четвртак, 11 августа, 2022

Balkan se suočava s masovnom emigracijom

Slične objave

Podeli

BEOGRAD 3. januara 2022. – Uz napuštene trgovine i prazne ulice, malo je znakova života u makedonskom gradiću Valandovu, iz kojeg mladi u velikom broju odlaze u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu. Kao i veliki deo siromašnog jugoistoka Evrope, Severnoj Makedoniji otkucava demografska bomba, zbog starenja populacije, sve manje rođenih i masovne emigracije, piše AFP, prenosi Hina.

Ta balkanska zemlja u posljednjih 20 godina izgubila je deset posto stanovništva. Danas u inostranstvu živi oko 600.000 Makedonaca, pokazuju podaci Vlade i Svetske banke. Slab ekonomski rast i izostanak investicija usporavaju napredak države koja 30 godina od nezavisnosti ima samo 1,8 miliona stanovnika.

‘Duh mladih sistematski je uništavan’

“Ako ste imali 2,4 miliona stanovnika, a više od četvrtine ih nema, onda se morate ozbiljno zabrinuti šta se događa“, kaže Apostol Simovski, šef državnog statističkog zavoda. Sela i gradići poput Valandova, smeštenog oko 150 kilometara od Skoplja, nude malo radnih mesta, zbog čega oni s ambicijama moraju tražiti karijere drugde.

“Duh mladih sistematski je uništavan“, rekao je Pero Kostadinov, 33-godišnji novoizabrani gradonačelnik. “Entuzijazam za borbu i ostanak u državi je izgubljen.“ U Valandovu više od 90 posto prihoda dolazi od poljoprivrede, a slična situacija je širom Severne Makedonije.

“Pet mojih prijatelja iz razreda, u kojem nas je bilo 20, već su se iselili s porodicama“, kazao je 24-godišnji Bojan Nikolov, član Veća mladih u Valandovu.

Prvi rezultati poslednjeg makedonskog popisa stanovništva, provedenog u septembru prošle godine, pokazuju da je od 2002. godine zemlja izgubila više od 200.000 stanovnika.

Od raspada Jugoslavije i sticanja nezavisnosti mnogi su se u Severnoj Makedoniji nadali članstvu u Evropskoj uniji i dobrobitima koje ono donosi. No, makedonski put prema članstvu opetovano je blokiran.

Prvo je Grčka blokirala, pa je Skoplje pristalo preimenovati državu, sada Bugarska, koja negira postojanje makedonskog jezika. Mnogi stoga počinju sumnjati u evropsku perspektivu, a onima koji ostanu u zemlji preostaje prosečna mesečna plata od 470 eura.

Slična je situacija širom Balkana

Iz Albanije je u protekla tri decenije otišlo oko 1,7 miliona ljudi, što predstavlja 37 posto populacije, pokazuju podaci Vlade.

Stotine hiljada ljudi napustile su i Srbiju, procenjuje se da je u zadnjih 20 godina tu državu napustilo do 10.000 lekara.

“Sve zemlje Zapadnog Balkana su različitim intenzitetom pogođene emigracijom. Glavni razlozi su ekonomski, no sve više su i socijalni“, rekao je Ilir Gedeshi, profesor ekonomije iz Tirane.

Hrvatska je od učlanjenja 2013. godine, kada je imala nešto više od četiri miliona ljudi, izgubila gotovo 10 posto stanovništva, pokazuju prvi podaci popisa stanovništva. Iz Ujedinjenih naroda procenjuju da će Hrvatska do kraja stoljeća imati samo 2,5 miliona stanovnika. Demografi upozoravaju da se malobrojno stanovništvo neće moći odbraniti daljnjim gubicima.

No, za neke delove zemlje već je prekasno. Iz tog dela Hrvatske, u kojemu je živelo oko 80.000 ljudi, u poslednjih deset godina otišlo je više od 16 posto stanovnika. “U mojoj ulici trećina kuća je prazna“, rekao je 39-godišnji Igor Čančar iz obližnjeg Brestovca. Ako želite da mladi ostanu, napravite im kuću i vrtić, dodao je Čančar.

“Zadnji voz odlazi, a mi ne činimo ništa, samo stojimo na platformi i mašemo”.

M. M.