subota, 1 oktobra, 2022

Đukanović nije prihvatio Lekića, traži vanredne izbore

Slične objave

Podeli

PODGORICA, 20. septembra 2022. (Beta) – Predsednik Crne Gore Milo Đukanović nije prihvatio predlog da Miodrag Lekić bude mandatar za sastav nove Vlade i uputio je Skupštini predlog za skraćenje mandata poslanicima, što je put ka održavanju vanrednih parlamentarnih izbora.

U obrazloženju, Đukanović je naveo da nakon obavljenih konsultacija o mandataru za sastav vlade nije stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira Vladu “koja bi ponudila rješenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu”.

“Posebno na bezbjednosnom, imajući u vidu aktuelnu krizu u Evropi izazvanu agresijom Rusije na Ukrajinu, koja ima nesumnjive implikacije na bezbjednost zapadnog Balkana”, naveo je Đukanović.

Predlog da se mandat za sastav Vlade poveri Miodragu Lekiću, koji mu je juče u ime partija koje su osvojile većinu mandata na izborima 2020. godine uputio lider Demokratskog fronta Andrija Mandić nije mogao da prihvati, jer smatra da se za to nisu stekli svi neophodni uslovi.

“Javnost je od strane pojedinih predstavnika partija koji su učestvovali u konstituisanju tog predloga obaviještena da je on dobio samo verbalnu podršku, i da potpise podrške nisu dali poslanici URA, SNP i CIVIS. Podsećam da su prilikom određivanja mandatara za sastav 42. Vlade (Zdravko Krivokapić) predstavnici tri pobjedničke koalicije (“Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”) učestvovali u konsultativnom procesu i priložili potpise podrške većine od 41 poslanika. Takođe, prilikom određivanja mandatara za sastav 43. Vlade (Dritan Abazović) politički lideri većine od 46 poslanika su učestvovali na konsultacijama kod Predsednika države i nedvosmisleno najavili podršku izboru Vlade, što je do u nijansu potvrđeno na sjednici Parlamenta. Jedino ovog puta lideri koalicije koji tvrde da imaju većinu nisu se odazvali na konsultacije. Nisu priložili ni potpise većine poslanika, a pozivaju se na prethodno iskustvo koje je sasvim drugačije”, naveo je Đukanović.

Kako je dodao, “skraćenje mandata paralamentu je najoptimalnije rješenje u datoj političkoj situaciji i u najboljem interesu svih građana Crne Gore, jer se time otvara mogućnost organizovanja prijevremenih parlamentarnih izbora u što kraćem roku, što će omogućiti izbor Vlade koja će djelovati u punom kapacitetu”.

Rok za dostavljanje predloga mandatara istekao je u ponoć. Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić pozvao je juče Đukanovića da mandat za sastav nove vlade, treće u poslednje skoro dve godine, poveri dugogodišnjem poslaniku i nekadašnjem diplomati Miodragu Lekiću.

Mandić je u pismu obavestio Đukanovića “da su razgovori parlamentarne većine bili veoma uspješni i da su u dosadašnjem radu daleko odmakli u saglasnosti o programu i sastavu nove Vlade, kao i u pripremi koalicionog ugovora koji će zaključiti neposredno prije njenog izbora u Parlamentu”. Na sastanku, međutim, potpis na dokument nisu stavili Socijalistička narodna partija (SNP) (na izborima bila deo koalicije okupljene oko DF-a) i URA Dritana Abazovića i CIVIS (građanski pokret nastupio na izborima zajedno sa URA) već su saopštili da Lekić ima njihovu verbalnu podršku.

Poslanici DF, URA Dritana Abazovića i Demokratske Crne Gore Alekse Bečića nisu prisustvovali konsultacijama kod Đukanovića oko imena mandatara. Manjinskoj Vladi premijera Dritana Abazovića Skupština je izglasala nepoverenje 19. avgusta, na inicijativu Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) i grupe partija nezodovoljnih potpisivanjem Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC). Tu inicijativu poržala je Demokratska Crna Gora Alekse Bečića.