BEOGRAD, 6. maja 2022. – Deseti zveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) – o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2021. godine, i pored toga što je među prioritetima u okviru pristupanja Evropskoj uniji (EU) naliči svim prethodnim referisanjima.
Zamenica Šefa Delegacije Evropske unije u Srbij Mateja Norčić – Štamcar naglasila je da je procesuiranje optuženih za ratne zločine“važna tema, deo šire teme“, važno pitanje za EU i Međunarodni krivični sud i to nije pitanje koje treba zaboraviti, pogotovo zbog žrtava.
Norčić – Štamcar je podsetila da se u poglavlju 23 (za pristupanju EU) čak šest mera (od ukupno 20) odnosi na precesuiranje ratnih zločina (trećina) i da je to „značajna odgovornost za one koji vode istragu, obezbeđuju prava žrtava i koji su odgovrni za pronalaženje nestalih. Srbija je izuzetno spora u tome, rekla je.
U predistražnoj radnji nalazi se 1.731 predmet, a samo su tri optužnice podignute u 2021. godini, rekla je onada je vidljivo veličanje ratnih zločinaca, kao i negiranje genocida u Srebrenici.
Ivana Žanić je značaj izveštaja FHP dovela u ravan sa izveštajem o napretku Srbije u evrointegracijama koji Međunarodni krivični mehanizam podnosi Ujedinjenim nacijama.
Na konferenciji u Medija centru čulo se da Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) radi sporo, podiže mali broj optužnica (sedam optužnica protiv devet lica za 2021. godinu) i da suđenja veoma traju dugo. Optužnice se uglavnom preuzimaju od Bosne i Hercegovine, a visokorangirani pripadnici vojske i policije se ne procesuiraju.
Od početka rada TRZ (2003) do kraja 2021. godine ono je podiglo optužnice u 88 predmeta ratnih zločina u kojima je optuženo ukupno 210 lica kao i obuhvaćenao najmanje 3.041 smrtno stradalih žrtava. Pravosnažno je osuđeno 58 dok je 17 predmeta u toku. U pravosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 86, a oslobođeno 54 optuženih. Takođe, od ukupno optuženih, u odnosu na 24 lica optužnice su odbačene zbog procesne nesposobnosti optuženih ili su, zbog smrti optuženih, postupci u odnosu na njih obustavljeni. U pravosnažno okončanim presudama optužnicama je bilo obuhvaćeno ukupno 1.049 smrtno stradalih žrtava, dok je pravisnažnim presudama obuhvaćeno 737 smrtno stradalih žrtava.
Ivana Žanić, predstavnica FHP je rekla da je za 19 godina rada TRZ podugnuto samo 90 optužnica i da bi „ovim tepom Tužilaštvu trebalo barem stotinu godina da završi posao zbog kojeg je osnovano. Ona tvrdi da Tužilaštvo ne može da se (o)pravda nedostatkom kadrova, što je moglo samo u početku kada je imalo samo tri zamenika, jer ih je sada – dvanaest.
To što procesi traju dugo ona razloge nalazi „u društveno-političkom stanju u društvu“ i pored negiranja genocida u Srebrenici navela da se osuđenici za ratne zločine pred Haškim tribunalom „predstavljaju kao vojni i politički analitičari, pišu knjige, nastupaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom“ i upozorila da u Beogradu skoro da nema zgrade na kojoj ne stoji „Ratko Mladić – srpski heroj“.
Kao glavne problema u radu TRZ Marina Kljaić je navela: neefikasnost suda za ratne zločine, slabu regionalnu saradnju i dugotrajne postupke.
“Tužilaštvo je podiglo sedam optužnica protiv devet lica. Iz godine u godinu se ponavlja neefikasan rad Tužilaštva – tri optužnice su rezultat njihovog rada, a ostale su mu ustupljene iz BiH. Prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za zločine na Kosovu, a izostalo je procesuiranje visokorangiranih pripadnika vojske i policije. Podignuta je jedna optužnica protiv visokorangiranog lica”, ukazala je Kljaić.
Ona je naglasila da je regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina izuzeteno važna i ukazala na činjenicu da postupci traju neopravdano dugo i istakla primer predmeta „Štrpci“ „Optužnica je podignuta još 2015. godine i u Srbija se čekalo da se otpočne i posle sedam godina još traje glavni pretres“.
Milena Markov
