpski. Što ga guzonje više kinje, ponižavaju, osiromašuju on ih sve pokornije sluša i održava na mestu s kojeg mu prete na najrazličitije načine. Nikako da mu dođe odozdo u glavu.
Nedavno ga je pokakio (nije mu prvi put), izlanuo se na njega i prvi duhovnik, rečnikom političara novijeg ovdašnjeg kova. Smeće, riganje… Jednom rečju narodu se zahvaljuju – pomijama.
Preostale su samo još – fekalije.
D. B.
