Miomir Miša Brkić
Zlonamerna je i kontaminirana zamena teza da je naša država talac Fijata koji „ima veliki ucenjivački kapacitet“ u prepucavanju sa vladom Srbije oko obezbeđivanja novca za otpremnine takozvanih radnika iz Kragujevca.
Prvo, nije država talac nego mi, građani Srbije i srpske kompanije (privatne i državne) koji plaćamo poreze i punimo budžet. Novac koji će dati vlada Srbije za otpremnine nije pao s neba nego je naš.
Drugo, nije država talac Fijata. Država je talac naoružane šačice šibicara koji sebi neopravdano tepaju da su radnici a u toj talačkoj krizi svesrdnu podršku pružaju im bučni istomišljenici pakujući lični interes u ideološku oblandu.
Kao što smo imali priliku da doživimo, ucenjivački kapacitet grupice razmaženih radnika u pregovorima s populističkim predsednikom države bio je veliki, dovoljno je bilo da blokiraju beogradsku Gazelu pa da predsednik napravi pregovarački cirkus. Umesto da ih pošalje natrag u Šumadiju da nađu novi posao, a posla u Srbiji ima ko pleve (pitajte vlasnike imanja koji ovih dana ne mogu da nađu radnike za poljske radove), predsedniku su se, kobajagi „tresle gaće“ pa je pristao na njihovu ucenu i digao im ucenjivački kapacitet (vrednost nezaslužene otpremnine).
Šta je tu kriv Fijat? Ništa. On je kao većinski vlasnik/poslodavac prekinuo pregovore sa šibicarima koji su gledali da još nešto ušićare. Kad su videli da kod Fijata nemaju šanse da iskamče veće otpremnine, takozvani radnici zatim su došli u Beograd. Ali, to više nije bio problem Fijata nego njihove proste računice gde mogu da „buše“ i ko ima populistički kapacitet da udovolji njihovim željama.
Tako su, po ko zna koji put, legli na državnu sisu. U tome su ih podržali pojedini mediji koji su zagovarali tezu da „radnicima“ treba isplatiti otpremninu, da oni imaju pravo da zahtevaju više novca za otpremnine kako bi zadovoljili svoj lični (ne klasni) interes pa „ako prođe, prođe“ i da je nevažno ko će isplatiti toliku otpremninu. E, pa kad nije važno i kad „radnici“ imaju takav lični interes, sad će to kolektivno platiti svi punoletni i zaposleni građani Srbije.
Da li je to solidarnost? Nije. To je podvala neradnika koji su jedva čekali da namagarče državu i predsednika koji će još i da im nađe novi posao u nekoj od državnih firmi, ali ne dalje od 20 kilometara od Kragujevca.
Šta je cilj poturanja zlonamerne teze da je država Srbija talac Fijata? Da se u domaćoj javnosti još jednom izblamiraju i ogade privatni poslodavci i strani kapitalisti. I pokaže kako su svi oni zli pokvarenjaci koji ucenjuju našu glupu državu i terorišu (eksploatišu) našu „jadnu“ radničku klasu.
(Autor je novinar, izvor Danas)
Kako autoru ne smeta što se iz budžeta od naših para daje šakom i kapom stranim investitorima na poklon milione da izrabljuju našu radnu snagu?! A sad su radnici Fiata za njega neradnici koje upućuje da rade teške poslove na zemlji? Neko bi mogao da ga pita: a što Vi to ne pokušate da vidite kako je lako okopavati vinograd ili brati maline? Uvreda je reći za tu sirotinju da su neradnici i da odbijaju da vide svet što neće da rade u inostranstvu. Zar su vijetnamski radnici „videli svet“ došavši da rade u Linlong u Zrenjaninu???!!!