Ivan Srdaović
Beograd smrdi!
Otvorite prozore i osetićete smrad.
Vetra nema.
Nema ni ekologa da kažu kako nije lepo što se Beograđani guše. Zauzeti su Jadrom. U redu. Njih politika ne zanima pa ih tako ne zanima ni činjenica da bez ozbiljnih ulaganja EU ekološki problemi u Beogradu i Srbiji ne mogu biti rešeni.
Vlast, naravno, ima pametnija posla i bavi se registarskim tablicama „lažne države“ u kojoj, uzgred neka bude rečeno, participira u vlasti.
Patriote se bave državnim granicama.
Letnji raspust se završio – dijaspora se najela ćevapa, napila jeftinog piva i vratila kući da rinta i gradi kapitalizam. Lepo su se domaći gosti proveli i poneli utiske kako se u Beogradu sa samo par hiljada evra mesečno može živeti sasvim opušteno.
Čak se ni demagozi ne dosećaju dečice, staraca i nejači što se guši u dimu.
Građani su kao i uvek, nemoćni.
Balkanski ekonomski tigar nikako da skoči, ili bar iskorači iz svog brloga. Bavi se zađevicama sa komšijama, riče na tu sitnuriju koju u odnosu na svoju veličinu, impozantnost i poreklo smatra miševima. Kao i svako štene zanima se igrama i sanjari o stadionima na kojima bi se pobednički šepurio. Istina i balkanski tigrić malo kašljuca ali to je od prehlade…
A da li se i kako zagađenje ipak, bar malo može smanjiti?
Beograd ima železnički trougao, tunelski ipsilon koji nikako da proradi. Umesto da prugom od Pančeva prema stanicama na Vukovom spomeniku, Rakovici, Resniku i Ripnju, ili drugim pravcem prema Novom Beogradu, Zemunu i Batajnici vozovi idu na svakih dvadesetak minuta njih gotovo da i nema. Brzi i zaista sjajni vozovi koji dolaze iz Novog Sada imaju poslednju stanicu u Prokopu i malo je onih putnika koji imaju strpljenja da čekaju voz prema centru grada.
Iako bi se od Autokomande do Rakovice vozom moglo stići za par minuta, desetak autobuskih linija penje se i spušta vijugavim putevima preko Voždovca, Dedinja i Banjice do Kanarevog brda, Miljakovca i Vidikovca.
Železnička stanica ispod Vukovog spomenika je ruinirana i napuštena jer putnički vozovi više ne idu do Pančeva.
Tunel od Autokomande prema Mirjevu je jedna od najvećih zagonetki ovoga grada i sveta.
Železnička i auto zaobilaznica oko Beograda nije još stigla ni do Bubanj potoka! Najvažnija saobraćajnica u ovom delu Evrope od Ostružnice do Pančeva je postala prava noćna mora, nalik zidanju Skadra na Bojani. Gradnja mosta koji bi povezao Vinču sa Starčevom i omogućio da teretni vozovi i cisterne nafte iz Pančeva ne idu ispod centra Beograda se više i ne spominje.
Najlakše je reći da novca nema i okriviti Zapad zbog nepravedno uvedenih i ničim izazvanih sankcija RF pod kojima posrće privreda Srbije.
Sam Predsednik Srbije je izvoleo izjaviti kako će građani morati da plaćaju veću cenu nafte koju će država morati da nabavlja iz Iraka. Tom prilikom Predsednik je istakao kako je mudra vlast Srbije nabavljala naftu po 20% nižim cenama od komšija u regionu.
Niko ga u tom tragično svečanom trenu nije pitao zašto je cena istog tog tako jeftino nabavljanog goriva bila najskuplja u regionu.
U državi koja u svom sastvau ima i jednu „lažnu državu“ pitanja nema ko da postavi.
A ima ih.
Zbog rata u Ukrajini (sukoba, intervencije – samo ne agresije i okupacije!) nestašica je mleka pa se ono mora uvoziti iz Poljske, Hrvatske i Slovenije? Kako su povećane cene transporta pogodile baš koke nosilje i toliko ugrozile perad da se cena jaja gotovo udvostručila?
Za medije u Srbiji ova pitanja su sitnice. Ko bi se još takvim tričarijama bavio kada se u Šavniku ponavljaju izbori, kada u Bosni vekovima uporno i dalje traje Bosna koja je već dojadila i Dodiku i ljudima, a na Kosovu se zbog registarskih tablica Miloš Obilić prevrće u grobu i preti da će da ustane.
Svi čekaju da dune košava. Čekaju da zaboravimo da je ovaj grad bolestan i da je usled brige o Bosni, Kosovu i Crnoj Gori zapostavljen.
Građani Srbije najviše vole da brinu tuđe brige i tu su bez premca. Nema tog kafanskog stola u Beogradu za kojim ne sede mudrijaši koji veoma dobro znaju šta hoće Amerika, a šta Kina, šta misli Putin, zašto je baš sada za Premijera Britanije doveden čovek indijskog porekla…
Duni vetre, rasteraj smrad koji nas guši i odnesi ga komšijama.
(Autor je pisac i član Predsedništva GDF)
