субота, 22 јануара, 2022

Evropa u Srbiji

Slične objave

Podeli

Piše: Slobodan Pejović

Predizborna kampanja se zahuktava. Hazjain širom carstva mu deli nove puteve, sigurnu struju, vrtiće, škole, čak i fakultete. Sve uz kolačiće koje je napravila mama. I svako malo neizostavnih 20 evra  “raspaljot po kolektive”. I dva miliona evra Nikšićanima. Valjda zato što je njhov vladika/junak (Joanikije), zajedno sa junakom/patrijarhom (Porfirije) uspešno izvršio desant na manastir podno Lovćena (”Lovćen nam je oltar sveti” – peva cela Crna Gora). I to NATO  helikopterom.

Oponenti, to jest opozicoja, takođe šire optimizam. “Kad mi dođemo na vlast, davaćemo novce domaćim investitorima, a ne strancima” – kaže jedan. Drugi obećava žestok refanšizam “za sve one koji su se ogrešil, i o zakone”. Lično znam da su u tome vrlo vični. Iz njihovih je redova “najlepša Srpkinja” (reči njenog muža), inače glumica i važan faktor u Narodnom pozorištu, čijom je voljom snagom sprečena da se novosazidana zgrada surčinskog pozorišta sa 400 mesta, pripoji NP. Nešto kasnije je čovek koji je to uradio spakovan u apsanu. Vrovatno zato što su ga mnogi proglašavali najboljim predsednikom opštine u Beogradu. Napravio je Bojčinsko leto, koje se kotiralo i među londosnskim džezeima, a nakon njega pretvoreno u brlog lokalnih vlastodržaca gde se glođu jagnjeće plećke sve uz vino rumeno. U Londonu je proglašen najuspešnijim evropskim opštinskim predsednikom u oblasti zaštite nacionalnih manjina (u njegovom slučaju Roma). Zove se, zašto ne reći, Janošević.

Eto kako izgleda naša poziciona i opoziciona stvarnost. Pa nije nikakvo čudo što moj vredni i časni komšija, koji je penziju zaradio za mašinom u odavno uništenoj fabrici traktora (svojevremeno najvećoj u Evropi) kaže: “Kako da glasam za tvoje. Ovi mi barem svako  malo daju 20 evra. A daju i tebi isto toliko”.

Nego da sada stavimo na probu urednike Portala. To jest da vidimo šta mogu da rade sa,  na brzinu  sročenim, okvirnim  Projektom izlaska  Srbije  iz višedecenijskog ekonomskog sunovrata. To jest iz situacije u kojoj leva ne zna šta radi desna. A Srbiji su kao hleb i so potrebni ozbiljni zahvati u definisanju  privredne politike. U kojoj su sadržani: Industrijska politika, poljoprivredna politika, turističko-zdravstvena politika, politika saobraćaja i veza, politika i program eksploatacije prirodnih resursa, politika zaštite  životne sredina i tako redom, sve do politike obrazovanja i školovanja svih nivoa. I hitno potrebna socijalna politika (socijalna karta).

Svaku od stavki koje slede  (i koje bi se morale preciznije definosati, izmeniti, dopuniti ili odbaciti) valjalo bi podvrći stručnoj oceni kroz ekspertske analize, okrugle stolove, intervjue sa kompententim stručnjacima (ali i političarima), raspravama na nivou lokalnih zajednica… Urednici Portala bi, takođe, mogli da pokrenu rubriku “Kako to rade uspešni” (Drakulić, Mišković, Matijević, Kostić…)

Dakle, ciljevi: Jedna četvrtina BDP – zdravstveni turizam (banje, planine), druga četvrtina BDP – poljoprivreda i prehrambena  industrija, treća četvrtina  BDP – industrija, saobraćaj i veze, IT, četvrta četvrtina: ostalo

Resursi: Zemljište: samo je ukrajinski černozemlj bolji od banatskog, klima (minimalne katastrofe od hladnoća I suša), vodni potencijali (Drina – prva kategorija pitke vode), termalne vode (cela Srbija je na termalnim vodama).

Detaljna mapa termalnih potencijala: Putna, energetska i ekološka infrastruktura, Univerzitet zdravstvenog turizma (Vrnjačka Banja)

Finansiranje: Subvencionisani dugoročni krediti, primarna emisija (tri odsto BDP), dugoročne obveznice, međunarodni krediti

Političke pretpostavke: Trodomni parlament, nova spoljna politika prema susedima

Efekti: Povoljnija rasprostranjenost (naseljenost) stanovništva, smanjene potrebe za ekonomskim emigracijama, dominantan oslonac na obnovljive resurse

“Od ideje di istorije”

Ovako glasi podnaslov obimne studije “Srednja Evropa” (Mitel  Evropa)  gospođe  Ketrin Orel iz koje saznajemo da je smisao  balkanske mreže autoputeva u sledećem: DA RADNO SPOSOBNI SREDNJOEVROPEJAC LAKO I BRZO STIGNE NA TOPLA MORA (Hrvatska , Crna Gora, Albanija, Grčka). Zemalja koje već sada barem četvrtinu svog BDP  zasnivaju na tri meseca turističke sezone.

Povoljna okolnost za Srbiju je to što dobar deo kilometraže tih puteva prolazi kroz njene atare. Koji plivaju na termalnim vodama. Neće se mladi, platežno sposobni,  Srednjevropejac zadržavati u Srbiji, ali hoće njegovi takođe platežno sposobnio  penzionisani roditelji. Pod uslovom da im Srbija, uz svoje banjsko izobilje, obezbedi specijalno obučeno osoblje za održavanje soba, autentičnu srpsku hranu, gde će ih negovati posbeno obučene medicinske sestre i gde će, za novce koje oni mogu da izdvoje, imati najbolje klinike i najbolje lekare.