EU mora „što je pre moguće“ da se suoči sa pitanjima proširenja i Zapadnog Balkana, i umesto da čeka, predje na strategiju rešavanja problema, rekao je danas slovenački ministar spoljnih poslova Anže Logar.
„Poslednjih godina strategija EU prema Zapadnom Balkanu bila je ‘sačekaj i vidi’, pri čemu blok nije bio previše aktivan u regionu kada je reč o zastoju sa reformama“, priznajući da je u protekloj deceniji proširenje „otpalo sa dnevnog reda EU“.
„Treće strane su ušle u region, neke su počele da ostvaruju svoje strateške interese i to pokazuje ranjivost regiona za EU, to je strateški opasno“, rekao je Logar u intervjuu za EURACTIV o prioritetima slovenačkog predsedavanja EU koje počinje 1. jula.
Njegovi komentari indirektno se verovatno odnose na kinesku i rusku „diplomatiju maski i vakcina“ za vreme pandemije korona virusa, koja je izazvala zabrinutost u Evropi.
„Ako mi (EU) ne popunimo vakuum na Zapadnom Balkanu, u našem neposrednom susedstvu, neko drugi će. U tom smislu, naš najbolji strateški interes je da delujemo što pre i integrišemo te zemlje u EU“, rekao je slovanački ministar spoljnih poslova.
„Ono što želimo da promenimo je da pređemo sa strategije orijentisane na probleme EU na strategiju rešavanja problema“, dodajući da to podrazumeva razmatranje kako da se vlade (u regionu) ohrabre i podstaknu da ubrzaju reforme.
On je istakao da proces proširenja „mora da bude održiv i da te zemlje treba da budu sigurne da će, ako ispune odredjene ciljeve, stići sledeći korak – proširenje“, dodajući da će se to posebno odnositi na kandidate za članstvo u EU Albaniju i Severnu Makedoniju.
Nade obe zemlje u procesu pristupanja raspršene su 2019. kada su Francuska i Holandija stavile veto na početak pregovora o članstvu sa EU zbog nedovoljnog reformskog napretka u unapredjenju demokratije i borbi protiv korupcije.
Početak pregovora sa Severnom Makedonijom zatim je blokirala Bugarska 2020. zbog sporenja oko zajedničke istorije, nacionalnog identiteta i jezika.
Bugarsku odluku podržale su sve partije u zemlji i sadašnja prelazna vlada do sada nije promenila poziciju. Do promene bi moglo da dodje posle prevremenih izbora u julu.
U maju je evropski komesar Oliver Varheji predložio da se dve zemlje razdvoje i da samo Albanija ide napred ali je Logar rekao da je Slovenija „snažno protiv toga“.
„Obe zemlje su ispunile kriterijume koje im je postavila EU, i ako je blok zasnovan na vladavini prava i istim merilima za sve, obe treba da udju u narednu fazu (pristupnog procesa)“.
„I dalje se nadamo da je sporazum moguć pod portugalskim predsedavanjem“, rekao je Logar. Predsedavanje EU Portugalije završava se 30. juna.
Slovenija pak namerava da organizuje neformalni samit Zapadnog Balkana i EU u oktobru.
„Takodje želimo da uključimo glasove gradjana zemalja Zapadog Balkana u buduću evropsku debatu“, rekao je slovenački šef diplomatije.
Na pitanje o non pejperima koji su se ranije pojavili i u kojima se predlaže promena granica na Zapadnom Balkanu, Logar je ponovio da Slovenija snažno podržava teritorijalni integritet regiona.
Slovenački ministar je rekao i da je Bosna i Hercegovina najizazovnije pitanje u regionu i da on polaže velike nade u rad novog Visokog predstavnika Kristijana Šmita koji je nedavno nasledio Valentina Incka u toj ulozi.
On je rekao da pre nego što se EU „pozabavi“ BiH, treba da reši neka druga regionalna pitanja kako bi dokazala da može da ostvari rezultat.
„Ako počnemo sa Severnom Makedonijom i Albanijiom i ako bude napretka u procesu Beograd-Priština, to će poslati veoma pozitivnu poruku regionu i mogli bi mnogo efikasnije da pristupimo BiH“, dodao je.
Na pitanje kakve perspektive vidi za odnose Srbije i Kosova, Logar je rekao da „je teško reći kojim putem će ići pregovori“ ali da imenovanje specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka pokazuje da je Uniji stalo.
Kada je reč o drugim spoljnopolitičkim pitanjima, Logar je za EURACTIV rekao da odnosi EU i Rusije „nisu baš dobri“ dok je u vezi Kine ocenio da je pandemija „pokazala i dokazala“ da je EU postala suviše zavisna od Pekinga.
