Vladimir Matković
Gledanju domaćih i regionalnih televizija retko pribegavam, zato što su uglavnom smrtno dosadne, u vreme sve veće globalizacije ni one svetske nemaju Bog zna kakvu ponudu, ali ipak nešto može da se probere.
Serija „Vreme zla“, rađena po motivima romana Dobrice Ćosića u produkciji United Media, premijerno emitovana na Novoj S, a ovih dana se emituje na javnom servisu i odličan je primer dobre, pametno scenaristički, dramaturški, zanatski i estetski urađene serije koju sam bindžovao sa zadovoljstvom. Kamo sreće da je više takvih serija rađenih prema književnim predlošcima.
Povremeno, bacim pogled i na regionalne, odnosno televizije susednih država. Tako sam se nedavno zaustavio na hrvatskom RTL. Kao i većina ostalih komercijalnih televizija ima serije, filmove i rijalitije. Ne zna se koji je gori od goreg. Upravo se završavala treća sezona idiotizma „Gospodin Savršeni“.
Davno sam ovde pisao o prvoj sezoni ove ingenozne gluposti: to vam je ono kad se dvadesetak devojaka nadmeće za ljubav Gospodina Savršenog, on na kraju odabira jednu i za pretpostaviti je da će živeti dugo i srećno do kraja života.
Ovogodišnji Savršeni je bio Toni, znanstvenik iz Splita. O devojkama koje su se nadmetale ne bih trošio reči, seksizma, stereotipa i samovoljnog, doduše suptilnog, samoponižavanja kandidatkinja bilo je koliko hoćete.
Odmah potom je usledila informativna emisija RTL Direkt koju sam svojevremeno gledao kad ju je autorski potpisivao Zoran Šprajc. Pogledao sam ga ponovo i prijatno se iznenadio. Autorski ga potpisuje novinarka i voditeljka neobičnog imena Mojmira Pastorčić.
Priznajem, sramota me je, nikad za ženu do tad nisam čuo, ali ono što radi me je ostavilo bez daha. To je televizija, to je informativni program. Pametna, ironična, sarkastična, a u isto vreme beskrajno duhovita, povremeno joj izleti i poneki gaf, gledaocima nudi svoj izbor dogđaja dana.
Prilozi su kratki, sve je dobro izmontirano. Suptilno je pre neko veče isprozivala zagrebačkog gradonačelnika koji joj je bio gost zbog problema u gradu, ali ume da bude i oštra kad zatreba. No make up day, odnosno dan bez šminke, obeležila je upravo tako, pred TV kamerama se pojavila nenašminkana i rekla gledaocima: „Možda ste primijetili da danas malo drukčije izgledam nego inače. E, pa, danas je ‘No Make up day’, iliti dan bez šminke.“
Trideset pet minuta koliko emisija traje vam brzo proleti. Ne bih se bavio tumačenjem hrvatskih političkih prilika, a ni naših. Jedino ću reći da je emisija koju ova novinarka potpisuje odličan televizijski proizvod.
Nemoguće je prepričati njene duhovitosti, ali, koliko vidim, emisija je u Hrvatskoj veoma gledana. Recimo, Jasenko Houra je glasine o raspadu Prljavog kazališta demantovao upravo u njoj.
Imali su neki dan i priču o prostituciji u vreme Drugog svetskog rata. Tada, u vreme italijanske okupacije, prostitucija je bila legalna, italijanski vojnici su imali popust kao najredovnije mušterije, za njih je usluga koštala 35 lira. Prilog je napravljen kao reakcija na inicijativu da se najstariji zanat na svetu legalizuje. U svemu je postignuta odmerenost i ravnoteža.
Guglao sam ime Mojmira Pastorčić i nisam našao gotovo ništa osim video-klipova iz emisije i njenih izjava koje se odnose uglavnom na ono što radi.
