BEOGRAD, 10. aprila 2023. – Ovo je izložda umesto knjige koju nemamo, imamo je samo u vitrini, rekao je karikaturista Dušan Petričić na večerašnjem otvaranju izložbe ilustracija Gideon’s Bible (Gideonova Biblija), u galeriji Grafičkog kolektiva.
Petričić je otkrio i kako je došlo do knjige. „Moj najbolji prijatelj iz dvadesetogodišnjeg iskustva u Torontu, Rik, godinama je, podižući svog sina (sticajem okolnosti sam ga je podizao, vaspitavao, obrazovao), i ta vrsta obrazovanja jednog oca podrazumevalo je, između ostalog, i putovanje po svetu, s kraja nakraj sveta i diskusiju o Bibliji, pre svega o jevrejskoj pošto je Rik izuzetan poznavalac tore, talmuda… On je sa Gideonom, po kojem se knjiga i zove, kada je ovaj imao pet godina razgovarao na temu Boga, religije… i ta se priča širila u raznim pravcima. Sve to je zapisivao i tako skupljene spise jednog dana, kada je Gideon napunio 17-18 godina, rešio je da od toga nešto uradi i predložio mi da napravimo knjigu o tome“.
Proces pravljenja knjige nije bio sasvim jednostavan, kazao je Patričić. „Bila je veoma skupa u realizaciji, sakupljala su se sredstva. Krug prijatelja je pomogao, pre svega Margaret Artvud, inače Gideonova kuma, glumica Sara Poli (koja je nedavno dobila Oskara), sredstva su sakupljala. Zanimljiv detalj: za deset hiljada uloženih darodavac je imao ručak sa Margaret Artvud… Oberučke sam prihvatio da uradim knjigu, grafički pa i sadržajno rađena je na bazi talmuda, sa starozavetnim pričama u sredini stranice i sa komentarima oca i sina koje sam u formi stripa i njihovih razgovora formirao oko glavne priče“.
To bi uglavnom bilo sve, rekao je Petričić i otkrio malo iznenađenje za koje ni on nije znao do pre dva dana. „Naslovna uloga u knjizi je Gideon. On je večeras sa nama, za ovu priliku skoknuo iz Londona gde je na postdiplomskim studijama…“
Bog je opravdano odsutan, primetio je Dušan Petričić.
Gideonova Biblija počinje scenom u kojoj mali Gideo pita zašto je dobio to ime. Rik odgovara da je to ime iz Biblije, a Gideon pita „Šta je to Biblija?“
Izložba se može pogledati do 27. aprila 2023. godine.
Na otvaranju ove veoma posećene izložbe bila „šačica“ građanskog Beograda, Neko je prokomentarisao da su se okupili najbolji predstavnici metropole, među kojima su bili: Dušan Teodorović, Filip David, Boško Jakšić, Dragan Velikić, Jugoslav Vlahović, Živojin Kara-Pešić, Žarko Korać, Goran Marković, Sonja Biserko, Zoran Hamović, Branka Prpa, Miodrag Majić, Svetlana Bojković, Rade Radovanović, Branislav Guta Grubački, Katarina i Veljko Đurović, Vesko Ivanović, Dragan Stojković…
D. B.
