BRISEL, 27. januara 2022. (Beta/AP) – Osobe koje su preživele holokaust i brojni političari upozorili su danas na novi porast antisemitizma i negiranja genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, na 77. godišnjicu oslobođenja logora smrti Aušvic (Auschwitz).
Komemoracije žrtvama nacističkih zločina održane su u vreme kada se na internetu beleži sve više antisemitskih poruka, čemu su doprinele i mere karantina zbog korona virusa.
Poslanici Evropskog parlamenta danas su minutom ćutanja obeležili Međunarodni dan sećanja na Holokaust i odali počast preživeloj stogodišnjakanji Margot Fridlander (Friedlander) koja im se obratila.
Ona je uhapšena 1944. dok je bila u bekstvu i odvedena u logor Terezijenštat (Theresienstadt), dok su njena majka i brat godinu dana ranije deportovani u Aušvic, gde su ubijeni. Fridlander je sa mužem emigrirala u SAD 1946. godine, a u Berlin se vratila 2010. godine, i od tada po Nemačkoj promoviše sećanje na zločine.
„Moramo biti na oprezu i ne okretati glavu na drugu stranu kao što smo učinili tada. Mržnja, rasizam i antisemitizam ne smeju da budu poslednja reč u istoriji“, rekla je Fridlander poslanicima Evropskog parlamenta.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) insistirao je na važnosti sećanja na Holokaust pošto je broj preživelih manji iz godine u godinu. „Svakom godinom koja prođe, Holokaust se približava tome da postane istorijski događaj. Sve je udaljeniji, sve je apstraktniji. Naročito u očima mlađih generacija Evropljana. Zbog toga, paradoksalno, što godine više prolaze, komemoracija postaje značajnija“, rekao je Mišel.
Nemačkom parlamentu danas se obratila preživela 87-godišnja Inge Auerbacher rekavši da živi u Njujorku 75 godina, ali da se još dobro seća „užasnog vremena horora i mržnje“.
„Nažalost, ovaj rak se ponovo probudio i mržnja prema Jevrejima je ponovo uobičajena u mnogim zemljama sveta, uključujući i Nemačku“. Predsednica nemačkog parlamenta Berbel Bas rekla je da je pandemija korona virusa delovala „kao sredstvo ubrzavanja“ na već nabujali antisemitizam.
„Antisemitizam je ovde, nije samo na krajnjoj margini. To je problem našeg društva, celog društva. Naša zemlja nosi posebnu odgovornost, genocid nad evropskim Jevrejima je nemački zločin. Ali u isto vreme, to je prošlost koja se tiče svih, ne samo Nemaca, ne samo Jevreja“, kazala je Bas na posebnoj sednici parlamenta u Berlinu.
Predsednik izraelskog parlamenta Miki Levi rasplakao se danas u nemačkom Bundestagu dok je recitovao molitvu iz knjige jevrejskog dečaka koji je postao punoletan uoči Kristalne noći u Nemačkoj 1938. godine. Levi je rekao da su Izrael i Nemačka iskusili „neobično putovanje na putu pomirenja i uspostavljanja odnosa i hrabrog prijateljstva“ izmedju dve zemlje.
Međunarodni dan Holokausta ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN u novembru 2005. godine, kada je odlučeno da se on obeležava 27. januara, na dan kada je sovjetska Crvena armija oslobodila logor Aušvic. Na mestu nekadašnjeg logora Aušvic, gde su nemački nacisti ubili milion i po ljudi u tada okupiranoj Poljskoj, održana je mala ceremonija. Nacisti i njihovi saradnici ubili su tokom Holokausta oko šest miliona evropskih Jevreja i milione drugih ljudi. Među ubijenima je bilo oko milion i po dece.
