BEOGRAD, 8. januara 2022. – Želja za osvajanjem tuđih teritorija i stvaranje velike Srbije nije ništa novo iako je ta ideja u različitim periodima, sa različitim režimima i ideolozima samo menjala strategiju i narod hranila zabludama o njenom ostvarenju. Poslednjih nekoliko godina, kako je danas rekao prof. Rade Veljanovski, sintagma je preimenovana u srpski svet i „ima drukčiji prizvuk“. To je bila tema tribine Građanskog demokratskog foruma (GDF), Saveza antifašista Srbije (SAS), Žena u Crnom (ŽuC) i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (HO) na kojoj su pored Veljanovskog govorili Izabela Kisić, Ljiljana Spasić, Aleksandar Sekulović i Dejan Kožul.
Veljanovski je istakao da se ta ideja podgreva iz dela „intelketualnih desnih krugova“ i pmenuo pesnika Matiju Bećkovića i istoričara Čedu Antića. Potpredsednik GDF (Veljanovski) je rekao da je težište srpskog sveta usmereno ka Bosni i Hercegovini, gde su tamošnji Srbi tokom poslednjeg rata osvojili pola teritorije BiH, iako prema brojnosti imaju trećinu i da je problem u tome što 31 odsto bosanskih Srba želi 49 odsto teritorije „da ponese iz BiH“.
„Srbi su uvek živeli u Bosni, i pre raspada Jugoslavije ali danas, kada u Srbiji vlada ekstremni nacionalizam, druga dva naroda tamo osećaju strah. Ovde kod nas se, recimo, manipuliše sa terminom Bošnjak, koji nije izmišljen kako to tvrde srpski političari nego je samo obnovljen. I sada imamo situaciju ‘moj etnos mora da živi u jednoj državi’ i umesto velika Srbija preoblikovana je u srpski svet. Otuda i naoružavanje, veze sa Rusijom i Kinom i BiH se posmatra kao država na kojoj će najpre da se izmeri ta ideja“.
Veljanovski je podvukao da se Milorad Dodik koji se i dalje predstavlja kao socijaldemokrata sokoli od režima u Beogradu i da je pre nekoliko godina na jednoj tribini na Fakultetu političkih nauka rekao da BiH nije država a da to jeste Republika Srpska. „Ukoliko se ta ideja ne prevlada i obesmisli u Beogradu“ u BiH će biti problema, rekao je Veljanovski.
Za razliku od Veljanovskog Aleksandar Sekulović je mišljenja da je posao (srpskog nacionalizma – prim. D. B.) u Bosni i Hercegovini završen („taj entitet je jak i čeka se da se jednog dana pripoji Srbiji“) i da je posao u Crnoj Gori tek na početku i da je ta država mnogo važnija za srpski nacionalizam jer „Srbija mora da izađe na more“
„U Crnoj Gori je srušena jedna politička klasa ali je formula ostala i takozvani pobednici su se obavezali da neće menjati ništa od prethodnog. Vlast je osvojena nasilno, od strane SPC i Srbije, uz prećutno saglasje administracije Ronalda Trampa“. Sekulović za crnogorsku novu vlast kaže da je „fašistička“ i da ne nalazi bolji izraz za sve ono što se dešava u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, „osim možda šešeljizam ili klerošešeljizam.
On ističe ogromnu želju „za vladanjem“, dovodeći to u vezu sa Benitom Musolinijem koji je davno biračima rekao da oni žele da – vladaju Italijom. „Da je Hitler imao Pink i Hepi nacizam bi i danas vladao Evropom, kazao je Sekulović ističući još jednu karakteristiku sadašnjih režima (Srbija, RS, Crna Gora) – negativnu kadrovsku politiku gde se za većinu može kazati da su „kompletni idioti“. Kao najvažniju karakteristiku on pominje da fašizam nije usmeren protiv svog nego protiv drugih naroda. Crnogorsku situaciju objasnio je paralelom da je Hitler Jevreje zvao podljudi, a Srbi Crnogorce – neljudi.
Bosna i Hercegovina nije našla svoj put, rekla je Ljiljana Spasić i podvukla da je potpisivanjem Mirovnog sporazuma u Dejtonu „svima bilo jasno da je Republici Srpskoj pripala teritorija na kojoj su počinjeni strašni zločini“.
„Srbija treba da prestane da se meša u unutrašnje stvari BiH“, rekla je Spasić i podsetila da pre trideset godina Boris Jeljcin i njegova Rusija nisu podržavali Srbiju kao što to današnja Putinova Rusija.
Novinar Dejan Kožul nije optimista. On je sarkastično (o beloj kuzi SPC) govorio o „pronatalitetnoj politici i da će po sadašnjoj logici srpski svet zauzeti ceo svet jer polažu pravo na sve delove sveta gde ima Srba. Kožul je rekao da je rođen u Rijeci i tamo se školovao, ali da je njegova porodica morala da ode iz tog grada „ali ne zato što su se oni osećali nekakvim Srbima, već što ih je neko stavio u koš“.
Na kraju beležimo vredan komentar. Profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Lino Veljak odgovorio je na pitanje koje je izostalo – da li će Srbi izvan Srbije „doći pameti“. U Hrvatskoj Srbi danas ne vole ni Aleksandra Vučića ni Aleksandra Vulina, ni srpski nacionalizam, kao što, uostalom, ne vole ni hrvatski nacionalizam, kazao je Veljak i Srbima u Crnoj Gori preporučio ovaj model. „Srbi u Crnoj Gori treba da shvate da je Crna Gora njihova zemlja a ne Srbija“, što važi i za Srbe u Republici Srpskoj.
D. B.
