Aleksandar Đorđević, Dragan Gmizić (BIRN)
Na poštu koja je nekoliko puta stizala za – njima nepoznate – firme, mladi bračni par iz Prizrenske ulice u Zemunu donedavno nije obraćao posebnu pažnju.
Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazalo je da je njihov mali stan u potkrovlju godinama bio sedište brojnih konsultantskih agencija. Petoro vlasnika ovih agencija, pored adrese, dele i to što su istovremeno i zastupnici nevladinih organizacija koje su dobijale milione dinara na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Kada su novinari BIRN-a pozvonili na interfon stana u Zemunu i pitali njegove vlasnike šta znaju o firmama registrovanim na njihovoj adresi, postalo je više nego jasno da bračni par o ovim agencijama zna manje od nas.
„Nama je stizala neka pošta, ali nisam imao pojma o čemu se radi. Dešavalo se to tri ili četiri puta“, rekao je vlasnik stana, koji se u Zemun doselio 2017. godine. Kada su mu predočena imena svih firmi, bio je zatečen – zbunjeno je nekoliko puta pitao kako je moguće da je neko osnovao firme na njihovoj adresi bez njihovog znanja i odobrenja.
„Kako je to moguće, ako je to privatan stan i bez saglasnosti vlasnika?“, pitao je on novinare.
U ovom stanu, između ostalih, bile su registrovane i firme supruge i majke Bojana Lešovića, službenika u Opštini Voždovac zaduženog za saradnju sa civilnim sektorom.
Lešović je trenutno pravni zastupnik dve nevladine organizacije – Razvoj rehabilitacionog sistema za podršku osobama sa invaliditetom i Inicijativa Nova Varoš, a u prošlosti je vodio pet drugih udruženja i bio vlasnik pet firmi i konsultantskih agencija.
Tokom 2021. i 2022, njegove dve organizacije – koje i danas vodi – dobile su gotovo 20 miliona dinara od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Nijedan rezultat ili trag o aktivnostima njegovih udruženja ne može se pronaći.
Na pitanje da li im je poznato Lešovićevo ime, bračnom paru iz stana u Zemunu su stvari postale jasnije. „On nam je poznat, on je moj rođak iz Nove Varoši“, sa olakšanjem, ali nevericom je rekao vlasnik stana.
Njegova supruga je dodala da je Lešović još 2018. godine od njih tražio da registruju nevladine organizacije na adresi u Prizrenskoj.
„On je nas kontaktirao i tražio da otvorimo nevladine organizacije, ali mi smo ga odbili… On je pominjao neku nevladinu organizaciju za neki projekat. Mi smo se tad tek doselili i nismo hteli da se mešamo u to… Bio je jako uporan. Tražio je naš matični broj. Mesec dana je zvao non-stop i na kraju nismo hteli da mu se javljamo više. I tu se priča završila“, rekla je ona.
Na pitanje šta znaju o Lešoviću, rekli su da znaju samo da je odavno bio u politici, ali da sada ne znaju čime se bavi.
Dva dana pošto su novinari BIRN-a posetili Prizrensku i pozvali telefonom Lešovića, koji je u kratkom razgovoru odbio da odgovara na pitanja novinara, tri firme koje su bile registrovane na ovoj adresi, promenile su sedište.
BIRN u saradnji sa Građanskim inicijativama i još 13 organizacija civilnog društva okupljenih u koaliciji Otvoreno o konkursima – OKO već četiri godine prati javne konkurse državnog sektora.
Kao proizvod ove saradnje nastala je baza podataka o javnim konkursima u kojoj su podaci o 50.000 projekata, ukupne vrednosti od 22 milijarde dinara.
Analizom podataka već drugu godinu za redom izdvajaju se projekti koje finansira Ministarstvo za brigu o porodici. Pre svega, po iznosima za nevladine organizacije koje uopšte nisu poznate stručnoj javnosti.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju dodelilo je oko 360 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra, na konkursima za finansiranje nevladinih organizacija 2022. godine. Od toga je najveći deo – oko 308 miliona (2.6 miliona evra) otišao organizacijama koje nemaju kancelarije ili brojeve telefona, reference u oblastima za koje su konkurisale, niti su javno vidljivi rezultati njihovih projekata, pokazuje istraživanje BIRN-a i Građanskih inicijativa.
Istražujući organizacije koje su 2022. dobile najviše novca na javnim konkursima ovog Ministarstva, novinari BIRN-a otkrili su da je gotovo polovina otišla mreži osoba direktno ili indirektno povezanih sa Bojanom Lešovićem i Tatjanom Borojević. Njih dvoje su povezani sa najmanje 21 organizacijom koje su ukupno dobile oko 160 miliona dinara (1.3 miliona evra).
Gotovo polovina ovih organizacija je dobila milione dinara i na konkursima Ministarstva 2021. godine. Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja BIRN-a o tome šta su ove organizacije uradile, da li su ispunile sve obaveze i na osnovu čega je odlučeno da se nekima od njih novac dodeljuje iz godine u godinu.
Bojan Lešović nije želeo da razgovara sa novinarom BIRN-a, niti je odgovorio na pitanja poslata mejlom, a Tatjana Borojević je u telefonskom razgovoru rekla da je van zemlje i da će odgovoriti na mail kada se vrati. Odgovor nije stigao do trenutka objavljivanja teksta.
Novinari BIRN-a su pitanja poslali na adrese 35 organizacija o čijim projektima i aktivnostima nisu mogle javno da se pronađu gotovo nikakve informacije, a na konkursima su dobile najviše novca – svima čiji su kontakti bili javno dostupni.
Niko nije odgovorio.
Ko su Bojan Lešović i Tatjana Borojević
Prvi put 2014. godine grupa nevladinih organizacija dobija novac na konkursu koji je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ministar je tada bio Aleksandar Vulin, danas direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA). Konkurs je te godine obustavljen zbog navoda o zloupotrebi.
U centru afere bilo je udruženje Panacea, čiji je zastupnik Tatjana Borojević.
Komitet pravnika za ljudska prava podneo je te 2014. godine krivičnu prijavu protiv NN lica zaposlenih u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i NN lica učesnika konkursa za unapređenje usluga socijalne zaštite, koji je raspisalo ministarstvo, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja, krivično delo nesavestan rad u službi i krivično delo prevara u službi u pokušaju.
„Informacija kojom raspolažemo je i da je Marijana Trninić, savetnica u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istovremeno i osoba koja je angažovana u udruženju Panacea Solution“, navodilo se u prijavi.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je odbacilo krivičnu prijavu i nije pokrenulo istragu.
Tokom 2020. godine, opština Loznica navela je e-mail Tatjane Borojević iz udruženja Panacea kako bi zainteresovani tokom javne rasprave slali primedbe i sugestije na nacrt Strategije razvoja socijalne zaštite grada Loznice 2021 – 2025.
Tatjana Borojević i Panacea bili su 2016. među predlagačima Zorana Panovića za člana Upravnog odbora RTS-a. Borojević je i koautorka rada u Zborniku „Štedljivo (LEAN) upravljanje resursima u privredi Republike Srbije” Fakulteta organizacionih nauka pod nazivom „Razvoj zelenih ljudskih resursa”.
Pored funkcije u opštini Voždovac na kojoj je već godinama na vlasti Srpska napredna stranka, Bojan Lešović vodi ili je vodio bar sedam nevladinih organizacija.
Njegovo udruženje, Inicijativa Nova Varoš, na konkursima iz 2021. godine dobilo je gotovo 13 miliona dinara. Lešović je takođe bio učesnik na konkursu iz 2014. godine koji je poništen zbog zloupotreba.
