четвртак, 26 маја, 2022

Svetislav Basara: Duh protivljenja

Slične objave

Podeli

Čita prekjuče jedan moj pajtaš na jutarnjoj kafi i prelistavanju novina u mojoj kafanici trijumfalni naslov u jednom od „slobodnih“ tabloida, citiram – „Beograd je rekao NE Vučiću“ – pa, cinik kakav je, reče: „Da se Vučić jednoga dana pojavi na Pinku ili Happyju i SNiS-u obznani – i da se pred Marićem zakune – da sutra daje ostavku na sve funkcije i odlazi u progonstvo u Sibir, opoziciona tevabija bi unisono graknula: „E, nećeš, ima da nas tiranišeš dok mi to hoćemo.“

Ne bi, naravno, tako bilo. To je samo retorička figura u kojoj ima poneko zrno istine. Kad bi u stvarnosti bilo ono što se opozicionim babama snilo – tj. kad bi Visoki Vučić ispunio vlažne opozicione snove i dobrovoljno demisionirao – nastalo bi basnoslovno udaranje šapicama o grudi, još basnoslovnija jagma oko upražnjenog trona i – treba li uopšte reći – ultrabasnoslovna otimačina za unosna ministarstva, nadleštva i preduzeća.

Pređimo na stvar. Sva ta istorijska „ne“ (svemu, svačemu i svakome) i „neću“ (šta god to bilo i šta god ko radio) – od kojih je izatkana istorija Srbije – nisu politički, nego teološki problem, koji je možda mogao biti eliminisan da se vaktile SPC bavila teologijom, umesto nacionalnom geografijom i politikom.

Taj problem se zove „Duh protivljenja“, pominje se i u biblijskim spisima. Ovako zloduh funkcioniše. Osobi zaposednutoj duhom protivljenja – da ne bude zabune, njime smo u manjoj ili većoj meri svi zaposednuti – šta god da ima nije dovoljno, šta god da je zadesi ne valja joj, koga god da sretne taj joj nije po volji, a svemu oko sebe nađe manu i po svemu se osere. Foto-robot prosečnog Srbina, zar ne, stari moji.

Da li su to suštinski nezadovoljne osobe? Jesu. I to trostruko. Kako sad trostruko? Evo kako. Te su osobe – u „našem narodu“ poznate i kao nadžak babe – nezadovoljne zato što je ovaj svijet – koji je tirjan i tirjaninu – nepresušni izvor nelagode i nezadovoljstva, što je, da kažemo, notorna stvar. Svi to fasujemo. Ali su istovremeno dodatno nezadovoljne jer u tupoumnoj neprejebivosti misle da je moguće prejebati ustrojstvo sveta i ovako guravog kakav je pretvoriti ga u vrt uživanja.

To su dva izvora nezadovoljstva. Ima i treći, koji je povezan s još jednim zloduhom – porokom lenjosti i nemrdanja dupetom. U dodatnoj tupoumnosti, poklonici Duha protivljenja ništa ne čine – dupetom ne mrdaju – da povećaju zadovoljstvo svojih žitija, nego očekuju da im ona neočekivana sila koja rešava stvar, oličena u nekom „neokaljanom licu“ – zadovoljstvo donese na tacni. „Naš narod“, nesklon teološkim zavrzlamama, ovako to formuliše – nema kape za krivoga Rajka.

Posledica opsednutosti, u slučaju Srbije masovna (ni saborna nije prejaka reč) jeste da hronično nezadoljstvo ovim svijetom – koji je tirjan i tirjanima – biva krunisano vozdoviženijem nekog tirjanina na vlast, a on već nađe načina da žitija učini neprijatnijim nego što bi morala biti.

(Kurir, famozno, 21. januar 2022)