Dragan Banjac
Sve dok nam Slobodan Milošević nije uskratio odlazak na Jadransko more, saznanja predivnoj Grčkoj bila su mi dosta oskudna. Nekadašnji jugoslovenski „južni sused“ mi je bila asocijacija na Mikisa Teodorakisa, Atinu, Akropolj, Atinu i Spartu, Pirej, Zevsa, Mariju Kalas, Onazisa, Krit, Panatinaikos, Makariosa, Svetu goru, Papandreua, pesnika-nobelovca (1963) Jorgosa Sefarisa, Atos, Krf, suvlaki i giros…
Onda smo „otkrivali“ Nikiti, Edipsos (na Eviji, drugom, posle Krita, po veličini grčkom ostrvu), Nei Pori, Leptokarija, Astrovalta, Stavros, Lefkada, Skijatos, Potos na Tasosu, Dasija (Krf), Rodos, Santorini… Nabrajanju prelepih grčkih letovališta nikad kraja.
Ali ove godine odlučili smo se za mestašce Kala Nera, dvadesetak kilometara od velike luke Volos koji smo u dolasku obišli kružnim putem. Inače put do Grčke (Beograd – Kala Nera 807 km) opterećen je s tridesetak naplatnih rampi. Značajna stavka, uz primedbu da su, recimo, Makedonci, umesto na pet, putarinu mogli da naplatei na jednoj rampi. Ovako, tri stajanja, na dva po dva evra i 1,5 evra na tri mesta.
U povratku je ostavljeno nekoliko sati za obilazak grada nalik (Βόλος ως Θεσσαλονίκη) na Solun., udaljenog od Beograda nešto manje od 800 kilometara.
Svakako (Επισκεφθείτε τον Βόλο) posetite Volos. U njemu ćete videti brod Argo, simbol grada. Napravite đir Avenijom Argonauta i parkom deluje malo zapušten.. Osim bogate istorije, čiji tragove vidite na svakom koraku, u Volosu treba zaviriti u muzeje i uživati skladnoj arhitekturi grada. Uz obalu je popločano šetalište sa klupama. Idući prema bogomolji Cara Konstantina na kraju luke, zatekli smo uličnog svirača. Kad je završio sa svirkom opremu je spakovao na trotočkaša.
Jedan srpski turistički vodič navodi (istina, uz ogradu, „nedovoljno proveren podatak“) da je „od 1348. godine, pa u narednih 25 godina upravo ovim gradom vladao i naš car Dusan Silni“. Vodič je verovatno sročio neko ko veruje da je „Srbija do Tokija“. U gradu je bezbroj butika, picerija, kafića i taverni, četiri Lidl marketa… Iz Volosa trajektom možete do Skopelosa, Skirosa, Skijatosa i do Alonisosa.
Ne propustite da odete do Portarije na Pilionu, gde su, prema grčkoj mitologiji živeli kentauri. Turisti vole ovdašnje vidikovce, posebno onaj u selu Makrinitsa – Balkon Piliona.
Volos nema plažu, barem ne onu koja bi mogla da vam privuče pažnju. Ima, doduše, Alikes, gradsko kupalište. Ali, ne propustite Sesklo, arheološko nalazište u regiji koje je, kažu, postojalo pre čak 6 000 -te godine pre nove ere, kao i nalazište Dimini iz praistorijskog perioda, koja se nalazi nedaleko od grada.
Na kraju šetališta Argonauta je crkva posvećena sv. Caru Konstantinu i carici Jeleni. Velika bašta pored šetališta uvek je puna i atmosfera vas nakratko podseti na Beograd, imate osećaj da niko ne radi.
U starom delu, u šetačkoj zoni je najlepše. U pomenutim buticima i prodavnicama iak se oseća prisustvo robe sa Dalekog istoka. Naišli smo na neobično crkvu u koju se ulazi sa tri strane. Četvrta strana nema vrata, samo stepenište koje vodi u podrumski deo gde se možda skrivaju neke tajne. U crkvenoj Sali su obične drvene stolice ali lusteri su veoma impresivni.
Odličan makjato i hladna voda je u kafiću The Shelbys. Poslužiće vas Dimitra Lele (ΔΗΜΗΤΡΑ ΛΕΛΕ), devojka koja blagim pogledom i lepim osmehom može da odobrovolji i neraspoloženog prolaznika.
Za lepu reklamnu bocu u kojoj služe odličnu „česmovaču“ vlasnik je tražio šest evra. Nismo se dogovorili.
Grci su, ipak, dobri trgovci.
