Sonja Gočanin
„Zbog pretnji koje sam dobijao mi je pozlilo, bio sam u Urgentnom centru“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miljko Stojanović, novinar i dopisnik dnevnog lista Danas u Zaječaru, mestu u istočnoj Srbiji. On je jedan od nekoliko novinara koji, prema podacima novinarskih udruženja, dobijaju pretnje i uvrede zbog svog izveštavanja o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Stojanović je pretnje na društvenoj mreži Fejsbuk počeo da dobija 8. marta, ubrzo nakon što je na društvenim mrežama podeljen njegov članak o Ukrajincu, koji je tokom ruske invazije izbegao u Srbiju iz ukrajinskog grada Lviva. „Bilo je tu uvredljivih komentara, što sa lažnih profila, što sa onih sa imenom i prezimenom. U komentarima su tvrdili da je Ukrajinac (o kome sam pisao, prim. aut.) nacista i nije dobrodošao u Srbiju, kako je Ukrajina fašistička zemlja“, kaže Stojanović.
Stojanović navodi da je neke uvredljive komentare objavio javno na društvenim mrežama, što je izazvalo ozbiljne pretnje. „Dobio sam zahtev da obrišem tu objavu i kada sam odbio, počele su pretnje da će mi se nešto dogoditi ako se slučajno sretnem na ulici u Zaječaru sa onim koji mi preti“, kaže Stojanović. Dodaje i da je bio zabrinut za bezbednost svoje porodice, ali i bezbednost ukrajinskog državljanina o kome je pisao, jer se on privremeno nalazi u Srbiji.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je to udruženje do sada primilo jednu zvaničnu prijavu novinara Stojanovića koja se odnosi na pretnje zbog izveštavanja o situaciji u Ukrajini, ali da je više novinara dobijalo poruke uvrede na društvenim mrežama. „Mnogi novinari, naši članovi imali su neprijatnosti na društvenim mrežama, reč je uglavnom o uvredama, pa mnogi to nisu shvatili kao pretnju, dok je slučaj (novinara Stojanovića, prim. aut.) iz Zaječara eskalirao“, kaže Bodrožić za RSE.
Kako reaguje država?
Bodrožić kaže da ne očekuje osudu niti neku konkretniju reakciju države na ove slučajeve. „Država bi mogla lako da reaguje ako policija i tužilaštvo rade nezavisno. Međutim, u Srbiji se to svodi često na to da policija i tužilaštvo moraju da dobiju mig vlasti da bi se bavile ozbiljnije nekim predmetom“, kaže on.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) su za Radio Slobodna Evropa saopštili da je osumnjičeni za slanje pretećih poruka novinaru Stojanoviću putem Fejsbuka 11. marta uhapšen. „Policija je istog dana identifikovala osumnjičenog kome je, zbog sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, po nalogu tužioca, određeno zadržavanje do 48 sati i on je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru“, saopšteno je iz MUP-a za RSE.
Još jedan novinar, koji je javno upozorio na pretnje koje dobija na mrežama, je Stevan Dojčinović, urednik istraživačkog portala KRIK.
Dojčinović je na svom nalogu na Tviteru (Twitter) napisao da je dovoljno da neko napiše nešto na Tviteru protiv razaranja Ukrajine i da odmah postane žrtva sajber nasilja. On je takođe napisao da na društvenim mrežama postoji „armija Zputin botova“. „Z“ predstavlja oznaku ruskih vojnih snaga na ukrajinskom ratištu, a ovu oznaku ističu i oni koji podržavaju rusku vojnu invaziju. Ova oznaka se mogla videti na dva skupa podrške Rusiji desničarskih grupa koje su organizovane u Srbiji nakon invazije.
Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se organizuju ovakvi protesti podrške ruskom napadu na Ukrajinu.
Prema istraživanju beogradske organizacije Institut za evropske poslove, objavljenom 2021, najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije. U prijateljstvo sa Rusijom, pokazalo je istraživanje, najviše veruju mladi do 30 godina i stariji od 60. Srbiju za Rusiju vezuju gas, nafta i zajednički stav o Kosovu.
RSE
